ŠTUTGART Kada je ujedinjenjem sa Istočnom Nemačkom ojačana Zapadna Nemačka počela da očigledno po nalogu SAD, kroji kapu pre svega Istočnoj Evropi, prva na udaru se našla, to svi znamo, Jugoslavija. Krenuo je odavno naslućivan i od nekih političkih struktura Slovenije i Hrvatske priželjkivan nemački revanšizam za dva izgubljena rata, bar delom izgubljenih i na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Uz svesrdnu podršku Vatikana i njegovih želja upućenih evropskim državama sa pretežno katoličkim življem, indukovane su i instruisane razbijačke snage nacionalista u Sloveniji i Hrvatskoj u kom pravcu da deluju. Te snage, uglavnom raniji Titovi političari, generali i drugi komunisti, kako smo doživeli, nisu prezale ni od ratnih dejstava. Slabašna i razjedinjena Jugoslovenska armija i tzv. „Savezno rukovodstvo“ nisu ni znali ni hteli da odbrane tobože „svoju“ državu. Krenuo je krvavi rat prvo kratkotrajno u Sloveniji, zatim u Hrvatskoj a potom u Bosni. Završnicu znamo- po treći put u prošlom veku, i Nemačke snage su bombardovale Srbiju. Kapitulacija nazvana „Kumanovski sporazum“ je postala uzorak za sva kasnija događanja, čerupanje, pljačku, osiramašavanje i teritorijalno rasturanje Srbije.
Do tada neviđena, desetinama miliona dolara plaćena propaganda u korist razbijača Jugoslavije, svu krivicu je bacila na Srbe. Na žalost, odmah je kao po komandi ućutao veći deo čak i takozvane „napredne“ evropske i svetske elite –intelektualci, novinari, izdavači novina i časopisa, pisci, sociolozi… Neki su zanemeli plašeći se za svoja radna mesta, drugi za honorare i pozicije u društvu, a neki su, odlično plaćeni, prešli u tabor pljuvača po Srbima i Srbiji. Retko ko se u vreme raspada Jugoslavije i potonjih ratova, usudio da kao poeta Peter Handke, stane na stranu istine.
Jedan od retkih takođe na strani Srbije, bio je i publicista -levičar Jirgen Elseser. Jirgen, tada mlad čovek od 34 godine, rođen u Forchajmu nedaleko od Štutgarta, iskazivao se kao komunista, mada je on, u stvari, po širim shvatanjima više bio po mom ličnom ubeđenju jer sam ga dobro poznavao, socijalista. Posle studija, 14 godina je bio u pokrajini Baden-Virtemberg nastavnik gde je pretežno radio sa učenicima poreklom iz tadašnje Jugoslavije. Tako je upoznao istoriju, kulturu i karaktere ljudi sa tih prostora. Već onda se bavio i novinarstvom, uvek se stavljajući na pravu stranu, dakle na stranu istine, potlačenih i slabo zastupljenih u društvu.
Početkom krvavih ratova u Jugoslaviji i bezbroj gnusnih laži u medijima o Srbima i Srbiji, Jirgen Elseser je krenuo u istraživanje istinitosti događaja. Učestvovao je na mnogim demonstracijama, bio gost na panel diskusijama o uzrocima ratova, objavljivao je u nemačkim novinama koje su htele da štampaju takve članke istinu o ratnim događajima, izdavao knjige. Jirgen je na svoju inicijativu i na svoj trošak objavio više publikacija u korist Srba od svih PR agencija zajedno koje je plaćala Srbija!
1999. g. objavljuje knjigu „Nikada više rat bez nas“ u kojoj kritikuje nemačko učešće u bombardovanju Srbije, tu su i knjige „Ratni doboši“, „Kako je džihad došao na Balkan“ i mnoge druge. Kada je ondašnji „ministar rata“ kako ga je nazvao Elseser, Rudolf Šarping lažno tvrdio da su Srbi smislili plan satiranja Šiptara na Kosovu nazivajući ga nesrpskim imenom „Potkova“ a ne potkovica, Jirgen je reagovao knjigom „Ratne laži“ u kojoj je dokumentima pobio Šarpinga i dokazao da je ministar svesno lagao. Dosta knjiga je objavljeno kao prevod na srpski jezik i u Beogradu. Objavio je i bezbroj radova u cilju raskrinkavanja muslimanskih laži o broju žrtava u Srebrnici pozivajući se na dostupne zvanične dokumentacije. Reagovao je kroz brojne publikacije i na pristranost suđenja na štetu Srba u Hagu itd.
Na skupu u Beogradu povodom konferencije „10 godina od NATO agresije“ marta 2009. g. u prepunom Sava centru na kome je učestvovalo i nekoliko gostiju iz Nemačke, Elseser je održao odlično pripremljen govor. Među govornicima sa nemačke strane posebno je bio zapažen admiral Elmar Šmeling koji je početkom agresije na Srbiju zauzimao visok položaj u centrali NATO pakta u Briselu. On je ekspresno smenjen i oteran u penziju jer je javno rekao da ga je „kao nemačkog oficira stid, da njegova država po treći put u tom veku napada Srbiju“!
Kako nam je nedavno rekao Jirgen Elseser, on će biti u Beogradu, kako kaže sa svojim Srbima, i na konferenciji „15 godina od NATO agresije“ u martu 2014. godine. Organizator konferencije biće, kao i 2009.g. „Beogradski forum za svet ravnopravnih“ na čijem je čelu Živadin Jovanović, za vreme vladavine Slobodana Miloševića ministar spoljnih poslova.
Decembra 2010. u Nemačkoj je sa uspehom počeo da izlazi mesečnik „Kompakt“. Jirgen Elseser je glavni i odgovorni urednik. Na zadovoljstvo srpskih čitaoca, često se na stranicama te publikacije nalaze interesantni članci istine o Srbiji i Srbima. Jirgen je i tu ostao veran svoj večitoj borbi za istinu, ma koliko ta borba bila mukotrpna, teška i nimalo ne podržavana od srpske bivše i aktuelne vlasti.
Znamo da su mnogi, pa čak i oni koji su radili protiv Srbije i za odvajanje Kosova, od današnje srpske vlasti dobili priznanja i visoka odlikovanja. Jirgen Elseser gotovo da nigde nije ni pomenut kao istrajni borac za srpsku stvar. O nekakvim „priznanjima“ ne treba ni govoriti. To je izgleda ta uobičajena „zahvalnost“ srpske vlastele ljudima koji verovatno Srbiju vole i cene više od njih samih.
Za www.koreni.rs
P. Rakočević
