Nemački blickrig

autor:Slobodan Ikonić

Najednom se iskopavanje litijuma predstavlja kao istorijska šansa, vraćanje Srbije u centar svetskih zbivanja, ali se istovremeno umanjuju ekološke posledice ili se one ponovo uvijaju u oblande obećanja da se ništa neće raditi ukoliko to ugrožava životnu sredinu
Oveštale tvrdnje da se sve teške stvari uglavnom dešavaju u vrelim i sparnim letnjim danima, kada je pažnja ljudi, uglavnom orijentisanih na odmor i putovanja, daleko slabija nego u drugim periodima, ponovo su dobile potvrdu u ubrzanoj i grozničavoj „litijumskoj kampanji”, koja je kulminirala dolaskom u Beograd nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara EU Maroša Šefčoviča i potpisivanjem Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Uočava se da je kampanja za litijum naglo skočila u julu, mada je u junu minorno pominjana, bolje reći do 2. juna u predizbornoj kampanji skoro nikako, da bi se projekat na velika vrata vratio u trenutku kada zemlja gori usled ekstremnih temperatura. Reklo bi se da je tajming više uslovljen prioritetnim evropskim odlukama o pitanju energetske nezavisnosti, možda i presudno, nego što bi se dalo zaključiti da je inicijativa potekla iz Beograda. Mada, nije zanemariv ni beogradski pažljiv i isplanirani pristup ovom poduhvatu.

Zamajac celom procesu dao je Ustavni sud odlukom da je prethodna uredba Vlade o ukidanju, takođe svoje uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita bila protivustavna. Samo nekoliko dana kasnije usledilo je vladino usvajanje nove uredbe kojom se aktivira ona poništena, dolazak visokih evropskih gostiju i paraf na pomenuti memorandum.

Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, potpisali su u Palati Srbija ministarka Dubravka Đedović Handanović i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

U Beogradu je tom prilikom, na Samitu o kritičnim sirovinama između predstavnika Vlade Srbije i zvaničnika Evropske unije, kao i evropskih institucija i kompanija, potpisano više sporazuma, sve u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca. Potpisivanju su prisustvovali i ambasadori Italije Luka Gori, Nemačke Anke Konrad i nezaobilazni ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, kao i ministri u Vladi Srbije.

Nakon potpisivanja memoranduma, EU i Srbija će u roku od šest meseci izraditi mapu puta sa konkretnim akcijama za sprovođenje Strateškog partnerstva, navodi se u saopštenju.

Postupak koji traje

Ako se podsetimo, Srbija i Evropska komisija potpisale su u septembru prošle godine takozvano Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanaca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu, da bi o njegovoj sadrži javnosti saznala tek u martu ove godine, reklo bi se zaobilazno i na iznuđen način.

Upravo je na osnovu ovog pisma o namerama predloženo uspostavljanje sada potpisanog Memoranduma o razumevanju, kojim će se tek uspostavljati strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Na sajtu Evropske komisije može se videti da Evropska unija već ima memorandume o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina sa Norveškom, Ruandom, Grenlandom, Demokratskom Republikom Kongo, Zambijom, Čileom, Argentinom, Namibijom, Kazahstanom, Ukrajinom, Kanadom…

Evropa želi da sama pokriva svoje potrebe za litijumom, ali se suočava sa značajnim izazovima. Savet EU ove godine je usvojio Akt o kritičnim sirovinama čiji je cilj da osigura „sigurno i održivo” snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i smanji zavisnost Unije od uvoza od dobavljača iz jedne zemlje. Drugim rečima, da Evropa smanji svoju zavisnost od kineskih baterija. Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA) evropskoj industriji bi trebalo da omogući da se pokrije 10 odsto iskopavanja, 40 odsto prerade i 15 odsto recikliranja ključnih minerala do 2030. godine, pisao je u maju „Juronjuz” (Euronews).

Novi zakon identifikuje dva liste materijala – 34 kritična i 17 strateških – koji su ključni za zelenu tranziciju. Litijum je jedan od nekoliko veoma značajnih kritičnih sirovina, navodi taj portal. U Evropi se, prema podacima, radi na 14 rudarskih projekata uz 21 projekat za preradu litijuma. Planirano je i otvaranje 500 fabrika litijumsko-jonskih baterija. Ali se ne zna da li je neka od njih planirana i u Srbiji.

Nemački mediji koji su izveštavali o Šolcovom putovanju u Beograd pišu da je nemačkoj privredi važno ono što će Šolc doneti kući ugovor o isporuci najvažnije sirovine za posrnulu automobilsku industriju. Tako prenose reči Matijasa Vehtera, direktora odeljenja za međunarodnu saradnju Nemačkog udruženja industrijalaca (BDI), koji smatra da bi potpisivanje ugovora o sirovinama između EU i Srbije bilo važan korak diversifikacije nemačke i evropske industrije i navodi podatak (iza kojeg stoji kompanija Rio Tinto) da godišnje u dolini Jadra može da se eksploatiše 58.000 tona litijuma, što bi pokrilo 17 odsto evropskih potreba.

Vehter konkretno navodi i zašto bi dogovor sa Srbijom bio velik plus za evropsku, pre svega automobilsku industriju. „Nemačka industrija je do sada litijum, važan za baterije, nabavljala prvenstveno iz Južne Amerike i Australije. Centralni problem je zavisnost od Kine za dalju preradu litijuma. U tom kontekstu, vrlo je dobrodošlo to što će se veliki deo dalje obrade odvijati direktno u Srbiji, a time i u Evropi.” Jedan od čelnih ljudi veoma uticajnog udruženja BDI veruje da bi Srbija od ovog ekonomskog dila mogla i politički da profitira. „To bi takođe bio važan korak u približavanju Srbije Evropskoj uniji. Saradnja na polju sirovina bila bi snažan signal”, zaključuje Vehter.

Tako je najednom u zapećak otišlo najnovije zahlađenje odnosa Berlina i Beograda zbog rezolucije UN o Srebrenici koju je u velikoj meri inicirala upravo Nemačka, a koja je Vučiću poslužila za brojne napade na Berlin koji su išli toliko daleko da se govorilo o „paradoksu” da Nemačka, „nakon Prvog i Drugog svetskog rata”, govori o genocidu. Tu je još i zamrznuti proces normalizacije odnosa tzv. Kosova i Srbije, što nikako ne ide naruku Nemačkoj koja se od početka Berlinskog procesa, čija se desetogodišnjica obeležava u glavnom gradu Nemačke ove jeseni, zalaže za stabilizaciju tog dela Evrope.

Od mržnje do ljubavi

Samo nekoliko meseci ranije, nakon decembarskih izbora, zvaničnici širom EU iznosili su sasvim drugačije prognoze o evropskom putu Srbije. U tim ocenama, ali i prekorima, posebno se isticala Nemačka, čiji zvaničnici su nedvosmisleno isticali da Srbija mora da sprovede nemačko-francuski plan, da od ulaska u EU nema ništa dok ne prizna samoproglašenu državu Kosovo (zar nije kancelar Šolc to otvoreno rekao i prilikom prethodne posete Beogradu)… Ne bi bilo iznenađenje da i litijum bude jedan od uslova.

Sada se najednom iskopavanje litijuma predstavlja kao istorijska šansa, vraćanje Srbije u centar svetskih zbivanja, ali se istovremeno ponovo umanjuju ekološke posledice ili se one ponovo uvijaju u oblande obećanja da se ništa neće raditi ukoliko se proceni da to ugrožava životnu sredinu. A izradu studije o uticaju na životnu sredinu radi Rio Tinto, jer, kako objašnjava ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, „ne može država da novcem građana finansira studije za privatne kompanije”.

I ovaj put je glavni akter i promotor celog projekta bio predsednik Vučić. Sa ushićenjem i egzaltacijom je govorio kako ga ovaj dan (parafiranje Memoranduma) ispunjava velikom nadom za Srbiju, iako je ovo važno i za Evropu i Nemačku. „Ovo će za nas biti kvantni skok u budućnost, nešto što nismo verovali da može da se desi. Znam teškoće s kojima se suočavamo, pa smo i pre potpisivanja bilo kakvog ugovora, a danas smo potpisali samo memorandum o razumevanju i pismo o namerama, sve radili transparentno. Ni u jednoj fazi, a dug je put do otvaranja rudnika i proizvodnje celog vrednosnog lanca ništa nećemo kriti od naših ljudi”, istakao je Vučić.

Srbija će, kaže, insistirati, a i on kao predsednik, i boriti se za životnu sredinu i život ljudi u Jadru i Rađevini, da i vazduh i zemlja i voda ostanu čisti. „To je ključna stvar o kojoj smo pričali. Imaćemo na raspolaganju sve eksperte iz EU. Mislim da je to izuzetna garancija”, rekao je predsednik.

Izveštač TV „Dojče vele” (DV) sa samita u Beogradu zapaža neobičan momenat da su Zeleni, baš nemački Zeleni, u Beogradu do neba hvaljeni, naročito o pitanju zaštite životne sredine, i navodi da su oni ponudili pomoć u razvoju održivih standarda, koji su sada dogovoreni u sporazumu, kao i da je u Beograd, pored Šolca, došla i Franciska Brantner, političarka te stranke i parlamentarna državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije, uz isticanje Vučićevih reči o njenom „predanom radu” i priznanju da „nema hiljaditi deo njenog znanja o zaštiti životne sredine”. Novinarka DV ove hvalospeve Zelenih tumači kao poruku koja bi trebalo da umiri stanovništvo: „Ako čak i Nemci, a pogotovu nemački Zeleni, smatraju da je ovaj projekat ekološki u redu, onda on mora biti dobar. Ko to još ima tako visoke standarde?”

Franciska Brantner inače važi za operativku koja je najupućenija za pitanja litijuma i ekologije. Evo šta kaže o kopanju litijuma u Nemačkoj: „Naravno da bih podržala takav isti projekat u Nemačkoj, pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija još nije spremna. Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije.”

Zanimljivo da je tehnologija u Srbiji spremnija nego u Nemačkoj, iako Rio Tinto nema nijedan rudnik litijuma u svetu, niti se ikad bavio rudarenjem litijuma. Oni su veoma iskusni kada su u pitanju gvožđe, bakar i zlato, ali s litijumom do sada nisu imali veze. Projekat „Jadar” bi, izgleda, trebalo da bude njihov veliki eksperiment. „Ne možete da se ne zapitate zašto vlast u Srbiji pristaje da građani budu deo jednog rizičnog eksperimenta, kada smo već ustanovili da će biti ugrožene najkvalitetnije rezerve podzemnih pijaćih voda u Zapadnoj Srbiji, od Mačve do Podrinja”, reči su Ratka Ristića, profesora Šumarskog fakulteta i velikog protivnika rudarenja litijuma.

Naročito ako se u obzir uzme negativni medijski eho koji prati Rio Tinto od Papue Nove Gvineje do Osla – da gde oni dođu, nestaju čista voda i zemljište, ali i da ne haju mnogo za poštovanje radničkih prava i antikorupcionaške propise. Kompanija koja radi širom planete optuživana je da toksičnim otpadom zagađuje tlo puneći reke jalovinom, a na savest joj se stavlja nepravedno postupanje prema lokalcima koje bi neki nazvali i diskriminacijom. Norveška tako, prenose mediji, ponovo razmatra da svoj državni fond (inače, peti po veličini vlasnik ove kompanije sa 2,6 odsto udela) povuče iz vlasništva kompanije, zbog zabrinutosti za uticaj rudnika na krčenje šuma u brazilskom Amazonu.

Da Srbija sama kopa

Uostalom, zašto Srbija ne bi, umesto Rio Tinta, sama eksploatisala svoje rude, pa i litijum, kako to pita i dr Branimir Nestorović ispred poslaničke grupe „Mi – snaga naroda”. „Ne vidim razlog da ne bude tako. Prihod kineske kompanije ‘Ziđin’ u Boru godišnje je 1,2 milijarde evra, a rudnu rentu plaćaju 13 miliona evra. To je loše za ovu zemlju, jer vlasnici nacionalnih korporacija su uvek isti, ’Blekrok’ i duboka država, i to je uvek put ove zemlje u robovlasništvo”, upozorava dr Nestorović i podseća da se njihov pokret zalaže za Srbiju u BRIKS-u.

Skeptici i protivnici eksploatacije litijuma nisu propustili priliku da navedu da ekološke garancije treba da pruže oni koji su nas toliko puta prevarili, naročito o pitanju Kosova i Metohije. Od garancija za sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština, do očigledne podrške Aljbina Kurtija, njegove aparthejd politike prema Srbima i bezbrojnih opstrukcija i „žmurenja” na očigledne nepravde prema Srbima i na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini.

„Ništa im ne verujem”, ističe novinar i bivši ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović. I diplomata Živadin Jovanović uveren je da se na pitanje o poverenju u garancije EU ne može odgovoriti ako se ne pogleda predistorija naših odnosa i (ne)ispunjenih obećanja. A ona je takva da sagovornik portala RT Balkan kaže da „Zapad nije zaslužio da mu verujemo” i da se o svemu mora razmišljati „dublje i obazrivije”.

Na društvenim mrežama su mnogo direktniji i oštriji, a sumirani zaključak bi mogao biti da se Memorandumom sa EU Srbija pretvara u litijumsko groblje a Srbi u nemačko roblje. Odnosno da ono što Nemci nisu ostvarili ratovima, sada postižu političko-ekonomskom agresijom.

Oštriji kritičari i opozicija najavljuju proteste i blokade, iako je vlast poslala jasnu poruku da će policija reagovati ukoliko bude blokada pruga ili puteva, što je već učinila u Loznici. Mirni protest već je održan u Valjevu. Očigledno, pored vrelog leta, čeka nas i vruća jesen. Jedino se ne zna da li će to biti nove „litije”, ovaj put protiv litijuma, ili nešto mnogo oštrije i ratobornije. Tek, obe strane su se opredelile za nepopuštanje.