„Nemam knjižicu“ nažalost nije samo stih

1
147

Kome je zdravstvena zaštita dostupna u Srbiji?


Snimak ekrana; Konstrakta – In Corpore Sano; Izvor: RTS Pesma Evrovizije – Zvanični kanal / Youtube

Pobednička pesma na Takmičenju za pesmu za Evrovizije, In corpore sano umetnice Ane Konstrakte Đurić pokrenula je brojne diskusije u javnosti. Pored niza poruka koje se mogu izvući iz pesme koja će nas ove godine predstavljati na Evroviziji, najjače je odjeknula ona najočiglednija.

Sama umetnica u izjavama za medije ukazuje na činjenicu da je pesma samo deo većeg umetničkog projekta – Triptih, koji ima brojne poruke, a ne samo one najočiglednije, koje se tiču dostupnosti zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Pa ipak, možda je prilika idealna da se osvrnemo upravo na tu temu.

Kako smo ranije pisali, iako je po izdvajanjima od oko 10% ukupnog BDP-a za zdravstvo Srbija na evropskom proseku, u apsolutnim brojevima ona je daleko ispod razvijenih zemalja jer je ukupan BDP mali. Prema podacima Instituta „Batut”, trend izdvajanja za javno zdravstvo u padu je od 2002., dok podaci Svetske banke ukazuju na činjenicu da se gotovo 40% potrošnje na zdravstvo u Srbiji izdvaja iz privatnih plaćanja, dok preostalih 60% finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Po ovim podacima, Srbija se nalazi u grupi najsiromašnijih zemalja sveta, a takvi parametri utiču i na nejednak pristup svih građana zdravstvenim uslugama.

Imajući u vidu da zdravstveno osiguranje zavisi prvenstveno od radnog statusa građanki i građana, treba podsetiti na činjenicu da u Srbiji sve manji broj zaposlenih ima Ugovore o radu koji garantuju punu zdravstvenu zaštitu. Svi oni koji su nezaposleni, samozaposleni, prekarno zaposleni, rade na crno ili imaju neki od posebnih statusa, kao što su samostalne umetnice i umetnici, zdravstvenu zaštitu ili nemaju ili imaju pod određenim uslovima koje je neretko teško zadovoljiti.

Da Vas podsetimo:  Vučić ubedljivo pobedio u selima blizu planiranog rudnika Rio Tinta

Prema domaćem radnom zakonodavstvu zdravstvena zaštita i pravo na bolovanje je garantovana zaposlenima, odnosno onima koji imaju Ugovore o radu na određeno ili neodređeno vreme. Pa čak i za ovu kategoriju malobrojnih, zdravstvena zaštita je sve nedostupnija. Zdravstvo godinama trpi udare, nedovoljna ulaganja i rezove koji se pravdaju neefikasnošću javnog sektora, što samo dalje dovodi do privatizacije javnog zdravstva. Od početka dvehiljaditih su uvedene brojne promene, uvođenje participacije, ukidanje različitih specijalističkih usluga sa spiska pregleda primarne zdravstvene zaštite koje pokriva zdravstveno osuguranje. Danas, nakon nekoliko pandemijskih talasa koji su bili ogroman udar na kapacitete javnog zdravstva, teško da do bilo koje dijagnoze ili terapije možemo da dođemo bez odlaska kod lekara – privatno.

Sve ostale kategorije stanovništva, a posebno najugroženije – nezaposleni, stari bez socijalne zaštite, marginalizovane grupe – imaju značajna ograničenja u korišćenju zdravstvene zaštite.

Da li samostalne umetnice i umetnici imaju zdravstvene knjižice?

Samostalni umetnici, u narodu poznati i kao slobodni umetnici, prekarni su radnici/e koji preživljavaju od honorarnih, privremenih i povremenih poslova, sa radnim statusom koji se reguliše preko lokalne samouprave. Prema Zakonu o kulturi, samostalnim umetnicima i umetnicama poreze i doprinose uplaćuje lokalna samouprava u visini minimalne zarade, na osnovu kojih oni treba da uživaju minimalnu socijalnu zaštitu. Pa ipak, praksa govori drugačije, jer Grad sa uplatama poreza i doprinosa često kasni, pa samostalni umetnici i umetnice imaju poreska dugovanja na svoje ime, a time i nemogućnost ostvarenja prava na zdravstvenu zaštitu.

Situaciju za žene sa statusom samostalnih umetnica dodatno je zakomplikovalo donošenje i dalje važećeg Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Pre donošenja ovog Zakona 2018. godine, samostalnim umetnicama je troškove porodiljskog odsustva pokrivao RFZO, međutim promene u zakonskoj regulativi doveo je do diskriminacije čitavih kategorija žena, među njima i samostalnih umetnica. Donošenjem novog zakona, samostalne umetnice, pored preduzetnica, samozaposlenih žena, frilenserki, frizerki itd, postaju deo kategorije žena koje gube pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo zarad nege deteta. Novi Zakon je tako samostalne umetnice, samozaposlene i preduzetnice primorao da u periodu porodiljskog bolovanja nastavljaju svoju radnu aktivnost.

Da Vas podsetimo:  KARAJUKIĆA BUNARI, NAJHLADNIJE SELO U SRBIJI: Kad temperatura padne na minus 30 ili 40, ovde i drvo puca od mraza

Problem Zakona o finansijskog podršci porodicama sa decom je ostao i nakon poslednjih izmena, po kojima se status preduzetnica u širem i užem smislu nije ni malo izmenio. One i dalje nemaju prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, koje po zakonu pripada svim ostalim zaposlenim ženama. I pored organizovanja preduzetnica u inicijativu „I preduzetnice su mame“, izgleda za promene ovih diskriminatornih odrednica zakona za sada nema.

Nemam knjižicu nije samo stih, on predstavlja odraz surove stvarnosti koje brojne žene i muškarci žive u Srbiji. Surovost takve realnosti dodatno je povećana opterećenjem zdravstvenog sistema stanjem pandemije i zapuštenosti javnog zdravstva, a stručnjaci upozoravaju da kraj pandemije može značiti dodatnu nedostupnost zdravstvene zaštite i inicijative ka potpunoj privatizaciji zdravstva.

autor:Irena Pejić

https://www.masina.rs/

1 KOMENTAR

  1. Stvar je toliko ozbiljna da se čak u to uključila i direktorka fonda za PIO. Na tv u je iznela sve licne podatke ko ima a ko nema knjižicu iz familije pevačice. Lični podaci su postali javni….čovek treba da pazi šta priča u ovom slučaju šta peva jer će objaviti sve podatke o njemu: bračni status, svaleraciju,pio,jeo,urino kulturu, nalaz sa rektalno pregleda itd.Da li je ovde prekršen neki zakon….ili samo kućno vaspitanje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime