Piše P. Rakočević, Štutgart
Prođe najzad -možda u istoriji Sjedinjenih država Amerike, do danas najprljavija borba za mesto starog-novog predsednika još uvek svetske sile broj jedan. I pored javnog blaćenja, krenulog još pre nego što je Tramp pomišljao da se opet kandiduje za predsednika 2024. godine, pa i podmetanja svakojakih istražnih i sudskih postupaka i gadosti, već donetih providnih, osvetničkih i propgandnih presuda na štetu Donalda Trampa u SAD, -on je sve to izdržao. Čak i onu donetu presudu u korist jedne prostitutke jer joj je navodno Donald T. platio silne dolare da pomenuta ne iznosi u javnost da je, naravno za novac, bio u krevetu sa ženom kojoj je pružanje seksualnih usluga bilo zanimanje! Donald Tramp je ostao do poslednjeg dana predizborne kampanje dosledan sebi. Nisu ga interesovale ni tvrdnje protivnika da je on lično naredio organizaciju, u očima mnogih Amerikanaca, opravdane pobune pristalica, jer je čak i bogati, moćni Tramp bio pokrađen na pretposlednjim izborima u korist mlakog, tunjavog kasnije i delimično dementnog Džoa Bajdena! Zaista- ko sve Trampa u SAD, ali i u javnosti zapadnog sveta, posebno u Nemačkoj, nije provlačio kroz najprljavije blato? A možda, za sve, nije ni bio kriv? Važno je bilo da mu se na bilo koji način onemogući kandidatura da opet postane predsednik pod Džo Bajdenom već posrnule Amerike.
Njegova kristalno jasna pobeda nad mulatkinjom Kamalom Haris, koja se nadala najvećem broju glasova baš od svojih po boji kože sunarodnika tamne puti, je pokazala da pradva i pravo postoje u SAD -bar kada se pokradu izbori. Ako ne na sudu, onda, rekli bi naši stariji sunarodnici, istina pobeđuje i van sudova, jer Bog tako želi pa tako i sudi. Ma koliko bili moćni, bogati i uticajni protivnici -koji su po svaku cenu želeli da posle prvog predsedničkog mandata -u onemoguće drugi mandat Donalda Trampa. Danom Trampovove pobede, posle pauze od 4 godine je, najverovatnije, pobedila istina i pravda- bez obzira kako tu „pravdu“, pa i moguću istinu, nazivali mediji.
Verovatno je Tramp zaista bio pokrađen na glasanju i tako sklonjen sa mesta ponovnog predsednika SAD -jer je to tako želeo supermoćni lobi ratne industrije. Tramp je svojevremeno nagoveštavao -kao što i sada nagoveštava, kroz direktne kontakte sa Putinom i izraelskom stranom, brzi prekid ratnih sukoba u Ukrajini, ali sada i u Gazi. Govorio je i o prekidu ratovanja američkih vojnika ma gde oni ratovali na globusu! On se eto, u tu svrhu, u svom prvom mandatu usudio da se sretne i sa Putinom i sa u SAD omrznutim severnokorejskim diktatorom Kim Džon Unom. Ujedno je razgovarao i sa masom drugih političara, diktatora, političkih probisveta pa čak kratko i sa Aleksandrom Vučićem, stavljajući ga, za razliku od drugih koji su sedeli u foteljama tik uz njegov sto, poprilično daleko da „čuči“ na jednoj hoklici. Podaleko od sebe -kao da je AV imao neku opasnu zaraznu boleštinu! Možda je i bolovao, a mi to u Srbiji nismo znali -kao što ne znamo ništa ni o muvačinama AV npr. o poklanjanju i prodaji za bagatelu srpskih dobara i resursa strancima?
Lobisti protiv Trampa su dobro znali da ako nema ratova sa ili bez direktnog učešća SAD bilo gde i protiv bilo koga- nema ni milijardi dolara godišnjih zarada od isporuke oružja! Zato su se na vreme rešili, baš možda organizovanom krađom glasova, da drčni Donald T. pre 4 godine nestane sa političke scene. Vreme će pokazati gde su u donedavno vođenooj predizbornoj kampanji, kada je došlo do debakla Kamale Haris i ipak novog izbora „starog“Trampa, zatajili lobisti vojne industrije i zagovornika ratova.Pa i oni koji su desetinama milona dolara finansirali Kamalu Haris.
Međutim, nisu samo lobisti u SAD mesecima pljuvali po Trampu, i ne samo pod lupama nego valjda i pod superjakaim elektronskim mikroskopima pretraživali svaku sitnicu iz njegovog života- samo da mu naškode. U „kolo“ pljuvanja po Trampu su se rado, još za njegovog prvog predsedničkog mandata, bili uhvatili i nemački mediji, političari pa i obični građani. Nije im nimalo smetalo u tom poslu da je Donald Tramp čovek dalekog nemačkog porekla. Naravno, glavnu ulogu u tim blaćenjima, baš kao i u Srbiji u odnosu na opoziciju i sve građane koji drugačije misle nego AV, uvek su igrali potplaćeni mediji i korumpirani novinari. Od prvog dana Trampove vladavine su ga bili uzeli na nišan. Zasmetala im je njegova otvorenost u zahtevima upućenih Nemačkoj -koja je već bila na putu da, iako je i po prostranstvu i po broju stanovnika ali i industrijskoj i vojnoj moći u odnosu na SAD patuljak, da od svetske sile br. 1 preuzme bar deo američkog primata i u NATO paktu u Evropi pa čak i globalno. -Ali da za taj „napor“ -govorio je Tramp, mora sama da snosi i najveći deo troškova! Nemci su valjda i pred Trampom (pro)pevali i nekadašnju strofu stare verzije nemačke himne: Dojčland, Dojčland iber ales, iber ales auf der velt. (Nemački tekst : Deutschland, Deutschland über alles, über alles auf der Welt itd.)- Nemačka, Nemačka iznad svih na svetu! Nemački političari, očigledno „predrogirani“ nekadašnjim privrednim uspesima kojih je danas sve manje, su sve češće upirali pogled na Rusiju planirajući kako da je ekonomski što pre očerupaju. Ali i da privole Ukrajinu, učešćem u obaranju nekih navodno proruskih predsednika i dovođenja na vlast smešnog komedijanta Zelenskog, da ta država krene u rat protiv dela svog stanovništva od najmanje 10 miliona ljudi ruskog porekla. A time da se upusti, najviše u korist Nemačke, u rat protiv Ruske federacije !
Tramp je Nemce, preuzimanjem svog prvog predsedničkog mandata odmah smirio, skoro narkotizovao. Naravno onim što Nemce najviše pogađa – gubitkom zarada jer je povećao carine na uvoz nekih nemačkih industrijskih proizvoda u SAD .
Posle Adolfa Hitlera i masovnih zločina Nemaca u Drugom svetskom ratu, od danas opet novonastale najjače oružane sile u Evropi i šire, Nemačke, osim u odnosu na Rusku federaciju, Donald Tramp je od te članice NATO pakta i saučesnice u svim dosadašnjim zločinima te organizacije širom planete -rame uz rame sa Amerikancima, zahtevao da osetno poveća godišnje uplate u zajednički budžet NATO pakta. Više puta je Donald T. javno rekao da njemu i Sjedinjenim državama Amerike ne pada više na kraj pameti da sufinansira bogate Nemce da u NATO paktu vode glavnu reč preteći „neposlušnim“ državama pa i napadajući oružjem druge, na trošak Amerike! -Ako hoće, docirao je Tramp, da Nemci budu jaka sila, spremna da preti svima okolo, naravno bez atomskog naoružanja jer je „ključ“ američkog atomskog oružja stacioniranog i u Nemačkoj kod nas, neka za to troše svoje evre a ne preko našeg finansiranja NATO pakta naše dolare- ljutio se Tramp. Naravno da je svoj zahtev upućen Nemcima da više evra uplaćuju u budžet NATO pakta, malo kasnije proširio i na druge evropske članice pakta. Iz njegovih skorašnjih izjava u okviru predizborne kampanje se vidi da ta njegova doktrina -više evra u NATO budžet a manje američkih dolara, važi i danas, pa verovatno i posle njegove pobede na glasanju za 47-mog predsednika SAD.
Trampova netrpeljivost je ozbiljno pogodila i uvredila Nemce i kada je jednoj ranije skroz nepoznatoj ženi poreklom iz komunističke Istočne Nemačke, i do rušenja Berlinskog zida državljanke Istočne Nemačke, bivše malovažne predsednice komunističke organizacije „Slobodne nemačke omladine“ -(Freie deutsche Jugend), žene koju su, najverovatnije posle preuzimanja Istočne od strane Zapadne Nemačke, baš američke obaveštajne službe dovele na visoke položaje u novoj zajedničkoj državi, pa čak i do pozicije kancelarke- predsednice vlade, Tramp u pozdravu odbio da pruži ruku! To mu, sudeći po stavovima medija i tzv. „običnih Nemaca“, do danas nije oprošteno. Bilo kako bilo, izgleda da Tramp i danas, znajući kako su ga poslednjih godina nemačka štampa i nemački TV izveštaji tretirali, ne gleda previše blagonakolno na svoje daleke genetske rođake- Germane. Ali, pošto znamo za prastaru izreku da je „politika stara kurva“ videćemo kako će Tramp ubuduće gledati očima novog-starog predsednika SAD na nemačku politiku. I kako će on sarađivati sa Nemcima -odnosno kako će to činiti Nemci i pod kojim za njih negativnnim uslovima biti sa njim.
Sudeći po današnjim komentarima u nemačkim medijima, već je među političarima, privrednicima i novinarima, ali i u narodu, posle želje i ubeđenja da će pobediti njihova novonastala miljenica Kamala Haris, zavladao strah uz pitanje -kako dalje? Hoće li Donald Tramp zaista nastaviti da carinama uništava nemački izvoz u SAD, da li će, posle silnih nemačkih davanja Ukrajincima -po rečima nekih kritičara do danas za vođenje rata protiv Rusije najmanje 30 do 40 milijardi evra, plus isto toliko za smeštaj i opskrbu od rata u Namačku izbeglih oko 1,5 miliona Ukrajinaca, uglavnom žena, dece i omladine, za naplatu stići i dodatne desetine milijardi evra više za NATO budžet? Sve to -i pored od nemačke vlade već, na teret novih zaduživanja svoje države, predviđenih 100 milijardi evra za modernizaciju nemačke armije. Ekonomisti nisu zanemarili ni dodatne milijarde evra izdataka više koju Nemci moraju da plaćaju za američki tečni gas jer su se na presiju svoje sunarodnice Urzule fon der Lajen kroz po nemačku privredu sulude sankcije, odrekli najvećeg dela isporuka jeftinog ruskog gasa. Od izvoza nemačke privrede u Rusiju je suma sa 26,3, milijardi € 2021.g. pala na samo još oko 12 milijardi 2023.g. -znači minus je i tu oko 14 milijardi evra. Kada se svi veći izdaci Nemačke saberu, uslovljeni suludom politikom sankcija Rusiji i indirektnim ratovanjem protiv te zemlje uz korišćenje Ukrajinaca, onda nije nikakvo čudo da nemačka industrije polako ali sigurno pada u krizu. Ukidaju se radna mesta, zatvaraju fabrike, inflacija nikako i pored svih priča vlade da se zaustavi itd. Pošto je klimava vlada najnovijeg Vučićevog „prijatelja“ Olafa Šolca, koji Nemcu na reč veruje i ne zahteva pismeno potvrđenu „garanciju“ da litijum neće potrovati Srbadiju, pala baš po pitanju novih zaduživanja već prezadužene države, ostaje da se vidi kako će na Trampove nagoveštaje reagovati neka nova, dovoljno desničarska vlada koja se očekuje što pre, a po želji Šolca najranije tek od marta 2025.g.
Kako je to davno rekao neki pametan čovek -citat- da „nije nimalo srpski -ćutati“, tako smo i od naših sunarodnika u Štutgartu i okolini čuli različite i kontrovezne priče kakav će biti odnos Donalda Trampa prema Srbima, srpskoj vladi i događanjima na Kosmetu i šire na Balkanu. Pošto Vučić misli da su svi, kao verovatno i on sam, potkupljivi, pa tako i višestruki miloner Tramp, kaže nam jedan Dragoljub M. -Vučić je, posle neuspešnog pokušaja potkupljivanja Hilari Klinton -Donaldove svojevremene suparnice u prvoj borbi za mesto predsednika SAD novcem države Srbije u iznosu od 2 do 3 miliona dolara, a koja je propala na izboru, doslovce nam reče naš sagovornik, -opičeni Vučić, pokušava slično i sa Trampom. Ali ne direktnom uplatom u Donaldov fond za predizbornu kampanju, i ne nekakvom traćavom sumicom od 2 ili 3 miliona dolara kao kod pokušaja „kupovine“ Hilari. AV odmah „puca velikim kalibrom“ jer se nada da će Trampov zet -kome je obećano poklanjanje NATO ruševina Generalštaba u Beogradu, vredne, navodno i do 100 miliona dolara, kako bi tu gradio svoje hotele, tržni centar, stanove itd. -po viđenom nacrtu, slične i ružne građevine kao i imitacija Dubaia u okviru Beograda na vodi, o srpskom diktatoru AV svom tastu Trampu preneti koju lepu reč. Pa će, valjda, i AV kod eventualno novog susreta u Vašingtonu, sedeti u fotelji tik uz predsednikov sto, a ne više na nekakvoj hoklici udaljeno metarima od Trampa!
Živojin Milovanović nam reče, da on kao potomak Srba sa Kosmeta ne gaji nikakvu nadu da će se politika SAD pod Donaldom Trampom prema dobrovoljnoj predaji Kosova od strane Vučića Šiptarima, bilo šta promeniti na bolje. -Amerima, kaže on, ide u korist činjenica da i Vučić, da bi se uvukao Ameikancima u stražnjicu, prihvata, čak i nasilno raseljavanje Srba sa Kosova do poslednje porodice ili pojedinca, kako bi prestale tenzije između Šiptara i Srba. Onda bi i američka vojna baza na Kosovu mogla da funkcioniše sa manje vojnika. A manje vojnika- znači i manje američkih troškova za tu bazu. Na podpitanje zašto tako misli reče nam -AV tako mora jer Amerikanci preko svojih obaveštajnih službi odlično znaju za sve trgovine drogom, oružjem pa čak i ljudima, u šta je, čuje se na zapadu, umešan i klan Vučića i njegovi najbliži saradnici. O povredama ljudskih prava i sloboda u Srbiji i da se ne govori, jer nije isključeno da baš Ameri koji su ga doveli na vlast da jaše Srbe i Srbiju, neće koliko sutra, ako ne igra po njihovoj muzici, da ga sruše sa vlasti i oteraju u zatvor! I još nešto- reče nam Živojin -eto, ode Vučićev „prijatelj“ nemački premijer Šolc sa vlasti. Pošto nema nikakvog pismenog dokaza da za zaštitu okoline u Podrinju kod kopanja litijuma garantuje Nemačka- ko sada garantuje? Vučić lično? Reče li javno da on Nemcu veruje na reč i ne treba mu ništa na papiru? Čime da Vučić garantuje, pa on laže čim otvori usta!
Sličnog mišljenja je i Đorđije R. On kaže da je Vučić i pre pretpostavke da će možda Tramp pobediti na izborima, i pre poklanjanje terena Generalštaba u BG američkom zetu krenuo u odvajanja Srbije od Ruske federacije na svim nivoima. Javno je isporučivao oružje Ukrjini, čitamo da je Zelenskom poklonio i pedesetak miliona evra, hoće da na štetu budžeta i građana Srbije uvozi dosta skuplji američki tečni gas a sve manje ruskog gasa, pokušao je da ponizi Putina i da razlog da ne ode na sastanak BRIKS-a bude poseta nekog nikome poznatog a još manje važnog crnačkog mnogoženca itd. Znači -Rusima nogu, a Trampu sledi posle dubokog naklona, celivanje njegovih cipela! To je ta nova Vučićeva „igranka bez prestanka“ planiranim balansiranjem, laganjem i podvlačenjem Trampu -zapostavljanjem Rusije, a uskoro, verovatno kada na red stignu otplate silnih kineskih kredita, i stopiranje „čeličnog prijateljstva“ sa „bratskom“ Kinom! Kako ono beše -hopala, hop, sa stolice na stolicu, pa od koga dobije više!
A narod, pogotovu onaj sa Kosova, upitasmo Đorđija? Koji, bre narod- pa vidite da njega ne interesuju ni, po njemu ono malo u Novom Sadu na stanici pobijenih Srba? Verovatno ih smatra „kolateralnom štetom“ -što da ga se tiču ojađeni, osiromašeni i ostavljeni Srbi, daleko na Kosovu koje je već prodao. Zašto bi onda taj problem tangirao Trampa i njegovu novu administraciju u SAD kada ne tangira, osim jadikovanja, ni Aleksandra Vučića -izjada nam se Đorđije.
