Problemi u srpskom zdravstvu su brojni i koreniti. Toliko veliki i toliko kompleksni da čak i ministar zdravlja vapi za pomoć i kaže da je nemoćan. Kaže i da održavanje sistema zavisi samo od predsednika države i njegove pomoći i da bi bez pomoći predsednika države zdravstvo u Srbiji propalo za mesec-dva.
Ako tako stoji stvar sa srpskim zdravstvom na nivou države, kako li je tek u Čačku?
Naročito kad se na osiromašeno zdravstvo nakači alavi advokat, niko drugi do bivši službenik Bolnice, koji insajderski buši gde stigne. Pa ko će bolje da poznaje slabe tačke i nerešene probleme Bolnice nego on koji je deo tih problema sam i napravio.
Evo prvog primera.
Reprezentativni sindikati i rukovodstvo bolnice su se pre nekoliko godina dogovorili i dogovoreno stavili na papir da će Bolnica, u skladu sa raspoloživim finansijama, umesto novogodišnjih paketića za decu zaposlenih isplaćivati novogodišnje čestitke u vrednosti 3.000 dinara po detetu do starosti 15 godina svakom zaposlenom.
U prethodne tri godine nije bilo raspoloživih sredstava za tu namenu, a za ovu Novu 2026. godinu jeste, pa je Bolnica isplatila ono što je dogovoreno. A onda se gospodin advokat dosetio da tih isplata nije bilo prethodnih godina i krenuo da nagovara zaposlene po Bolnici, čija su deca mlađa od 15 godina, da tuže ustanovu u kojoj rade.
I tako je sve krenulo po scenariju već viđenom, ne tako davno, na primeru Fabrike reznog alata, kada je advokat nagovorio radnike fabrike da tuže sopstvenu fabriku u kojoj su tada kao mali akcionari bili većinski vlasnici FRA.
Znamo i kako se ta priča završila i koliko su siće dobili radnici, a koliko miliona advokat koji ih je zastupao.
Bolnica, na svu sreću, neće zbog opšteg javnog interesa otići na doboš kao FRA, ali milioni koje će zgrnuti advokat mogli bi se i te kako korisno iskoristiti za razvoj čačanskog zdravstva.
Lako je izračunati. Lekar koji je poslušao savet advokata i tužio Bolnicu ima troje dece koja su mlađa od 15 godina, pa mu je sledovalo tri puta po 3.000 dinara, znači ukupno 9.000. Advokat je umesto jedne tužbe za sve troje dece, podneo po osnovu novogodišnje čestitke pojedinačnu tužbu za svako dete i za svaku od prethodnih tri godine.
Time je svoju zaradu po Cenovniku advokatskih usluga multiplikovao, a postupajuća sudija u Osnovnom sudu u Čačku je to dozvolila i nije primenila pravilo objedinjavanja istovetnih predmeta radi ekonomičnosti postupka.
Na kraju je presuđeno da Bolnica lekaru koji je tužio na ime neisplaćenih novogodišnjih čestitki za svoje troje dece, isplati 3.000 dinara po detetu za prethodne tri godine – ukupno 27.000 dinara, a njegovom advokatu na ime 9 podnetih tužbi ukupno – 90.000 dinara.
Izgleda da se osladilo i doktoru i advokatu pa su nastavili sa tužbama.
Izračunali su da je doktoru svojevremeno isplaćen manji kovid dodatak tj. da postoji razlika od 4.900 dinara od isplaćenog do pripadajućeg dodatka, pa je doktor angažovao advokata da podnese tužbu. I tako je advokat koji je u vreme utužene isplate kovid dodatka bio pravnik u bolnici, sada tužio Bolnicu.
Nema sumnje da će doktor dobiti tih 4.900 dinara, kao što bi ih dobio i da je stavio prigovor finansijskoj službi Bolnice o postojanju razlike između pripadajućeg kovid dodatka i onog koji je isplaćen. Nema sumnje ni da će njegov advokat za svoj angažman kroz sudski postupak inkasirati desetostruko više od svog klijenta.
Na Osnovnom sudu će o svemu ovome, u ime naroda, presudu doneti niko drugi do ista sudija koja postupa po svim tužbama koje advokat – bivši pravnik bolnice, podnosi protiv firme u kojoj je radio. Da li zbog manjka sudija koji u čačanskom Osnovnom sudu dele pravdu u sporovima iz radnog odnosa ili je nešto drugo u pitanju, tek uvek isti advokat, ista sudija i ista presuda – na štetu Bolnice.
Izuzetak je samo kada sestra sudije, tuži Bolnicu u kojoj radi kao glavna sestra jednog odeljenja, pa sudija sama za sebe traži izuzeće, ali advokat je isti.
Ovu koincidenciju isti advokat, ista sudija, iste presude primetili su i u čačanskoj Bolnici, pa kažu da će ubuduće tražiti izuzeće sudije.
Traženje izuzeća advokata koji je podneo nekoliko desetina tužbi protiv Bolnice i koji je čak poznat po tome da je kao šef pravne službe svojevremeno zastupao Bolnicu, a kad je otišao iz Bolnice u istom sporu preuzeo da zastupa suprotnu stranu, nije pravno moguće, ali možda jednog dana u Advokatskoj komori Čačka otkriju da postoji nešto što se zove profesionalna etika.
Jezikom srpskog naroda to bi se reklo – nemoj da pljuješ u bunar iz koga si vodu pio.
Naravno da svako ima pravo da traži pravdu ili ostvarenje nekog svog prava na sudu, naravno da advokati imaju pravo da naplate svoje usluge i da podstiču potencijalne klijente na sudske sporove.
Ali naravno i da građani Čačka imaju opravdani javni interes da se finansije u zdravstvu troše racionalno i za potrebe zdravlja građana i funkcionisanja i unapređenja zdravstvenog sistema, a ne za bogaćenje pojedinaca.
