Nemušti nekrolog

0
1138
selakovic_stefanovic
Nikola Selaković i Nebojša Stefanović: Zabrinuti za sudbinu zemlje i naroda

Srbijom su nekada vladali nasilje i glad, a danas su se ta dva gospodara izmešala te vlada glad za nasiljem.

Nasilje prožima sve strukture društva – u porodici, u školi, u partnerskim odnosima, među etničkim zajednicama i naravno, ono koje je najupadljivije – političko nasilje manifestovano i beskrupuloznoj „tihoj“ diktaturi u kojoj se Srbija kao zajednica polako gasi.

Smrt Tijane Jurić potresla je celu Srbiju.

Koma u kojoj se nalazi naše društvo toliko je duboka da smo počeli da reagujemo samo na izrazito grube draži. Solidarnost u nama budi se kada nam preti katastrofa „biblijskih“ razmera, a posledice maligne socijalne patologije osećamo i postajemo ih svesni, tek kada se desi ovako monstruozno ubistvo.

Svedoci smo mnogobrojnih osvetoljubivih natpisa i po novinama i na društvenim mrežama, kao da će to vratiti jedan prerano ugašeni život, kao da će to obrisati suze neutešnim roditeljima.

Zrelo društvo ne bi tako bespomoćno besnelo nad svojom sudbinom, već bi pogledalo sebe u ogledalo i smoglo snage da se dovoljno promeni, postane drugačije i efikasnije da bi bilo sposobno da spreči stvaranje novih Dragana Đurića.

Ovaj krvolok prvenstveno treba da bude tema koju moramo elaborirati da bismo zaštitili sve ostale Tijane Jurić, sve ostale devojčice koje žele da se slobodno i bez straha kreću svojim gradom, izlaze i žive životom svojih vršnjakinja u normalnim državama.

Dakle, možda je odgovor na izazove pred kojima smo stvaranje moćnog udruženja roditelja (a ona su izuzetno uticajna u modernim društvima) koje će imati zadatak da utiče na zakonodavnu i izvršnu vlast da donose i sprovode odgovarajuće norme u cilju stavaranja atmosfere opšte sigurnosti.

Ovo udruženje može samo podnositi zakone ili predloge izmena zakona vezane za sigurnost u ugostiteljskim objektima, prodaju alkohola, saobraćajne propise, školskog policajca, „policijski čas“ za maloletna lica…

Da Vas podsetimo:  STEFAN SIMIĆ: S KIM SI, TAKAV SI

Ovo poslednje nije naknadna pamet, već način da država preuzme odovornost za neodgovorne roditelje.

Ima li opravdanja pustiti maloletno lice da bude samo posle ponoći? Ima li opravdanja da kafići u neograničenim količinama prodaju alkohol maloletnim licima? Ima li opravdanja da maloletna lica uopšte budu u objektima gde se toči alkohol?

Sve ovo može se regulisati promenom i primenom odgovarajućih pravnih normi i nije nikakva puritanska utopija već odlika odgovornog društva.

Promena mora poći od vrha i simultano se spuštati pomoću resornih institucija (socijalne službe, sistem obrazovanja, ministarstvo unutrašnjih poslova…), ako želimo da stvorimo model ponašanja koji će sam po sebi voditi ka društvu koje će biti sigurno za našu decu.

Što se Dragana Đurića tiče, naš krivični zakonik predviđa kaznu do četrdeset godina za ovakvo teško krivično delo. Kako je medicina uznapredovala, a svi zatvorenici su zdravstveno osigurani (što na žalost nije slučaj sa onima građanima koji su na slobodi), on bi teorijski mogao sa sedamdeset četiri godine starosti da izađe iz zatvora i da uživa sva ustavom i zakonom zagarantovana prava posle resocijalizacije.

Slična sudbina može zadesiti i ubicu premijera Milorada Ulemeka Legiju.

Podsetiću da ovi zlilkovci tokom izdržavanja kazne mogu stupati u brak (a to pravo, na primer, ne mogu ostvariti istopolne osobe koje nikoga nisu ubile), mogu se školovati (a to pravo nemaju oni koji svojoj deci ne mogu priuštiti ili boravak ili preskupe školarine), mogu koristiti pravo glasa i samim tim odlučivati u kakvom ćemo društvu svi mi živeti.

Da li je zaista neizvodljivo počiniocima ovakvih neoprostivih (ne)dela oduzeti građanska prava i zauvek ih odstraniti, odnosno izolovati od društva ili ćemo i dalje glumiti kako poštujemo svetinju ljudskog života u vreme kada je u Srbiji život jeftiniji nego ikada (potrebno je samo proveriti broj ubistva u vidu uličnog kriminala ili broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama).

Da Vas podsetimo:  TOTALITARIZAM

Umesto da ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova repriziraju izjave pokojnog Vladana Batića kako Srbija treba da vrati smrtnu kaznu i time marketinškom kombinacijom besa, ogorčenja, nemoći i tuge stiču jeftine političke poene, jer svi oni vrlo dobro znaju da je to politički neostvarivo, trebalo bi ih podsetiti da je moguće uvesti kumulativno izricanje presuda ili promeniti krivični zakonik i uvesti doživotnu robiju bez mogućnosti pomilovanja.

Za neka dela u modernim društvima izriču se i nekoliko doživotnih robija, tamo pokušaj ubistva ili povratak u zatvor zbog oružanih pljački, silovanja kažnjavaju se surovije nego kod nas zver koja je teško povredila, silovala i ugušila nevinu žrtvu.

Budimo humano društvo prema žrtvama, a ne prema njihovim dželatima!

Aleksandar Dikić

srpskikulturniklub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime