Neobaveštenost ne može biti izgovor

0
843

milorad-vucelicKakva god bila ova izborna kampanja ne može se reći da građani nisu obavešteni o tome kako i za koga glasaju i da ne znaju koje su i kakve posledice doživeli zbog svojih prethodnih izbora. Oko ove odluke nema mesta nikakvim naknadnim pravdanjima niti pak traženja samilosti kada se, zahvaljujući svom glasu, građani birači nađu u najtežim neprilikama.

Politička propaganda, potpomognuta drugosrbijancima i antisrbima sa beogradskim adresama, za početak je u vreme raspada Jugoslavije izvrgla ruglu jedan od osnovnih međunarodnopravnih principa – pravo nacija na samoopredeljenje. I favorizovala pravo na secesiju. Zatim je s odobravanjem prihvatila proglašenje proizvoljnih administrativnih komunističkih granica državnim granicama od Zapada novopriznatih republika – država. I na osnovu svega toga još podigla optužnicu protiv Srbije zbog velikosrpskih pretenzija.

Jednostavno rečeno, zapadne sile na čelu sa Amerikom rešile su da potpuno sruše međunarodnopravni poredak i da stvari rešavaju golom silom. I da u službi svojih interesa rasture svaku državu koja im se nađe na putu, posežući tek tu i tamo za ponekom neubedljivom pokrivalicom.

Pre desetak godina tadašnja vlada Srbije je upozoravala tzv. međunarodnu zajednicu da će podrška secesiji i priznanje nezavisnosti Kosova biti opasni presedani sa dalekosežnim posledicama. Insistirano je na poštovanju Rezolucije 1244 koja garantuje teritorijalni integritet Srbije. O to (insistiranje) ne samo da su se oglušili u Vašingtonu i Briselu nego su im u tome svojski pomogli i glasači u Srbiji. Poverovali su žutim političarima da je tu reč o jedinstvenom, neponovljivom slučaju ili o sui generis fenomenu i da je najvažnije da se svega toga što pre kurtališemo. Takođe i da se što pre odreknemo potrebe da Rusija ili Kina u SB UN koriste svoj veto protiv secesije Kosova.

Na izborima 2008. godine Boris Tadić, sa većinom lidera DOS-a, pobedio je osnovnim geslom – EU nema alternativu. Da bi se što pre dokazalo da je, kada je Kosovo u pitanju, reč o potpuno osobenom slučaju, Tadić je sa svojom žutom, a danas zeleniš strankom požurio da se pred Ujedinjenim nacijama odrekne Rezolucije 1244 SB i da u tu svrhu – da bi i dodatno iz igre izbacio Savet bezbednosti – snage KFOR-a zameni snagama EULEKSA. Pri tome je pismeno tražio od Rusije da na to pristane. Nije im bilo dosta nego su Međunarodnom sudu pravde u Hagu postavili jedno lažno pitanje, pitanje ne o pravu na secesiju nego o pravu da secesiju neka grupa ljudi samovoljno, nelegalno i nelegitimno deklariše.

Da Vas podsetimo:  Srbija dobila prve sigurne staze

Sve je to bilo, na radost srpskih birača, činjeno radi „boljeg života naše dece“ i „evropske budućnosti Srbije“. Imali su, kažu nekadašnji i današnji političari, viziju i sada tu istu viziju ponovo nude biračima u Srbiji. Žuti režim je uradio sve što je mogao da potpuno obezoruža Srbiju u daljem rešavanju kosovskog pitanja, što nas je potom dovelo pod tešku ruku Brisela.

Nije ovde sada reč o odnosu prema Kosovu. Ovde je reč o potpunom odsustvu bilo kakvog odgovornog sagledavanja međunarodnih i geopolitičkih odnosa. Uspeh ovakvih pojedinaca i partija na sutrašnjim izborima bi garantovano vodio Srbiju na još veće stranputice i u nevolje.

Zanimljivo je kako su se naprasno i Tadić i Đilas i Čeda Jovanović, usred izborne kampanje, izjasnili za očuvanje teritorijalne celovitosti Ukrajine. Kada principi sile koji su radili protiv Srbije počnu silom povratka principima da rade u korist Rusije, a protiv NATO i EU interesa, oni kao po komandi protestuju. Neko uviđavan ili neupućen bi rekao: što su propustili da urade u korist svoje države, oni bi sada da nadoknade, radeći u korist Ukrajine. I to bi bilo više nego jadno, ali nije čak ni o tome reč. Nisu oni ništa propustili, oni su bili predani aktivisti u sprovođenju otimanja Kosova od nas, nalazeći sva moguća pokrića da to proglase usamljenim primerom i zasluženom kaznom koju samo Srbija mora da podnese. Danas su i oni i njihove strane zapadne gazde prosto podivljali jer se više nego jasno pokazuje da tobožnji kosovski presedan postaje pravilo. A savetodavno mišljenje MSP-a u Hagu se može tumačiti kao deo međunarodnog prava. Naši domaći političari i njihovi drugosrbijanski analitičari i NATO aktivisti ubiše se naprasno od brige za moralnu poziciju u pronalaženju hendikepa ruskoj podršci Srbiji! Na sva usta govore da su referendumom na Krimu Rusi izdali Kosovo.

Da Vas podsetimo:  Neki opozicionari na RTS-u bili četiri puta više od mene

Postaje izvesno da će svaki pedalj otete kosovske zemlje na nos izaći svima onima koji su u međunarodnoj zajednici u tom nasilju učestvovali.

Da li će tako proći i pomenuti domaći političari, zavisi od srpskih birača koji danas ne mogu reći da su neinformisani.

Što se puta u EU bez alternative tiče, nema nikoga ko nije u ovih šest godina iskusio i posredno i neposredno šta je EU. Pređen je put od SSP-a do kandidature. U početku nam je, kao da smo neznabošci, i Đelićeva olovka kojom su potpisivani EU ugovori bila fetiš i totem. Danas znamo da će nas otvaranje i zatvaranje jednog poglavlja u pregovorima sa briselskom administracijom koštati deset milijardi evra. A poglavlja i uslova ima koliko se Evropskoj komisiji hoće. Nema nikoga ko ne zna za krizu u Grčkoj, Portugaliji, Španiji, ili ne zna da je Island napustio pregovore o članstvu a da Britanija sprema referendum o izlasku iz EU. Nema nikoga ko ne zna nešto o tome šta je EU proizvela u Ukrajini. Nepotrebno je dalje insistirati na obaveštenosti naših glasača. Niko ne može reći da nije informisan i da je bio u izvinjavajućoj zabludi.

Nema nikoga ko nije čuo ili mogao pročitati izjavu šefice naše Kancelarije za pregovore o članstvu u EU Tanje Miščević da ćemo radi Unije morati da raskinemo Ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i da zaustavimo gradnju gasovoda „Južni tok“. I da ćemo, pride, morati da se pripremimo za ulazak u NATO. Dakle, i to kao glasači znamo.

Znamo i vidimo otkud dolaze najveće investicije i ekonomski ugovori. Znamo da je reč o Rusiji, Emiratima, Kini… Hoćemo li i to dovesti u pitanje i otkazati sve te ugovore i planove radi grebanja po ispražnjenim pristupnim fondovima u Briselu? Hoće li birači naknadno govoriti da to nisu znali?

Da Vas podsetimo:  Usvojen budžet Niša za 2020, jedni kažu razvojni, drugi da je nerealan

Otkriveno je i dokazano da su u vreme žutog kartela sudije u Srbiji birane na osnovu direktiva, ocena i nalaza partijskih organizacija DS-a (sve sa potpisima i pečatom) i na osnovu tajnih konsultacija sa BIA. Tako su birani i javni i specijalni tužioci.

Taj režim je pao pre samo nepune dve godine. Nije mali podvig glasati za političare koji su odgovorni za takvo brutalno uništavanje pravosuđa u našoj zemlji. I može li proći opravdanje da građani nisu to znali.

Može li se iko izgovoriti posle izbora da nije znao ništa o odnosima političara sa Darkom Šarićem i nekim drugim članovima ili saradnicima narkokartela. Koliko to neko mora biti neznaven da bi optužio Dačića da je i nalik onome ko „i dalje baštini politiku Slobodana Miloševića“. Za tako nešto se, odista, mora biti Dragan Đilas. Kakvog je kova neobaveštenost koja može u Dačiću i njegovim koalicionim partnerima videti zatočnike socijalne države i socijalističkih ideja, a u neoliberalnom žutom i zelenom DS-u socijaldemokratiju? Koliko se mora ne znati da se u onima koji prete Srbiji ukrajinskim ili bosanskim scenarijem ne prepoznaju naši „evromajdanci“?

Od ishoda izbora i volje i te kako obaveštenih glasača zavisi da li će čitava masa političara koji se lažno predstavljaju i pričaju šta im prvo na jezik naleti postati ili ostati samo šarlatani, komedijaši iz jeftinog kabarea i neotesani šibicari (što stvarno i jesu) ili će na krajnje opak način nastaviti da donose odluke u naše ime i protiv naših interesa.

U svakom slučaju, neobaveštenost ovoga puta ne može biti izgovor za loš i pogrešan izbor.

Milorad Vučelić

Intermagazin / Pečat

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime