U svakoj vitalnoj ekonomiji, uravnoteženi spoljnotrgovinski bilans privrede je ključni faktor u formiranju deviznog kursa. U Srbiji, već decenijama izvoz u proseku pokriva samo 2/3 uvoza, sa prosečnim negativnim spoljnotrgovinskim bilansom privrede od oko $600 milona/mesečno ili $7 mijardi godišnje. U 2019. uvoz u Srbiju je bio oko $26 milijardi, a izvoz iz Srbije oko $19 milijardi.
Grafikon 1 – Mesečni spoljnotrgovinski deficiti Srbije
2001-2020. (u $milionima)
Zahvaljujući ovom režimskom spoljnotrgovinskom deficitu, Srbija je samo u zadnjih 20 godina nominalno izgubila preko $120 milijardi. Osnovni razlog tolikog spoljnotrgovinskog gubitka je režimska monetarna politika sistemskog održavanja veoma precnjenog kursa dinara. Globalistički satrapi se još i diče jakim dinarom, mada njihov drastično precenjeni kurs RSD u korenu ubija konkuretnost i razvoj privrede Srbije, uspostavlja hroničnu zavisnost od uvoza i spoljnih kredita, i uzrokuje rastući međunardni platni deficit Srbije.
Da bi razumeli šta je i šta bi trebao biti ekonomski opravdan devizni kurs RSD, pogledajmo Grafikon 2 – koji ilustruje funkcije godišnje $vrednosti UVOZA i IZVOZA u zavisnosti od kretanja kursa RSD/$. Date funkcije uvoza i izvoza reflektuju sadašnje stanje ekonomije i privrede Srbije, bez značajnih investicija u nove proizvodne kapacitete i povećanje proizvodnje.
Grafikon 2 – Uvoz u, i Izvoz iz Srbije ($milijardi) u zavisnosti od kretanja kursa RSD/$
Ovde pre svega analiziramo ulogu kursa RSD/$ na trenutnu sposobnost privrede Srbije da uspostavi i održi izvoznu-uvoznu ravnotežu. Daleko veći problem je međunarodni platni deficit Srbije, koji pored $7 milijardi godišnjeg trgovinskog deficita sadrži i oko $10 milijardi godišnjih odplata – stranih (javnih i privatnih) kredita, odliva iz stranih investicija, budžetskih dficita, i ostalih međunarodnih platnih obaveza Srbije.
Za sada, ovaj ogronmi međunarodni platni deficit Srbije kratkoročno se pokriva donacijama Dijaspore i novim, sve skupljim, banksterskim kreditima. Sadašnja parazitska zavisnost od tih spoljnih finansijskih faktora uopšte ne može biti osnova za dugoročnu ekonomsku stabilnost i opstanak Srbije.
Funkcija godišnje $vrednosti UVOZA u Srbiju data je praktično neograničenom ponudom proizvoda na svetskom tržištu po svetskim $cenama. Rast $vrednosti uvoza proporcionalan je jačanju dinara (padu RSD/$) i obrnuto, pad $vrednosti uvoza proporcionalan je devalvaciji dinara (rastu RSD/$).
Trenutni kurs dinara (105 RSD/$) rezultira u $26 milijardi uvoza. Maksimalna $vrednost uvoza je praktično ograničena maksimalnim godišnjim prilivom od oko $30 milijardi likvidnih deviza u Srbiju. S druge strane, čak i da dinar sada devalvira na 300 RSD/$, Srbija bi i tada imala minimum $2-3 milijardi uvoza životno-neophodnih roba.
Funkcija sadašnje godišnje $vrednosti IZVOZA iz Srbije je praktično data veoma ograničenom ponudom proizvoda privrede Srbije za svetsko tržište. Rast $vrednosti izvoza proporcionalan je devalvaciji dinara (rastu RSD/$) i obrnuto, pad $vrednosti ivoza proporcionalan je jačanju dinara (padu RSD/$).
Trenutni kurs dinara (105 RSD/$) rezultira u $19 milijardi izvoza i $7 milijardi spoljnotrgovinskog deficita. Čak i da dinar sada devalvira na 300 RSD/$ i cene proizvoda iz Srbije na svetskom tržistu padnu kojih 300%, izvozni maksimum bi bio samo oko $27 milijardi – jer postojeći prozvodni kapaciteti su veoma ograničeni, a nema ni distributivnih kanala niti mehanizama za finansiranje izvoza. S druge strane, još precenjeniji kurs dinara od 50 RSD/$, praktično bi smanjio vrednost izvoza na samo $2-3 milijarde.
Privreda Srbije je mala, tako da devalvacija RSD uopšte nema efekta na ponudu i $cene na svetskom tržištu. S druge strane, devalvacija RSD bi značajno uticala na rast izvoza iz Srbije. Sa grafikona vidimo da bi sada devalvacijom dinara na oko 160-170 RSD/$ eliminisali spoljnotrgovinski deficit ($23 milijarde Uvoza = $23 milijarde Izvoza).
Devalvacija dinara na 160-170 RSD/$ bi u kratkom roku povećala izvoz sa $19 na $23 milijarde, i smanjila uvoz sa $26 na $23 milijarde. Rezultujući manjak, od $6 milijardi proizvoda na tržištu Srbije, bi neminovno uzrokovao kratkoročni rasta cena (inflaciju), potrošački šok, teškoće i odricanja stanovništva. Nesumnjivo da mi tu čašu žuči ipak moramo ispiti. Ali da ne bi bilo i previše gorčine, neophodna devalvacija dinara mora biti stručno osmišljena i sprovedena. Pre svega ciljanim finansiranjem povećanja domaće prizvodnje životno-neophodnih roba i usluga za robne rezerve Srbije – koje bi svojim kvalitetom i cenom (nakon devalvacije) bile konkurentnije od uvoznih. A zatim i iniciranjem novih investicija u domaće proizvodne kapacitete za izvoz naših najkonkurentnijih roba i usluga na svetsko tržište.
Dati grafikon ilustruje drastičnu precenjenost kursa dinara u okvirima sadašnjeg stanja ekonomije i privrede Srbije. Absolutno nije održiva globalistička režimska politika upornog držanja toliko precenjenog dinara, neregulisane devizne konverzije i odliva deviza iz Srbije. Jer to stvara ogroman spoljnotrgovinski i rapidno-rastući međunarodni platni deficit Srbije.
Zašto onda režim uporno održava toliku štetnu precenjenost i domaću konveribilnost dinara ? Prosto zato što je režim brutalno oduzeo monetranu suverenost od naroda Srbije, i dinar totalno podredio interesima svojih globalnihe gazda, investitora, režimskih tajkuna i privilegovanih uvoznika – koji zahtevaju što profitabilniju konverziju stečenih dinara u devize, i što lakši transfer tih deviza iz Srbije.
Ako bi sada međunarodni banksteri/kreditori stopirali Srbiji nove obrtne kredite (i to samo za otplatu starih kredita i obaveza) – onda bi privreda Srbija morala hitno ostvariti oko $10 milijardi spoljnotrgovinskog suficita za odplatu dopselih inostranih obaveza. Dijaspora već poklanja Srbiji oko $8 milijardi godišnje, i nije u mogućnosti da daje mnogo više od toga. A Srbija drugih prihoda nema.
Sa grafikona vidimo da bi sadašnja privrede Srbije mogla realizovati $10 milijardi spoljnotrgovinskog suficita samo hitnom devalvacijom dinar na oko 220-230 RSD/$, kako bi imala $25 milijardi izvoza i samo $15 milijardi uvoza. Međutim, tako drastična devalvacija RSD/$ bi u kratkom roku povećala izvoz sa $19 na $25 milijarde, i smanjila uvoz sa $26 na $15 milijarde. Rezultat bi bio strahoviti nagli manjak od oko $17 milijardi proizvoda na tržištu Srbije, što bi izazvalo totalni ekonomski kolaps, društveni krah i politički haos.
Evidentno da su globalne gazde, ucenama sa neophodnim novim kreditima, doterale svog golog srpskog cara do duvara. I sada mu uslovljavaju opstanak na vlasti likvidacijom ono još malo preostalih vitalnih poseda, neprocenjivih suverenih teritorija, i rasprodajom samog naroda Srbije. Što znači, kratkoročni opstanak ovog veleizdajničkog režima na vlasti neminovno vodi bezpovratnom uništenju države i naroda Srbije. A u čemu je onda spas naroda i države Srbije? Zadnji je čas da sam narod Srbije o tome dobro razmisli i najzad odlučno deluje.
Zoran Karaklajić
