Neophodno je unaprediti komunikaciju između pravosuđa i medija

0
19

„Sudije se boje novinara koji će da ih izlože pritisku, a novinari smatraju da sudije rade pod pritiskom vlasti“, istakla je sudkinja u penziji i autorka istraživanja „Korak napred ka boljoj komunikaciji pravosuđa, medija i građana” Vida Petrović Škero.

Ilustracija; Izvor: www.pxfuel.com

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) predstavili su rezultate istraživanja o transparentnosti pravosudnih organa i saradnji pravosuđa sa medijima.

Summa summarum, obe strane su nezadovoljne kvalitetom saradnje, i gaje međusobno nepoverenje.

Novinari smatraju da sudije a i sud ne žele da daju potrebne informacije koje se tiču sudskih postupaka, piše u istraživanju NUNS-a. S druge strane, sudije smatraju da novinarima ne treba verovati i da je njihovo interesovanje za pravosuđe usmereno samo na ona suđenja gde postoji mogućnost da se zbog ličnosti stranaka i drugih učesnika u postupku objavi senzacionalistička vest.

Uprkos tome, postoji saglasnost novinara i sudija da sudovi moraju da postanu mnogo transparentniji u svom radu i da imaju bolju saradnju sa novinarima kako bi ostvarili svoju ulogu u jačanju medijskih sloboda i omogućili objektivnu percepciju građana o svom radu.

Na predstavljanju rezultata istraživanja, autorka Vida Petrović Škero je izjavila da se „sudije boje novinara koji će da ih izlože pritisku, a novinari smatraju da sudije rade pod pritiskom vlasti“.

Petrović Škero je navela izjavu novinara iz fokus grupe da se dešava da „novinar koji je bio u sudnici, dok stigne u redakciju, konstatuje da medij čiji novinar nije bio u sudnici već ima objavljenu informaciju sa suđenja. Mašinerija tabloida i vlasti kao da radi zajedno, a ništa se ne preduzima i nema volje institucija da se ovo promeni“.

U poslednjih nekoliko godina najviše pravosudne institucije donele su komunikacione strategije kako bi unapredile komunikaciju sa medijima, ali, sudeći po istraživanjima, nisu u žurbi da se prikažu.

Da Vas podsetimo:  Stalna radna grupa za bezbednost novinara napravila pomak ali smo možda malo više očekivali

U okviru prezentacije rezultata istraživanja Kristina Kalajdžić iz Partnera Srbije je ukazala da veliki problem prestavlja to što sudovi u 85% slučajeva ne objavljuju vesti i saopštenja na svojim sajtovima, dok osnovna tužilaštva to ne rade u 72% slučajeva. Ona je posebno istakla problem nepostojanja odgovornosti i stvarnih sankcija za institucije koje ćute i koje su netransparentne u svom radu.

„U praksi ne postoje kazne za predsednike sudova ili portparole za neodgovaranje na upit novinara, ili zbog neobjavljivanja vesti na sajtovima. Stoga, nedostatak stvarne odgovornosti omogućava ovim insitutcijama da se sve više zatvaraju“, istakla je Kalajdžić.

U predstavljanju rezultata istraživanja učestvovala je i Ivana Obradović, sudkinja Višeg suda u Kragujevcu. Prema njenim rečima, za sliku pravosuđa bitna je otvorena saradnja sa medijima. Obradović smatra da je među sudijama prisutna bojazan da će mediji pisati o njima u negativnom svetlu, jer neosnovano smatraju da su uslužni režimu.

Istraživanje NUNS-a pokazalo je da je iskustvo novinara da portparoli u pravosudnim organima nisu dovoljno obučeni, a oni bi trebalo da budu ključni izvor informacija za medije. Otuda se novinari često u izveštavanju okreću drugim izvorima podataka, kao što su advokati, samostalni eksperti i drugi medijski izvori, a koji pružaju samo ograničene mogućnosti za objektivno izveštavanje.

S druge strane, sudije takođe imaju zamerke na stručnost novinara u izveštavanju o suđenjima.

Uz to istraživanja ukazuju na nedostatak kapaciteta za kontinuirano i stručno izveštavanje o suđenjima. Redakcije najčešće nemaju novinare koji su specijalizovani isključivo za praćenje rada sudova i tužilaštava. Opterećenje novinara drugim poslovima u većoj ili manjoj meri onemogućava ih da redovno prate suđenja i tako na najneposredniji način dolaze do željenih informacija.

Na osnovu pretrage sajtova sudova i tužilaštava uočena je neusklađenost u broju, vrsti i kvalitetu informacija koje su na sajtovima dostupne. Većina sudova i tužilaštava ne objavljuje vesti o svom radu, čak ni kada se radi o postupcima za koje postoji povećan interes javnosti.

Da Vas podsetimo:  Jezivo

Kada se radi o postupanju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, istraživanja pokazuju da transparentnost sudova i tužilaštava opada ukoliko su predmet zahteva informacije koje su medijski interesantne i potencijalno uključuju nosice javnih funkcija.

Izveštaj NUNS-a „Iskustvo i percepcije novinara o transparentnosti pravosuđa u Srbiji“ možete preuzeti ovde.

Izveštaj Partnera Srbija „Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih možete preuzeti ovde.

izvor:https://www.masina.rs/

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime