Preko puta Osnovne škole „Ratko Vukičević“ u Nišu nik’o je bilbord na kome piše „Boli me______.“ gde je ostavljeno prostora da sami građani „dopišu“ šta ih boli. Sigurno da je prva asocijacija na muški polni organ. Ova uzrečica se u narodu svakodnevno koristi, ali takvim asocijacijama sigurno ne bi trebalo da budu izloženi đaci, kojih u OŠ „Ratko Vukićević“ ima preko 1.000.
Na bilbordima se koriste razni marketinški slogani i trikovi koji ljudima najviše privlače pažnju, kao u slučaju bilborda koji je nedavno postavljen u ulici Ratka Vukićevića, preko puta Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu.
Jedni ovu poruku tumače kao psovku, drugi pak kao šalu ili odraz trenutnog raspoloženja autora: Boli me uvo, boli me briga, boli me duša… Ne ulazeći u verovatno dobronamernu poruku oglašivača, ovom bilbordu sa ovim napisom, tu nije mesto. Znamo da je i loša reklama – reklama, ali granice ukusa u marketingu se nekada moraju znati, pogotovu ako su u pitanju deca. Današnji đaci su mnogo napredniji i sigurno da im ova poruka neće značajno uticati na vaspitanje, ali što ne ide, ne ide.
Možda naravoučenije ove poruke treba potražiti u citatima Ive Andrića „Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.“ Jer reči su „znakovi pored puta“. Nekada su pravi putokazi, a nekada „dvosekli mačevi“.
M.S/Miodrag Miki Bukovac
gradjanin.rs
Pogledajte severni zid OS CELE KULA NIS je sa gorom porukom. Na zidu skole suicidni crtezi, otvorena usta muskarca sa metkom u ustima. Boli me __________ je malo dete za ovaj crtez.