Miodragu Popoviću pimoćniku Ministra informisanja i odgovornom za informisanje putem Internet Sajta Ministarstva, sa napomenom ”na znanje ministru Vučiću” poslao sam u najboljoj nameri 30 Sep 1999. godine mail sledeće sadržine:
Gospodine Popoviću,
Kao državljanin zemlje i republike u kojoj ste vi zamenik ministra za informisanje obraćam Vam se bez biranja reči, već onako kako osećam. Momentalno sam, već po ne znam koji put, iznerviran vašim neznanjem, arogantnošću i neiskazanom voljom da promenite ono što nije dobro za naš narod i državu.
Već mesecima vam ukazujem na činjenice koje su očigledno štetne i smanjuju mogućnosti širenja informisanja o onome što je na vašem (i našem?) sajtu. Kao predsednik ”Glasa Srpskog naroda”, organizacije koja je do danas imala preko 60 pojavljivanja u političkim i informativnim emisijama elektronskih medija (Radio i TV), i desetine objavljenih autorskih tekstova u vodećim švedskim listovima, reagovao sam i javljao se više puta i telefonom i faksom i E-mailom i dobronamerno vas obaveštavao da se informacije vašeg ministarstva sve manje šire (a zar nije cilj informisanja masovnos?) i da su mnoga naša udruženja i Srbi prisiljeni da traže informacije preko drugih izvora i sajtova.
Kada sam Vas kritikovao da ste prošlog leta sabotirali širenje informacija o ubijenim Srbima u Klečki i Glođanima, reagovali ste tako što ste (bili ste i glavni urednik satelitskog programa RTS-a) izričito zabranili moja dalja pojavljivanja u emisijama ”Na direktnoj liniji”.
Danas ne možete da mi zabranite da pišem pa ću vam lično (a ako treba uskoro i putem medija i srpskih udruženja širom sveta) ukazati na tragičnu istinu vašeg neznanja, nesposobnosti da čujete i druge, pa tako i dalje gluvi i slepi umesto da širite vi ustvari smanjujete protok informacija.
Dakle sadržaji informacija koji se mogu videti na Sajtu ministarstva je dobar. Ne kasnite i hitno iznosite ono što je važno pokazati, od skoro već deceniju dugom stradanju srpskog naroda. Dajete potreban prostor o jednostranom informisanju medija i pristrasnosti zapadnih političara. Takođe je veoma korisno i potrebno prenošenje podataka ili članaka koji se u poznatim časopisima širom sveta pojavljuju – a koji idu nama, Srbima i Srbiji u korist. Ali šta to vredi? Način kako to radite (i tvrdoglavo odbijate da menjate način rada) može se uporediti sa kravom koja da punu kofu mleka, a onda se ritne i prospe svo to skupljeno blago. Kako nemam ni vremena ni živaca da vam opet ponavljam sve propuste, ponoviću samo dva najvažnija, dugotrajna, amaterska i štetna propusta:
1. Na levoj strani svake stranice na informativnom biltenu ministarstva držite oko pet santimetara široku praznu plavu traku. Na kompjuteru to izgleda donekle lepo a kada se oštampa, onda je stvar sasvim drugačija: Boja upadljivo dominira celom stranicom i toliko je jaka i ”puna” da stranica nabubri od vlažnosti koju stampac, pre izbacivanja stranice ne stigne da osuši. Svi koji imaju takav sličan izgled ”malo su skromniji” od vas. Pogledajte naprimer NIN- gde je takva traka uža i boja sa nijansom samo osenčena, što je na crno beloj, ili u boji ispisannoj stranici, prijatno za oko
Na vašoj stranici postoji i drugi, važniji problem i razlog da su mnoga udruženja i pojedinci širom sveta prestali sa ispisivanjem i daljem širenju ovih inače korisnih i dobrih informacija. U švedskoj jedan rezervoar za štampac u boji (tjuner) košta 560 a crni oko 250 kruna što je zajedno oko 120 nemačkih maraka. Ljudi nemaju finansiske mogućnosti da kupuju po nekoliko tjunera mesečno. Sa onom bojom koja se potroši na vašu nepotrebno široku plavu traku može se ispistai između 17 do 20 normalnih stranica??!!! Takođe je nemoguće prilikom štampanja izostaviti grafiku, jer onda se ne ispišu ni priložene slike, koje su veoma važne. Ko radi u Exploreru može da ”markira” tekst i da ispiše samo tekst, bez ove idiotske, štetne široke plave trake. Oni koji imaju Netscep, a njih je malo više od 50% to ne mogu učiniti.
Zaključak je da vaša nezainteresovanost da skinete ovu traku (ili ostavite samo prazan ram u kome stoje potrebni podatci o ministarstvu) očigledno sve više i više smanjuje širenje informacija o stradanju našeg naroda i svakodnevnom zulumu i nepravdi koja mu se nanosi.
Kao državljanin zemlje koju svi napadaju a mi, isto tako i vi, trebalo bi da je što upornije branimo, tražim od vas (reakcija je slična i među Srbima u drugim zemljama Evrope) da hitno umanjite ovaj nepotreban trošak pojedincima, skinete ovu plavu traku i omogućite im da u što većem obimu šire informacije koje objavljujete na Sajtu ministarstva.
2. U više navrata sam ukazivao na neshvatljiv i amaterski propust da često neku vest ilustrujete slikama koje su već viđene. Na vašem sajtu se ista slika vidi više puta i ista ta slika, po vama, može da ilustruje nekoliko različitih događaja. Daću vam dva sveža primera:
a) Kada ste pustili vest o pronađenoj masovnoj grobnici u kojoj su žrtve bili srpski civili, ilustrovali ste tekst sa slikom dva šiprata (za koje ste napisali da su Srbi) koji ”otkopavaju grobnicu”. Neshvatljivo je da vam je bilo nepoznato da je slika sa ova dva siptara, samo desetak dana ranije, emitovana na skoro svim zapadnim TV stanicama, dok su otkopavali masovnu grobnicu u kojoj su žrtve bili šiptari. Rezultat tome je upozorenje da ne treba verovati srpskoj propagandi uz podsmeh ograničenosti, amaterizmu, gluposti…
b) Prekjuče ste imali dve interesantne vesti na sajtu ministarstva: Jedna od njih je bila vest ilustrovana slikom šestomesečne srpske bebe koju su spalilu šiptari. Videvši ovu vest i sliku (pre nego što sam pregledao ostale) uzbuđen i potrešen nazvao sam jednog švedskog reportera tražeći da to objave. Dao sam mu adresu portala ministarstva odakle će moći da skinu sliku ugljenisane bebe. Nakon dvadesetak minuta pomenuti reporter me je nazvao i rekao da šef redakcije ne može da veruje ministarstvu informacija Srbije. Razlog tome nije bila ova vest i ova slika te tragično preminule srpske nejači. Razlog da švedska javnost nije mogla da vidi ovu surovost i brutalnost šiptarskog orgijanja na Kosovu bila je druga vest i druga slika o bačenoj bombi kojom su ubijena dva civila, a koju ste objavili istog dana. Tu vest ste ilustrovali slikom mrtve žene na pločniku, obučene u džermper sa dve nijanse plave boje i licem prekrivenim kartonom za jaja. Ispod slike ste napisali tekst: ”Jos jedna žrtva albanskih terorista”.
Zar je zaista moguće gospodo da ne znate da je i ova slika vidjena ranije na sajtu vašeg ministarstva informisanja, na Sajtu ministarstva spoljnih poslova, u izdatoj Beloj knjizi…? Istina je da je ta žena bila žrtva Nato bombardovanja u Nišu.
Komentari su nepotrebni. Ukoliko niste sposobni da prihvatite dobronamernu kritiku i ispravite ono što koči širenje informacija molim vas kao Srbina da se povučite sa položaja pomoćnika ministra informisanja, Aleksandra Vučića, i da na ovakav način, kako ste radili do sada, više ne ”pomažete” srpski narod i državu.
Srdačan pozdrav,
Nikola Janić
predsednik ”Glasa Srpskog naroda” i predsednik saveza Srpskih udruženja u Švedskoj
Sutra možete pročitati odgovor Miodraga Popovića, tadašnjeg pomoćnika ministra Vučića a istovremeno i glavnog urednika Satelitskog programa RTS-a, napisanog nekoliko dana kasnije i u njemu svakakve svinjarije…
