Savez za Srbiju je mrtav, živela Ujedinjena opozicija Srbije.
Koliko god se lideri blagopočivšeg Saveza za Srbiju dičili uspehom bojkota poslednjih parlamentarnih i lokalnih izbora i njima je sve očiglednije da je za masovnu izbornu apstinenciju od manjeg značaja bila kampanja Saveza, a u znatno većoj meri činjenica da Srbistanci jednostavno nisu imali za koga da glasaju, sve i da je Savez izašao na izbore. Biće da je dobrom delu građana, koje ne fascinira Vučićevo zlatno doba, DOS koji je prokockao istorijsku šansu da od Srbistana stvori Srbistan ipak bio velika škola. Stoga kad god se pomene aktuelna srbistanska opozicija samo po sebi nameće pitanje:
– A šta je vas gospodo sprečavalo dok ste bili na vlasti, a većina vas je bila u nekoliko mandata, da realizujete sve ono što nam sada obećavate da ćete uraditi kada ste u opoziciji?
Da li su lideri Saveza igrali na kartu opštenarodnog pilećeg pamćenja? Da li su posumnjali u intelektualne kapacitete i principijelnost Srbistanaca stvarajući neprihvatljiv ideološki kalambur? Tek sve u svemu izgleda da je i njima posle svega najzad postalo jasno kako su samo delimično zaslužni za uspeh bojkota minulih izbora i da priču treba korigovati.
Ne ukazuje li na to i ideološka rekonstrukcija novog opozicionog bloka koji zagovara sveobuhvatne društvene reforme u kome više nema Dverjana koji su svojevremeno, u maniru Gorana Davidovića firera, prekidali tribine Peščanika. Biće da su najzad Đilas, Jeremić i kompanija shvatili da je protivprirodni blud sa klerikalnim desničarima mamac koji teško da će privući buduće glasače. Uostalom shvatio je to i deo Dverjana koji je napustio Boškića onog trenutka kada je na beogradskim izborima nastupio u koaliciji sa Radulovićem, a onda ušao u savez sa onima za koje je koliko juče tvrdi da nikako ne treba da se vrate kad Vučić i ovi odu. Baš kao što mnogi koji bi u Čačku sutra možda i podržali narodnjake otvoreno zameraju Jeremiću što na jednoj strani zagovara priču o generalnom remontu postojećeg političkog i društvenog sistema, a na drugoj lokalnu priču pravi na bivšim naprednjacima.
Sve u svemu floskula – ne daj bože da se Srbistanci slože na srbistanskoj opozicionoj sceni, na kojoj se povazda tupi o ujedinjenju protivu gospodara Vučića, ne gubi na aktuelnosti. Samo izgleda da se gubi iz vida da nimalo nije zanemarljiv broj onih što na ova ujedinjavanja gledaju sa skepsom, komentarišući:
– Konačno se udružila “opozicija” Srbije!!! Ima da traje sve do novog ujedinjenja…
Aleksandar Arsenijević
Izvor: Ozonpress
U tekstu se u potpunosti zanemaruje utjecaj „stranog faktora“, a „on“ postoji i mislim da je izuzetno jak !!! Strane ambasade rade “ 24 h “ i novac za svoje ciljeve im ne nedostaje !!! To objašnjava i činjenica da većina potpuno iizblamiranih, potrošenih i osramoćenim političara i partija i dalje djeluju i postoje !! Možda je i ovoliki nivo nesloge, i nelogične koalicije i savezi , podrška veleizdajničkoj logici i ponašanju, neaktivnost akademika i intelektualaca, muk i šutnja Srpske Pravoslavne Crkve, upravo rezultat takvog djelovanja !!! Mislim da Srpskim neprijateljima odgovara Vučić , bio im je dobar i Tadić, a kada je Dindjić prestao da bude poslušan, smijenili su ga kako su znali i umjeli, znamo kako , i to je bila poruka svim ostalima da “ dug ne može ostati ne podmiren “ !!! Kada stranci svojim novcem i djelovanjem ustoliče nekog na položaj, onda ovaj radi za onog koji ga je postavio, a ne za one koje formalno predstavlja !!! Neće nam biti ni malo lako izvući se zagrljaja veleizdajnika i njihovih mentora !!!