nEUforija – Zašto ne cenimo izgradnju Srbije?

3
573
Foto: iStock

Tiha većina Srbije decenijama razume da za Srbiju nije dobro da bude van evropske zajednice naroda. O tome još više govori broj agilnih ljudi koji se svake godine seli, ne u Kinu, ne u UAE, posebno ne u Rusiju.

Evropska Unija je ubedljivo najveći infrastrukturni, institucionalni, reformski i investicioni oslonac Srbije u poslednjih 20 godina. Do 2018. godine, EU je bespovratno Srbiji poklonila preko 3,5 milijarde evra, a pojedinačne članice EU, dodale su još pola milijarde. Ako dodamo jeftine kredite – još preko 4,5 milijarde za gospodu do 2018. Tu su gotovo sva renoviranja, opremanja i izgradnja škola i zdravstvenih institucija. Enormna materijalna i finansijska pomoć nakon poplava 2014. i Covid-19 krize u poslednjih godinu dana.

Poređenja radi, prihodna strana budžeta Srbije u 2021. je oko 11,5 milijardi evra. Do sada, EU nam je obezbedila gotovo jedan ceo godišnji budžet. Srbija ne bi ličila na sebe da nema EU.

Ipak, da čovek, koji se danas probudio iz dvadesetogodišnje kome, pregleda medijske naslove, rekao bi da je podrška EU, u najbolju ruku, u rangu podrške Kine, Rusije ili UAE. Zašto je to tako? Zašto javno ne cenimo izgradnju Srbije?

Medijski tretman

Većina informativnih medija u Srbiji je pod direktnom kontrolom vlasti. Gotovo svi su politički otvoreno protiv evropskih integracija, osim kada vlastima odgovara da se u njima piše drugačije. To se objašnjava glasnoćom manjine koja je protiv ulaska Srbije u EU – vlast ne želi da se u javnoj areni zamera tom delu populacije, koji ne prelazi trećinu stanovništva. Tiha većina Srbije decenijama razume da za Srbiju nije dobro da bude van evropske zajednice naroda. O tome još više govori broj agilnih ljudi koji se svake godine seli, ne u Kinu, ne u UAE, posebno ne u Rusiju. Svi oni sele se na zemlje Zapada, pre svega Evropsku Uniju i tamo vide prostor za ostvarenje svoje sreće. Ta tiha većina i ljudi koji su suštinski nestali sa mape Srbije nisu budale. Bili glasači vlasti ili ne, otporni su na otrove koji im se serviraju, jer je svima njima jasno da je EU prostor u kojem oni sami i Srbija cela mogu da se razvijaju.

Da Vas podsetimo:  Čije je Kosovo po predsedniku SANU Vladimiru Kostiću

Nerežimski i antirežimski mediji se, posebno poslednjih godina, uzdržavaju od otvorene podrške podršci EU Srbiji zbog toga što evroelite podržavaju vlast. Čak i oni građanski nastrojeni. Vest najave da će EU pomoći sa 600 do 700 miliona evra izgradnju pruge Beograd-Niš-Preševo nije bila interesantna većini takvih medija u Srbiji danas. Iako neopipljiva na prvi pogled, 600-700 miliona evra je verovatno najveća spoljna podrška pojedinačnom projektu u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Uprkos tome, današnja vest nije bila u top 5 gotovo ni kod jednog proevropski nastrojenog, a posebno ne medija koji su pod direktnom ruskom kontrolom ili unutrašnjom mentalnom antievropskom (danas, dakle, antisrpskom) kontrolom. To je za žaljenje.

Teret prošlosti

Devedesete su ostavile ozbiljan ožiljak na licima svih naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. U slučaju Srbije, on se očitava u odijumu prema civilizovanom delu Zapada, sa kojim smo kao država prvi put u istoriji bili u sukobu. Usput, i dalje je definišuće identitetsko pitanje Kosova prepreka u percepciji prijateljskog odnosa EU prema Srbiji. Desetogodišnja propaganda diktatorskog Miloševićevog režima dodatno je pospešila taj odijum i generacijama u glavama stvorila sliku da je sve što dolazi -odande- loše ili barem podvala.

Zbog toga, kada sa istog tog Zapada dođu milijarde evra pomoći, saniteti, školske table i fiskulturne sale, plate za medicinare, novi autoput ili pomoć u oporavku od najgorih poplava u generaciji, nismo posebno fascinirani. To je faktor koji je vrlo teško promenljiv i na kojem mora da se radi generacijama.

Nedovoljno dobra komunikacija EU

Iako će neki da kažu da je u pitanju primarni faktor nedovoljne (samo 55% !?) podrške učlanjenju Srbije u EU, to je daleko od istine. Ali istina je – EU najčešće neadekvatno, nepromišljeno, birokratski sakato komunicira sa javnošću u Srbiji. Prosto iznošenje eksel zaključaka, nesporno istinitih, da je EU pomogla Srbiji više nego iko u poslednjih 20 godina, nije dovoljno. Posebno ne kada nema medijsku podršku. Lokalna administracija EU u Srbiji tu je manje odgovorna od birokrata vezanih za briselske institucije. Nedavni tvit predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen o novom poklonu EU – moćnih 36.000 doza vakcina protiv Covid-19 do avgusta postao je predmet sprdnje. Ne zato što je loše što će EU pokloniti vakcine za 18.000 ljudi, nego zato što je Srbija štapom i kanapom nabavila, platila i primenila milione doza vakcina različitih proizvođača iznenadivši ceo svet uspešnim startom kampanje vakcinacije.

Da Vas podsetimo:  ORAŠAC – SVE ŠTO NISTE ZNALI O MESTU NASTANKA SLOBODNE SRBIJE

Ovo je slikovit primer u potpunosti nepromišljene komunikacije, ali šta je tu suštinski za zamerku, ako je realnost da je verovatno sve vakcine koje je Srbija nabavila, EU zapravo platila?

Istna je brutalna – EU je definisala napredak Srbije u poslednjih 20 godina. A na percepciji te istine moraće da se radi na više frontova.

Izvor: Talas

3 KOMENTARA

  1. Iskreno, zemlje EU naj vise su razarale, rusile, unistavale Srbiju, to sto pomazu poslednjih 20 godina, samo je delic od vrednosti unistenog od 1914 do danas.
    Kazete EU donirala vakcine a ne kazete da je Srbija medju prvima uplatila u taj isti KOVAKS program. Pa kako onda poklanjaju ono sto je placeno.
    Kad evropska banka za razvoj Srbiji odobri kredit, svi pricate o evropskoj pomoci, sto ne kazete da je to kredit koji ce gradjani vracati sledecih 50 godina.
    Znate, uvek vesti vezane za EU plasirate tako da obican covek ne zna da li je rec o besplatnim sredstvima, humanitarnoj pomoci ili poklonu, kreditu.
    Nit je sve besplatno, nit je ono sto drzava plati poklon.
    Posto kazte da se srpski narod seli uglavnom na zapad, onda je logicno da taj narod radeci na zapadu, stvara neke vrednosti, placa poreze, gradi zemlju u kojoj zivi. Razumljivo je da ce te zemlje delimicno pomoci zemlji tih radnika, doseljenika. Ne pomaze EU nikog besplatno, na zapadu nema besplatnog dorucka, ovdje postoji mnogo prikrivenih stvari o kojima vi koji ste zaduzeni da pratite takva desavanja ne pisete. Da li je sramota reci da su te iste zemlje EU okupirale deo srpske drzave, da su nasu zemlju otrovali radioaktivnim otrovima za narednih 500 hiljada godina, da su nam razrusile i spalile kulturno blago (biblioteku), opljackali su nas otomani, austrougari, nacisti, pa ovo danas sto ulazu u Srbiju, to su mrvoce. Srbija jos uvek izvlaci njihove pokloneiz zemlje i vode (neaktivirane avionske bombe).
    Neka vrate pokradeno blago, zlato koje su vagonima odvezli, sto su razorili u tri navrata i nece Srbiji trebati nikakva njihova milostinja.
    Zato sto svaki normalan patriota i Srbin zna sta su nam zemlje zapada cinile, nas njihove mrvice ne ocaravaju.
    BRUTALNA je istina da su nam mnogo vise unistili zemlju nego sto vredi sav njihov novac.
    Znate li da je u austrougarskoj po njihovom zadnjem popisu zivelo preko 5 miliona Srba?
    – Gde su oni danas, ni traga o njima, e to je blago zauvek izgubljeno.
    Znate li da su zapadnje zemlje zajedno sa svojim slugama na balkanu, pobile vise od 4 miliona Srba od 1914, zar se mogu iz tog zlocina iskupiti sa mrvicama ispod svog stola.
    Ne mislite valjda da su Srbi zaboravni, glupi, naivni?
    Danasnjica demantuje sve koji su tako mislili.

  2. “ Desetogodišnja propanganda Miloševićevog diktatorskog rezima …………….“ Sve izbore u Srbiji i SRJ pratila je medjunarodna zajednica, posebno OEBS, i nikada nisu stavili u pitanje pobjede Miloševića na tim i takvim izborima. Problematični su bili samo oni posljednji izbori, kada je izvršen „puč“, predvodjen AMERIKANCIMA, i čiji je najvazniji zadatak bio spaliti glasačke kutije u Skupštini, što jasno govori o izbornim rezultatima!! Po čemu je onda Milošević diktator ??? Što se tiče propangande „Miloševićevog diktotarskog rezima“, mozemo sa zalošću konstatirati, da sve što je tada rečeno i predvidjeno, se je i ostvarilo !!! Kada netko krene da nas ubjedjuje , pa počme ovako kako je počeo autor ovoga teksta, teško mu je bilo šta vjerovati. Neupitna je korist za Srbiju članstvo ili što blizi odnosi sa E U. Obzirom na geografske činjenice, koje se ne mogu izvrtati ili negirati, da se Srbija nalazi na europskom kontinentu, zdravi odnosi su i u interesu E U. Problem nastaje kada E U postavlja uvjete Srbiji oko ulaska u uniju, kakve nikada nije postavljala niti jednoj od svojih članica (odricanje od dijela teritorije ). Problem nastaje kada EU učestvuje u bombardiranju SRJ, šire gledajući , bombardirajući samu sebe ( teritorij europskog kontinenta) !!! Znate li gdje su završili „masni “ oblaci odnešeni vjetrovima nakon bombardovanja naftne i kemiske industrije u Srbiji??? Nije ni baš sav osiromašeni uranijum završio na teritoriji SRJ, niti je stigao do američkog kontinenta. Neki europejci su se tada ponašali kao debil koji udje u lift, pa čim se zatvore vrata, obzirom da ga drugi ne vide, onda olakša crijeva ispuštajući plinove . Ispočetka se debil osjeća „olakšan“, a onda ga zapljusne nesnošljiv smrad koji dugo neće isčeznuti niti iz lifta niti od debila !! Kada govorimo koliko je E U , ulozila novca u Srbiju, prije moramo rasčistiti koliku je štetu prouzrokovala bombardovanjem!! Za sada je E U u velikom minusu , tj. dugu ,prema Drzavi Srbiji, pa bi „mahanje novcem“ koje je ulozila , moralo biti mnogo skromnije!! Sa druge strane, ulaganje u ceste i zeljeznice, jeste ulaganje i u vlastite potrebe. Sve što „takvi“ ulazu, ulazu sebe radi . Toga moraju biti svjesne obadvije strane. Partnerstvo, zbog i isključivo ,koristi. Nema tu nikakve „ljubavi“ ,korist i čista korist. I nemojte molim Vas, da mi korist, tumačite kao ljubav i velikodušnost. Radnici u Kragujevcu proizvode FIAT automobile u uvjetima i po cijenama koje su apsolutno isplative ulagaču .Sve ostale euroske firme koje proizvode u Srbiji, rade to isključivo zato što im se to isplati , iz čiste koristi. Nije istinit broj ( procenat )srpskih gradjana koji je ovdje naveden, a koji su za ulazak i priblizavanje E U. On je daleko VEĆI, od navedenog, aliiiiiiii gradjani Drzave Srbiju NEĆE dozvoliti da budu ponizavani, diskriminirani, ucjenjivani i da pod takvim uslovima prihvate ili se bore za “ ulazak u E U ……koja nema alternativu “ !!! Taj koji je pokušao da poturi floskulu “ E U nema alternative“ zbog toga je politički mrtav. E U ima alternativu, ni Švicarska nije u E U, niti mnoge druge europske zemlje. Bez medjusobnog poštovanja tj. Punog reciprociteta u odnosima , SRBIJA i Srpski Narod neće ući u uniju, bez obzira koliko sama Unija ulagala u domace izdajice i nevladine organizacije koje potkopavaju drzavu u kojoj djeliju. Vreme radi za Srbiju. Riješiti ćemo se mi i Vučića, koji nam je nametnut, a onda će i sama EU drugačije, ozbiljnije , korektnije sa nama razgovarati, svjesni da više nama „trojanskih konja“ medju nama!! Odnosi E U i Srpskog Naroda i Drzave će se bazirati isključivo na činjenici o zajedničkoj koristi.
    Nikada ne smijemo zanemariti činjenicu, da su neke zemlje E U ,(Vatikan, Njemačka , Austrija ……..)
    uvjek bile ( i nazalost ostale do dana današnjeg ) krajnje neprijatelske prema Drzavi Srbiji i Srpskom Narodu. Ne mozemo od njih očekivati da nas vole……..ali ih mozemo i moramo natjerati da nas poštuju, bez obzira da li smo mi dio unije ili izvan nje!!

  3. Bolja propaganda EU „vrednosti“ u Srbiji ništa ne rešava.
    Toga su svesni svi oni koji danas žive u Srbiji.
    EU jasno od 2008. godine podržava nezavisnost KiM od Srbije.
    Novcem EU – donacijama se ne može baš „sve“ kupiti.
    Građani Srbije znaju da bi čak ako bi zvanični Beograd i piznao Kosovo kao nezavisnu državu, ne postoje bilo kakve garancije da bi se tim činom konačno zaustavila dalja razgradnja Srbije u režiji Zapada. Raspad SFRJ uz pomoć EU, narodu u Srbiji je duboko urezan u sećanje. Danas KiM, a sutra verovatno Vojvodina, Raška oblast, Mačva, Stig, Šumadija…
    Sve što je EU obećala vlastima u Srbiji nakon 5. Oktobra 2000. godine nije ispunila. Primila je učlanstvo Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku pre Srbije, iako ove države u momentu prijema nisu bile na većem ekonomskom i društenom nivou razvoja.
    Srbiji i svim „državama“ Zapadnog Balkana je na Samtu EU u Solunu juna 2003. godine obećano da će biti primljene u članstvo najkasnije za 10 godina. Sada se po ko zna koji put nude neki novi uslovi za nastavak pregovora o članstvu… Građani Srbije to jasno prepoznaju, kao neiskrenost i odbacivanje, pa ne čudi da poverenje u EU pada iz godine u godinu.
    Prvo razaranje (ekonomske sankcije, bombardovanje, otimanje teritorije,) pa onda donacije i povoljni krediti…

    Da li se novcem može kupiti duša srpskog naroda?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime