Dve stvari su obeležile početak protesta protiv makedonskog premijera Nikole Gruevskog u Skoplju. Prva, barem polovina Makedonaca je mislila da je Gruevski toliko moćan, da je čak iscenirao i napad albanskih terorista u Kumanovu 9. maja. I druga, da su to socijalni protesti, gotovo klasna borba, koja nema veze sa međuetničkim odnosima i albanskim piatnjem. Čak ni skandiranje OVK i više albanskih nego makedonskih zastava na velikom mitingu u Skoplju nije bio nikakav signal za uzbunu anesteziranom makedonskom javnom mnjenju. Živi se loše, Gruevski je predugo na vlasti, besperspektivnost se širi… Zato su reči lidera opozicije Zorana Zajeva da „neće više da živi u pdoeljenom društvu“ već u jednom „građanskom društvu“ i dolazile kao prihvatljiva poruka.
Ali, onda se u jednom danu promenilo sve. Zazvonilo je za uzbunu građanima Makedonije. Već spomenuti Zajev je u intervjuu za prištinsku RTK 1 predložio da se albanski jezik uvede i u predškolske ustanove i da ga uče i makedonska deca i dodao: „Zašto moja ćerka ne bi učila turski i albanski? Mi živimo u istom društvu i svi moraju da imaju jednaku šansu za budućnost“. Račun za naplatu od Albanaca je stigao. Pa ne podržavaju oni Zajeva da bi ovaj pravio „građansko društvo“. Već da zadovolje svoje interese. A njihov interes je da i Makedonci uče albanski. Od predškolskog obrazovanja. A sami Albanci ionako ne uče makedonski. Mada žive u Makedoniji. I neće to činiti ni ubuduće. Ako hoće da se razumeju, razgovaraće na albanskom. Politički analitičar Aleksandar Pandov je rekao da su težnje Zajeva „kopanje po dnu makedonske politike. Takve izjave su skandalozne“. Da, one su skandalozne za nekoga ko je možda verovao u Zajeva. Ili je verovao da se radi o „građanskim protestima“ protiv Gruevskog. Ali su za istinu i makedonske građane lekovite. Pokazala se prava priroda svega. Posle ovoga, makedonsko proleće je verovatno propalo. Na „građanskim mitinzima“ u Skoplju skuplja će se još samo makedonski Albanci, ambasadori zapadnih zemalja i Zoran Zajev.
Fond strateške kulture
