No,no, narode, pazi šta radiš!
– Ili o tome šta su u novogodišnjoj poruci gradonačelnik Perišić i predsednik Skupštine grada Ilić poručili svom naordu?
Tek trećeg dana novogodišnjeg praznovanja, kada je konačno zabeleo sneg i pritegao žestok mraz, priznajem da sam tek tada shvatio u potpunosti i konačno jednu veliku istinu. Gradonačelnik Niša Zoran Perišić i predsednik Skupštine grada Mile Ilić u novogodišnjoj poruci svom narodu stvarno su nadmašili i – same sebe! Pa, ljudi ,moji, Oni su to, verovali ili ne, napravili jedan svojevrstan političko-melodramski performans. Očito su zbunili i majstorski obmanuli novinare. Da prođu bez ijednog „nezgodnog“ pitanja, a narod, taj široki auditorijum – ko njega inače nešto pita. Narodu se servira ono što nas dvojica dogovorimo i odlučimo, a vi novinari ste zato tu – i da kleknete ako poželimo. Ali, svakako dužni ste da prenesete ono što zamislimo. To je niški popularni politički dvojac osmislio i odradio. Dragi moji prijatelji, što bi rekao opozicioni lider Ćirković, da li ste obratili pažnju i shvatili poentu ove novogodišnje niške političke igrarije?
Svi Perišićevi podvizi
U četvrtom, završnom, novogodišnjem obraćanju svom voljenom narodu, gradonačelnik Perišić je prosto sijao od samozadovostva. Pa, kako i ne bi, kada je ceo poslednji mesec u tek minuloj godini proveo u svojversnoj političkoj propagandi, posećujući, primajućiu posete i uručujući paketiće, diplome, priznanja svuda gde god je to moglo da se zamisli. Sve vreme sa jednako nameštenim izveštačenim osmehom jedne široke dobre duše. Redovno je sumirao silne rezultate , kako je i red pri kraju mandata.
Svi Perišićevi „podvizi“, zapravo, započeli su od samog početka mandata, naravno. Zabeležio sam lično, na primer, da je prva velika radna pobeda nove vlasti u Nišu bila – narodna kuhinja!? I jeste bilo i za pohvalu i za čuđenje, jer je ta radna pobeda trajala – četiri meseca! Nije više bilo para za gladne i jadne Nišlije, razume se. Na Vidovdan 2013. pisao sam najkonkretnije i najjasnije što je moguće: u Nišu su na sceni nesposobni na vlasti, a ilustrovao poznatom slikom niškog dvojca Perišić-Ilić, ali tada sa kormilarom Banetom Jovanovićem, koji im se na slici obraća porukom: „No-no, slabo veslate!“ Vrlo brzo se izdešavalo što-šta u gradu na Nišavi. Ekskluzive su bile hapšenja Branislava Jovanovića sa mesta izvršnog direktora Direkcije za izgradnju grada, pa potom Igora Novakovića, bivšeg direktora sada takođe bivšeg niškog „Jugoistoka“.
U velike Perišićeve podvige svakako spada i obećana, pa zaboravljena, fabrika za preradu povrća (kečapa) u Donjoj Trnavi, neuspele smene gradskih većnika Banđura i Aleksića, a ostaje još uvek nerazjašnjena njegova uloga u (NE) nameštenom tenderu za gradski saobraćaj. Kao vrhunac u prvoj polovini prošle godine desio se totalni raspad njegove SNS, odnosno raspuštanje Gradskog i opštinskih odbora SNS. Tako sam krajem maja prošle godine napisao kolumnu pod naslovom „Kardiolog doveo Niš do infarkta, a psihijatar mu sprema reanimaciju“. Kardiolog Perišić, zna se i razume se da je o njemu reč, a psihijatar Milan Stanojković je postavljen „odozgo“ za poverenika sa zadatkom da sredi stanje među niškim naprednjacima. Protekli su meseci, cela druga polovina prošle godine, za koje vreme se nešto izdešavalo u stranci, a ostaje da se pamti da je Perišić u više navrata izjavio da je sa njim sve u redu, da je on član Predsedništva SNS, da Nišu dolaze srećni dani sa novim fabrikama. Istine radi, zaposleno je kažu 200 radnika u „Džonson elektriku“ – program prethodne vlasti, naravno, ne računajući svo ono silno partijsko zapošljavanje u loklanoj samoupravi i javnim komunalnim preduzećima. I da budem, do kraja informativan: partijsko raspetljavanje među niškim naprednjacima završilo se tako što je psihijatar Stanojković postao direktor Toponice (spec. Bolnice), a reanimacju-oživljavanje grada očito prepustio i dalje – kardiologu.
Tako se, dakle, desilo, da je na novogodišnjoj svečanoj konferenciji za novinare Perišić slavodobitno priveo turskog investitora, za koga reče da će zaposliti čak 2.000 radnika u novoj nekoj fabrici tekstila, ali, ruku na srce, reče – strpite se, to će se realizovati u naredne dve godine! O velikim (ne)uspesima gradonačelnika Perišića može se mnogo govoriti, ali bi to značilo da sada prepričavamo šta mu sve na dušu stavlja opozicija na zvaničnim sednicama gradskog parlamenta…
Ide Mile Lajkovačkom prugom
Prvi čin svečane novogodišnje konferencije pripao je junaku broj jedan Perišiću, ali je drugi čin čvrsto uzeo u svoje ruke iskusni niški političar Mile Ilić, koji sada navršava drugi mandat na čelu niškoig parlamenta, prvi u koaliciji sa demokratama, a sada sa naprednjacima.
Podsećajući na velikih osam godina dva mandata na čelu uvaženog parlamenta, Ilić se bukvalno ostrvio na opoziciju. Izrekao je nečiju veliku misao da ako neko u nevreme plasira neke velike, zlonamerne i tendenciozne laži, onda se lako može desiti da – narod poveruje u njih!? Slušao sam veoma pažljivo, pa se ponadao da će u nastavku reći da je još poznatije ono Gebelsovo – stotinu puta ponovljena laž postaje – istina! Prevario sam se u očekivanju, jer Mile Ilić ne reče to, ali zapreti tamo onoj opoziciji da ne govori laži tamo negde i tada nekako kada za to nije vreme, jer može da zavede narod…
Ode Mile predaleko , našom niškom ili onom tamo lajkovačkom prugom, razumljivo, bar sa jednim dobrim drugom, a ostadoše mnoga pitanja bez odgovora. Recimo samo primer jedan: sa isto ovakve svečane konferencije za novinare pre dve godine – na kraju 2013. Ako koza laže, rog svakako ne laže, pa ću i ovde biti do kraja konkretan i argumentovan: naš vrli Mile Ilić se tada žestoko i iskreno založio za prava niških jadnih radnika Elektronske i Mašinske industrije, da se mora autoritativno sa republičkim vlastima i svim tim ljudima da se omoguće uskraćena prava. Prilično je bio oštar prema “onima gore u Beogradu“, odlučan da sa koalicionim partnerima izdejstvuje sve to, te sa olakšanjem na kraju reče: „Ja rekoh i spasih dušu!“ Sve to i ovog momenta možete pogledati, pročitati i preslušati video – klip , koji i ovde prilažemo kao svojevrstan korpus delikti.
Čudna je nekako duša niških političara, ali je nesporno da su to ljudi sa – dušom. Dakle, u ovoj priči je gradonačelnik Perišić gladio, mazio i sa „duševnim“ osmehom na licu najavljivao med i mleko u drugom mandatu. Prvi parlamentarac Ilić je jasno zapretio tamo nekima nedvosmisleno: „No-no, narode, opozicioni, pazi šta radiš!“ Prvi niški socijalista Mile Ilić i sada je mislio na nekog konkretno, ali ovog puta nije hteo da spasi dušu i da kaže do kraja šta je i na koga mislio. Možemo da pogađamo, pa da ga pitamo: zašto, Iliću, ne reče da je reč o tvom kadru doskorašnjem Igoru Novakoviću, koji te javno i teško optuži rečima „Nisam ja Mile Ilić, pa da prozivam Ivicu Dačića“… Nećemo da nagađamo ni da je mislio na udruženu nišku opoziciju i već poznate njihove silne lidere.
Ne moramo i nećemo ništa da nagađamo iz prostog razloga, jer – sve je jasno i sve pogađamo iz prve. Ako neko stvarno misli da je narod i dalje naivan, glup i zaboravan, bogme grdno se vara. Zato bih voleo da se i na ovoj konferenciji neko od ove dvojice setio duše ljudske – narodske, pa bi i svima nama bilo malo lakše na – duši. Ovako – živi bili, pa uskoro – videli!
Miroljub Marković, urednik
gradjanin.rs
