Nevladin sektor traži izmenu izbornog sistema

0
521

Bez obzira na rezultate izbora 24. aprila, politička elita neće ponuditi rešenja za brojne nedostatke aktuelnog izbornog sistema.

Ivana Pavlović
15 Apr, 2016

86423643303073
Građani da pokrenu važna pitanja / Foto: Medija Centar Beograd

Izborni sistem i zakoni ne valjaju jer veliki broj građana nije zastupljen u parlamentu, a poslanici ne odgovaraju biračima. Izborne procedure ne funkcionišu zbog čega smo došli u situaciju da se za republički parlament bori lista koja ne zadovoljava osnovne kriterijume, uz opravdanje da su procedure takve, rečeno je na okruglom stolu “U susret izborima: da li biramo – šta posle izbora?” koji je organizovao Centar za razvoj Srbije.
“Meni je to potpuni fijasko izbora, izbori su neregularni”, poručio je Lazar Marićević, predsednik UO Centra za razvoj Srbije.
Kako je rekao, društvo je apatično, apolitično, politička elita ne vidi dalje od svog interesa s tim da ovakvo stanje nije rezultat vladavine isključivo aktuelne vlasti, već i svih prethodnih što znači da možda postoji prećutni dogovor da se ništa ne menja u sistemu. On je rekao i da, bez obzira na izborne rezultate, politička elita neće pribeći novim rešenjima već će se rukovoditi istim pristupom koji očigledno ne daje rezultate. On je istakao da su učesnici ovog okruglog stola, inače prvog u nizu, aktivni, stručni građani koji žele da pokrenu dijalog o važnim društvenim pitanjima.

Na skupu je istaknuto da izbori zakazani za 24. april neminovno otvaraju pitanje svrsishodnosti, reprezentativnosti izbornog sistema ali i učesnika u izbornom procesu. Kako je više učesnika naglasilo, postojeći proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom, u parlamentu obezbeđuje prisustvo manjina i veću zastupljenost žena, ali ne obezbeđuje ravnomernu teritorijalnu zastupljenost niti političku odgovornost izabranih predstavnika. Naime, oko 80 odsto poslanika dolazi iz Beograda zbog čega veliki broj opština ili 1,5 miliona građana nema svog predstavnika u parlamentu. Čak i oni poslanici koji potiču iz neke lokalne sredine, često glasaju protiv interesa te sredine,” ocenio je politikolog Dragiša Živković navodeći kao primer ukidanje suda u Majdanpeku koje je podržao poslanik poreklom iz tog grada.

Da Vas podsetimo:  Kako usrećiti Srbe. Zavetnost i etnopsihologija u ogledalu Miladina Ćosovića

„Ovakav sistem stvara partijska plemena. Svi su se od 2000. kleli u reformu izbornog sistema, a niko ništa nije uradio osim SNS koja je makar formirala tu akcionu grupu, rekao je Danijel Našić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju dodajući da je iz vladajuće stranke dobio nezvanični odgovor da ne izlaze sa predlogom jer “nemaju pojma kako treba da izgleda izborni sistem”.

Učesnici su naveli da su trenutno aktuelna tri predloga reforme izbornog sistema. Prvi je personalizovani proporcionalni sistem sa 250 jedinica koji je predložio CESID. Drugi model sadrži 10 izbornih okruga sa 25 izbornih jedinica, uz mogućnost uvođenja stepenastog cenzusa (tri odsto cenzus za jednu stranku, za dve stranke 5 odsto itd). Treći sistem je takođe personalizovani proporcionalni, po ugledu na Baden Virtemberg, s tim da je mana što broj poslanika nije ograničen.

Aleksandar Marinković, sa višegodišnjim iskustvom na projektima EU, a trenutno angažovan na Exchange programu, podsetio je da smo probali i većinski sistem i proporcionalni, ali smo uvek birali ekstremne varijante. Prema njegovim rečima, budući sistem trebalo bi da zadrži i ojača dva velika dostignuća – poslanici vlasnici mandata i reprezentativnost žena u parlamentu – ali i da ne bude povratak bukvalno na većinski jer takvog sistema u Evropi na nacionalnom nivou nigde nema.

Aleksandar Bratković, jedan od osnivača CESID-a, rekao je uz primetnu dozu pesimizma da ga je “sramota što je izgubljen kapacitet ove organizacije da privuče veliki broj građana“. On je ocenio da je 2004. godine uspostavljen minimum standarda za izbore.
“Slobodni su izbori, ali fer i poštene nismo nikad imali. Ni ovi izbori ne mogu da se nazovu fer i pošteni jer je prihvaćena lista kod koje je došlo do krivičnog dela falsifikovanja potpisa”, kazao je osnivač CESID-a.

Da Vas podsetimo:  Nakon Tita neprekidno vladaju potomci - deca komunizma

On je ocenio da je i danas važeći izborni sistem 2000. godine bio dobar, ali mu nedostaje zastupljenost građana.
“Potpuno je nebitno koji će sistem biti primenjen jer mi nemamo građane. Građanin je vrlo retka zverka, ljudi su apatični. Postoje pupoljci poput inicijative “Ne davimo Beograd”, ali to nije dovoljno. Posle izbora je rešenje verovatno put pod noge. Rešenje je promena obrazovnog sistema, da deca menjaju vrednosti, a to će teško ići sa ovim nastavnim kadrom i ministrima”, ocenio je Bratković.

On je dodao da su društvene mreže eutanazija društvenog aktivizma jer ljudi smatraju da je dovoljno da nakače nekoliko fotografija koje ilustruju problem i da se tu završava njihov građanski aktivizam.

Učesnici se nisu do kraja usaglasili da li je izlazak na ulicu adekvatan način da se građani izbore za promene. Dobrica Veselinović iz inicijative “Ne davimo Beograd” ocenio je da su potrebne uske mreže ljudi koje se bave specifičnim temama, a koje onda mogu da naprave mnogo širu akciju.
“Mi moramo da se vratimo na ulicu da se bavimo parkingom i sličnim problemima. Famom da je to komplikovano, vlast odbija građane”, kazao je Veselinović .

Igor Bandović je, u vidno ličnom tonu, rekao da se “na ulicu ne bi vraćao” i da je ona korisna za lokalne probleme, ali da se ne može protestovati tri meseca da bi se dobila plata. Kako je rekao, javna izloženost pojedinca je veliki teret ako nemate podršku i sve slobode koje smo mi mislili da smo osvojili – survale su se. On je deo odgovornosti prebacio i na NVO sektor kojem i sam pripada, jer je on imao ulogu u kreiranju novih demokratskih vrednosti, ali su onda počeli da pregovaraju sa donatorima, i pod pritiskom finansija, počeli da isporučuju proizvode u skladu sa željama tih istih donatora.

Da Vas podsetimo:  Gromoglasna ćutnja o krahu EU integracija

Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime