Na Krstovdan 1988. godine, u selu Grace, između Prištine i Vučitrna, na Kosmetu, počinjen je zločin kakav nikada pre u istoriji čovečanstva nije zabeležen.
Zločin je pak, blaga reč.
Bebe blizanci, Radojka i Dragica Petrović, preminule su po rođenju, i sahranjene su na seoskom groblju 4. jula 1988.godine
Petorica albanskih mladića raskopala su grobiće na Krstovdan 1988 godine, izvadili telo jednog od blizanaca, razbili mu glavu, otkinuli od tela ručice i nožice, a ostatke mrtve bebe razbacali su unaokolo po šipražju tokom ovog demonskog, satanizovanog čina.
Oko otvorenog groba pronađeni su dečija lobanja, kosti, kosti grudnog koša, bela pelena kojom je beba bila povijena u sanduku.
Da tragedija bude veća, dvoje komšija Albanaca iz sela Donje Stanovce, bili su očevici zlodela, ali nikome nisu od nadležnih vlasti prijavili, i tako su postali pomagaoci u vršenju ovog nedela.
Odlazeći na grob da zapali sveću unučićima na veliki praznik – Vozdviženje Časnog Krsta, deda Stanko videvši strašan prizor, skrhkan bolom, obraća se nadležnim organima.
Iako su imena izvršioca poznata, i pored nesumnjivih dokaza, svedočenja,dokumentacije, za ovo zlodelo niko nije kažnjen.
Tadašnje albanske vlasti iz južne srpske pokrajine zatvorile su oči pred ovim gnusnim potezom albanskih mladića, i time postali saučesnici ovog zverskog zločina ali i podstrekači za buduće zločine koje su Albanci činili nad srpskim življem.
Ondašnja vlast je ovim vandalima dala vetar u leđa, te tako ne treba da nas začudi ako su ti isti zločinci koji su raskomadali mrtve bebe, možda ubijali, silovali, odkidali delove tela Srbima, ali kao pripadnici terorističke OVK, a možda je danas baš neki od tih “dečaka” deo vlasti u samozvanoj kosovskoj vladi.
Jedno je sigurno, Albanci se rađaju sa mržnjom prema Srbima, žive i umiru sa njom. I upravo je njihova urođena mržnja prema srpskom narodu pobuda svih svirepih zločina koje su činili i čine nad Srbima.
Autor: Jefimija Đinović
