“Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU.”
Otvoreni parlament, 27. 10. 2016. godine
Kada su poslednjeg četvrtka u oktobru članovi vlade odgovarali na pitanja poslanika, dosta se govorilo o različitim izveštajima i statistikama, a nezaobilazna tema bilo je i večito pitanje smanjenja broja zaposlenih. Večito zato što već godinama nema saglasnosti o tome koji su podaci relevantni, što ostavlja dosta prostora za manipulacije.
Predsednik Vlade Vučić ponovio je da je 2012. bilo 26.5 odsto nezaposlenih, te da je taj broj u međuvremenu smanjen za više od deset procentnih poena. Vučić i njegovi saradnici već su iznosili slične brojke, ali ono što je ovde zanimljivo – premijer tvrdi da metodologija, odnosno način obračuna broja nezaposlenih nije menjan u poslednje četiri godine, što nije tačno.
Istinomer je u više navrata detaljno analizirao dostupne podatke o broju nezaposlenih i ukazao na probleme kod poređenja tih podataka, između ostalog i zbog promene metodologije, zbog čega Vučićeva izjava da je metodologija “apsolutno ista” dobija ocenu “neistina”.
Naime, kada govori o podacima koje priznaje EU, Vučić misli na podatke iz Ankete o radnoj snazi, koje prikuplja Republički zavod za statistiku. Kada biste nekoga pitali ko je zaposlen, verovatno bi vam rekli da je to neko ko svakoga dana ide na posao i za to prima platu. Međutim, prema ovoj anketi zaposlen je svako ko je u prethodnoj nedelji radio makar samo jedan sat i za to dobio određenu nadoknadu – u novcu ili naturi. To je metodologija koja se koristi i na međunarodnom nivou radi lakšeg poređenja.
Inače, Anketa o radnoj snazi u Srbiji se sprovodi od 1995. i od tada je menjana nekoliko puta. Tako je do 2008. anketa rađena jednom godišnje, narednih pet godina rađena je dva puta godišnje, dok je tokom 2014. ovo istraživanje rađeno četiri puta.
Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku postoji poseban odeljak u kome se objašnjava koja metodologija se koristi za različita istraživanja, između ostalog i za Anketu o radnoj snazi. I tu se lako može videti kako metodologija nije “apsolutno ista” kao što tvrdi premijer Vučić.
Sama promena metodologije nije nužno loša, ali tvrdnja da ona nije menjana – samo da bi podaci o padu nezaposlenosti zvučali bolje – jeste neistinita.
Osim toga, prema podacima iz Anekte o radnoj snazi za 2014. godinu, gde su navedeni rezultati za prethodnih deset godina stoji da je stopa nezaposlenosti 2012. iznosila 23.9 odsto (25.5 u aprilu i 22.4 u oktobru). Premijer Vučić je izjavio da je nezaposlenost te 2012. bila 26.5 odsto, što, takođe, nije tačno. Prema Anketi o radnoj snazi za drugi kvartal 2016. godine stopa nezaposlenosti bila je 15.2 odsto, i tu je Vučić u pravu, a prema podacima za treći kvartal, koji su u međuvremenu objavljeni, ova stopa se spustila na 13.8 odsto.
Međutim, ove podatke zapravo ne bi ni trebalo porediti – kao što je već objašnjeno metodologija je menjana, pa podaci nisu uporedivi.
Istinomer
„Ako laže koza ne laže rog“ (narodna poslovica)