Ni odličan ni vrlodobar

0
270
Veran Matić / Foto: YouTube Screenshot

Trudim se da ne ponavaljam već izrečene stavove o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije koji je objavljen prošle nedelje.

Želim da ukažem na lično viđenje nalaza iz ovog izveštaja iz perspektive člana Radne grupe za izradu Akcionog plana za primenu Medijske strategije.

Formulacije o novom Medijskoj strategiji koja je izrađena u „transparetnom i inkluzivnom postupku“ već su opšte poznata mesta koja se odnose na period do 31. januara, kada je tekst Medijske strategije zvanično usvojen. Tada je najavljeno da će Akcioni plan za primenu ovog strateškog dokumenta biti usvojen 16. maja ove godine.

Danas je 12. oktobar i nema naznake kada će se to desiti. Drugim rečima, već smo jednu godinu nepovratno izgubili pošto se Medijska strategija odnosi na period od 2020. do 2025. godine.

Rad na Akcionom planu u prethodnih nekoliko meseci je lepo opisala članica Radne grupe Tamara Filipović Stevanović (NUNS) koja kaže „da na sastancima predstavnici države uglavnom nisu prisutni“.

Činjenica da Vlada u tehničkom mandatu ne može da usvoji Akcioni plan ne opravdava odsustvo članova raznih ministarstava i institucija čiji predstavnici treba da budu u toku jer upravo oni treba da sprovode ono što propisuje Akcioni plan. Zato nisam veliki optimista u pogledu brzine sprovođenja Medijske strategije i voleo bih da me u tom pogledu demantuje rad buduće ministarke/ministra zaduženog za informisanje, koje kao oblast niko i ne spominje u kadrovskim spekulacijama fokusirajući se isključivo na oblast kulture.

Sve o čemu piše u EU izveštaju o napretku Srbije sadržano je u Medijskoj strategiji i tiče se slobode izražavanja, medijskog pluralizma, dostupnosti informacija, pretnjama i napadima na novinare, transparetnosti medijskog vlasništva, neophodnosti završetka procesa privatizacije, finansiranju i uređivačkoj politici javnih medijskih servisa, zloupotrebi projektnog sufinansiranja, proaktivnoj ulozi REM-a, dostupnosti informacija, kršenju Kodeksa i ulozi Saveta za štampu, ekonomskoj situaciji i socijalnom položaju novinara, medijskoj pismenosti…

Da Vas podsetimo:  Tanjug o tužbi protiv Janjića: Kad vas neko lažno optuži mora za to da odgovara

Slažem se sa već izrečenom ocenom da se ovaj izveštaj čita kao svojevrsni „Dan mrmota“ – pojava psihološke prirode do koje dolazi kada svaki novi dan doživljavate kao da ponovo preživljavate prethodni dan. Šansa da izađete iz ovog začaranog kruga je samo da promenite nešto u svom životu. Makar u medijskoj sferi, izveštaj se obnavlja iz godine u godinu „osvežen“ novim brojkama i kritikama događanja tokom vanrednog stanja izazvanog epidemijom COVID-19 ili izveštajem ODIHR-a o medijskoj praćenju izborne kampanje.

Svojevrsne kozmetičke promene u izveštaju unutar opisa stanja u poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava) i 10 (mediji i informaciono društvo) najbolje oslikavaju odsustvo političke volje za istinske reforme u ovoj oblasti.

Zato i ne treba da nas čudi da u Izveštaju od 128 strana imamo makar 70% istovetnog sadržaja kao i prošle godine, koji svedoče o tome da nije bilo istinskog napretka. Po rečima eksperta Srđana Majstorovića „od prošlog do ovog izveštaja EK samo u 7 od 35 poglavlja, uglavnom ekonomskih, zabeležen je pomak. Napretka nema u 17, dok smo čak u 9 poglavlja nazadovali. Ako se ne dogodi neki veliki pomak, bojim se da u 2020. neće biti otvaranja novih poglavlja“.

Ovaj prikaz veoma rečito govori o realnom stanju stvari: https://cep.org.rs/publications/napredak-i-spremnost-srbije-za-clanstvo-u-eu-2020/

Zato se više niko ne trudi niti pokušava da predvidi da li će i kada Srbija postati članica Evropske unije. Dvadeset godina nakon Petog oktobra takva činjenica je jedan od većih poraza i na strani Srbije i na strani EU, čijoj članici Hrvatskoj je bilo potrebno nepunih osam godina (u tom roku je otvorila i zatvorila sva poglavlja).

Da Vas podsetimo:  Papazjanija sa zaključcima Vlade pokazuje da bi država rado pogazila i ono malo preostalih medijskih sloboda

Zato je najbolje da pogledamo semafor sa prosečnom ocenom opšte spremnosti Srbije za članstvu u Evropskoj uniji.

Ocena je 3.03 na skali 1-5.

U osnovnoj i srednjoj školi bi to bio ne odličan, ne čak ni vrlodobar, već dobar uspeh.

Prisetite se koliko je bilo takvih u vašem razredu ili šta su vam roditelji govorili kad donesete na kraju polugodišta ili godine takav uspeh.

Veran Matić
Izvor: Javni Servis

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime