NI PREDAJA NI RAZGRANIČENJE- NOVI PLAN ZA KOSOVO!

2
610

Pokret za odbranu Kosova u Metohije predstavio je danas Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije.

To je akt ohrabrenja većinskom i demokratski izraženom javnom mnenju u Srbiji, rekao je jedan od autora projekta, istoričar Miloš Ković.

Ustav Srbije dva puta govori o južnoj srpskoj pokrajini – jednom u preambuli, a drugi put u članu 182, oba puta utvrđujući suštinsku autonomiju Kosova i Metohije. Autori projekta podsećaju da srpski politički činioci nikada nisu izvršili ustavnu obavezu da se koncept suštinske autonomije razradi posebnim zakonom koji se donosi po postupku ustavnih izmena.

Termin „suštinska autonomija“ shvaćen je kao zamisao da se u pokrajini ustanovi viši oblik autonomije od uobičajenog, što znači da bi KiM imalo veći broj nadležnosti u odnosu na druge primere, a Srbija manji broj isključivih nadležnosti.

One bi se svele na poslove očuvanja suvereniteta u zaštiti prava svih građana u pokrajini, vršenja nadzora u sprovođenju njenog ograničenog međunarodnog subjektiviteta i poslove očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Sve ostale oblasti javne politike bile bi u nadležnosti pokrajine.

Ni predaja ni razgraničenje Kosova

Prema Kovićevim rečima, Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije je početak puta i odgovor na pitanje postoji li još neki plan osim predaje ili razgraničenja.

„Ovo je jedan od mogućih planova reintegracije KiM, mi ga sada predajemo javnosti i spremni smo na sve vrste razgovora, debate i kritike. Njegov cilj je da ohrabri, pre svega našu stručnu javnost, da odustane od svih planova koji nam se spolja nude i da se uđe u razgovore i praktična dejstva koja bi dovela do krajnjeg cilja, a to je reintegracija KiM u sastav naše zemlje“, ističe Ković.

Dokument se oslanja i zasniva se, kako Ković kaže, na dve činjenice. Prva je zakonitost pošto Ustav Srbije, kao i Rezolucija 1244 UN predviđaju suštinsku autonomiju za KiM.

Da Vas podsetimo:  Ćeranić: Neki „srpski zetovi“ su opasniji od Danajaca kad darove donose

Većinsko raspoloženje Srba

Projekat se oslanja i na većinski stav srpskog javnog mnenja, dodaje Ković.

„Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da ubedljiva većina građana naše zemlje ne želi nikakvo razgraničenje, nikakvu amputaciju naše državne teritorije. Pokazalo se da većina prihvata i zamrznuti konflikt do trenutka kada bi se rešenje za KiM moralo tražiti u suštinskoj autonomiji. Koncept suštinske autonomije kao prioritet ima državne i nacionalne interese naše zemlje i našeg naroda, ali on uvažava i legitimne težnje albanskog naroda na KiM u sastavu Srbije“, naglašava Ković.

Suština projekta, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića je da se pokaže da postoji alternativni put.

„Mi zapravo hoćemo da pokažemo da je politička alternativa izvodljiva. Potrebno je dati ideju, afirmisati je u javnosti. Potrebno je pokazati da posledice kojima se u javnosti stalno preti, da ćemo biti izolovani, pod sankcijama, bombardovani, nisu predvidive, ni

realne posledice. Ali potrebno je i da srpska politika pokaže neki kreativni element“, smatra Samardžić.

Zapad nije jedina strana sveta

Kada je reč o međunarodnom faktoru, situacija za vraćanje KiM u ustavnopravni poredak Srbije nije povoljna, ali je povoljnija nego što je bila pre desetak godina, dodaje on. Zapadna politička hemisfera nije jedina kojoj se Srbija mora obraćati.

„Postoji i istočna politička hemisfera koja je u međuvremenu dovoljno ojačala da možemo da konstatujemo neku vrstu ravnoteže velikih sila i u tom kontekstu možete da očekujete neki uspeh. To je perspektiva koja računa sa Ujedinjenim nacijama, sa legalnim

strukturama i institucijama svetske organizacije, a ne sa polulegalnim i nelegalnim aktivnostima pojedinih država, vojnih saveza i saveza država kao što je EU“, kaže Samardžić.

Jedinstvena autonomija u svetu

Predloženi plan je kompleksan i podrazumeva originalna rešenja, navodi Dušan Proroković, stručnjak za međunarodnu politiku. Ali tako je moralo da bude, zbog kompleksnosti kosovskog pitanja. Zato predložena suštinska autonomija ne podseća ni na jednu drugu autonomiju na svetu.

Da Vas podsetimo:  Pismo sa Kosova ili čekajući srpsku vojsku

Kosovo je, prema Prorokovićevim rečima, propao sistem u svakom smislu, a projekat Zapada, nezavisno Kosovo, postao je neizvodljiv.

„Zbog toga, iako će prva reakcija verovatno biti da je nešto ovako nemoguće i da se reintegracija ne može ostvariti, očekujem da se, pre svega, u međunarodnoj stručnoj javnosti ono što predlažemo podrobno analizira i uzme u obzir.

Jer, kontrapitanje je, ako ovo ne može, šta može? Možemo da ostanemo, ne samo u stanju zamrznutog konflikta, nego i u stanju jednog propalog sistema, koji će sve više opterećivati regionalne odnose“, ističe Proroković.

Predloženi dokument predviđa i mehanizme zaštite kolektivnih i individualnih prava kosvskometohijskih Srba, napominje profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica i dodaje da projekat daje izvorno čitanje onoga što je trebalo da bude put za izlazak iz kosovske krize u skladu sa ustavom Srbije iz 2006, kao i sa Rezolucijom 1244.

„Verujem da će ovaj dokument biti od značaja i za one faktore međunarodne zajednice koji su nam išli na ruku sve vreme, pre svega mislim da Rusiju, zato što je ovo prvi put da se jedan ozbiljan dokument daje sa srpske strane, koji daje autentično tumačenje onoga kako treba da bude nađeno rešenje za kosovskometohijsko pitanje“, objašnjava Koprivica.

Prema njegovim rečima, kompromis sa kosovskim Albancima dolazi u obzir, ali samo u okviru pravnog sistema Srbije, kako je zadato Rezolucijom 1244. Projekat pokazuje kako to u praksi može da izgleda, zaključio je Koprivica.

IZVOR: Srpski dnevnik

2 KOMENTARA

  1. Ovo je konacno jedna llepa vest. Svaka cast ovim ljudima koji su ovaj predlog uradili i razradili do najsitnijih detalja. Ovo je dokaz da ima jos dovljno prostora za ocuvanje i povratak Kosova i Metohije u ustavni poredak Republike Srbije. Znaci ne samo davati i sedeti kao na optuzenickoj klupi u Vasingtonu nego im pokazati da se vekovna zemlja olako ne predaje nikome jer Kosovo i Metohija nisu prcija ni Brisela i Vasingdone a za sigurno nije ni „naseg velikog vodje“ sa svojim satelitima.

  2. Добар почетак. Најреалније је међутим преговарати са Албанијом о персоналној аутономији Албанаца на Косову и њиховим везама са Албанијом без нарушавања суверенитета Србије. Ако се цела територија АП Косова и Метохије прогласи слободном економском зоном и омогући Албанији правни оквир за учешће у коришћењу економије на Косову споразум може постати и реалан у некој будућности. Наравно не док су на клијентелистичкој листи али историја не познаје вечна стања.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime