Onaj koji žuri govori pre nego što nešto sazna,
odgovara pre negoli nešto shvati,
odluči pre negoli nešto proveri,
kudi pre nego se u nešto uveri.
Zato,čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja!
Arapska poslovica
Omiljena Đinđićeva poštapalica „Srbiji se žuri“ koju je „jedinstveni državni vrh“ podigao na nivo političke mantre, a njegova udarna pesnica, Aleksandar Vučić, pretvorio u bič kojim nemilice šiba građane Srbije, ovih dana svom silinom i drskošću sručio se na leđa kosmetskih Srba, ali i celog srpskog naroda.
Neposredni povod bio je ekstremistički napad na kolonu Euleksa kod mesta Balaban na Kosmetu, koji je imao fatalni ishod, budući da je jedan pripadnik misije poginuo, a troje ih ranjeno. Brzina kojom su premijer i prvi potpredsednik srpske vlade za ovaj čin okrivili pripadnike sopstvenog naroda, ne navodeći nikakve dokaze za svoje tvrdnje, nije samo kvislinški politički mazohizam, već smišljeni akt zastrašivanja srpske populacije na Kosmetu u cilju slamanja njihovog otpora izlasku na Tačijeve izbore.
Ni par sati posle ovog tragičnog događaja, dok je uviđaj na licu mesta još uvek trajao, premijer u vladi Aleksandra Vučića, gospodin Ivica Dačić, izjavio je da se radi o ekstremističkom a ne patriotskom aktu koji nanosi štetu Srbiji u celini. Iako su Dačićeve asocijacije više nego jasne, Vučić koji ima potrebu da stalno pokazuje svoju političku nadmoć, bio je još konkretniji i oštriji:
„Srbija nema pravo da ćuti i dopusti teroristima i ekstemistima da misle da su oni ti koji mogu da upravljaju Srbijom“ – rekao je on, dodavši da je „napad uperen protiv srpskog naroda i Srbije i predstavlja njenu sramotu“. U svom istupu on je pomenuo da govori i u ime Tomislava Nikolića, koji se u to vreme nalazio u Bugarskoj, ali predsednik Srbije ubrzo se i sam oglasio, nešto umerenijom, ali na istu adresu usmerenom retorikom. Na kraju Vučić je otvoreno zapretio da će „odgovor države biti žestok“.
Logično je zapitati se prema kome će taj „odgovor“ biti usmeren, a još logičnije pretpostaviti da će biti usmeren na počionice?! Ali, ko su oni?! Znaju li to naši vlastodršci u trenutku kada izlaze u javnost sa optužbama i pretnjama pripadnicima sopstvenog naroda, iako praktično nisu završene ni prve istražne radnje?!
Naravno, dva su moguća odgovora na ovo pitanje, a svaki od njih na svoj način mnogo govori o „jedinstvenom državnom vrhu“.
1. Znaju ko su počinioci
Brzina, sigurnost i oštrina njihovog javnog nastupa u svakoj normalnoj zemlji podrazumevala bi da su vinovnici gnusnog čina već identifikovani i da ne postoji nikakva dilema ko je i iz kakvih pobuda učinio ovo zlodelo. Čak i u tom slučaju reakcija vodećih srpskih političara imala bi političkog, mada ne i nacionalnog smisla.
Ali, njihov nastup je usledio prerano, praktično pre bilo kakvog zvaničnog stava međunarodnih tela angažovanih na Kosmetu i jasno je da nije mogao biti posledica bilo kakvih istražnih radnji. Eventualne informacije, ako ih je uopšte bilo, mogle su poticati iz sledećih izvora:
– sopstveni obaveštajni izvori
– strani obaveštajni izvori
– insajderske informacije iz redova eventualnih počinilaca ili inspiratora.
Problem sa gore navedenim je što ništa od toga ne može biti tretirano kao pouzdana osnova na kojoj se mogu graditi politička saopštenja i kvalifikacije. Istina, ovi izvori mogu se koristiti (i koriste se) za iniciranje negativnih kampanja koje služe kao logistika u pripremi agresije na druge zemlje i nacije, ali do sada nije zabeleženo da se ovakve kampanje vode protiv sopstvenog naroda! No, uvek postoji prvi put, a Vučić i Dačić ionako bi da prave novu Srbiju.
Ovde je vreme naglasiti da, za razliku od pomenute dvojice, kod zvaničnih međunarodnih institucija koje se bave ovim slučajem, postoji primetan oprez u izjavama o eventualnim počiniocima, kao i mogućim motivima za ovaj zločin, i niko sem Prištine i srpskih vlastodržaca još uvek ne upire prstom u Srbe kao moguće krivce. Budući da je prošlo već nekoliko dana i da u istrazi nema vidnijih pomaka pitanje je zašto međunarodna zajednica ne koristi Vučićeva i Dačićeva saznanja o srpskoj krivici?
Takođe, s obzirom na brzinu njihove reakcije i ćutanje zvaničnih istražnih organa, valja pretpostaviti da su oni svoje istupe zasnivali na tzv. prethodnim informacijama, pa je logično zapitati se da li su one bile blagovremeno prosleđene Euleksu kako bi ovaj zločin bio predupređen?!
2. Ne znaju ko su počinioci
S obzirom na dosadašnji razvoj događaja oko napada na pripadnike Euleks-Misije realno je pretpostaviti da, u trenutku posipanja pepelom po pripadnicima sopstvenog naroda, poevropljeni srpski vlastodršci nisu imali ništa konkretno o mogućim počiniocima, osim činjenice da po svom narodu mogu lupati koliko im je volja, a da im to Brisel ne zameri.
Dakle, valja se zapitati čemu onakvi stavovi i oštrina tona jedinstvene srpske vrhuške, koja je umnogome prevazišla trapavi pokušaj Prištine da od ove tragedije medijski napravi novi Račak? Kome ili čemu su na oltar prineli novu srpsku nedokazanu „krivicu“? U koju svrhu? I zašto tom brzinom?
Nema nikakve dileme da usklađenost njihovog nastupa ukazuje da je on trebalo da bude uvod u neki scenario, tragičan po Srbe sa severa Kosmeta, koji je izostao u poslednji čas, i to ne njihovom voljom.
Zato je, takođe, uputno razmisliti zašto međunarodna zajednica nije prihvatila njihovu ponudu da neposlušne kosmetske Srbe okvalifikuje kao teroriste sa kojima se može „razgovarati“ samo na jedan način? I zašto se niko, ni od predstavnika međunarodnih misija na Kosmetu, niti od međunarodnih zvaničnika nije pridružio kvalifikacijama koje su protiv pripadnika sopstvenog naroda izneli prvi ljudi srpske vlade?
Jesu li, možda, samo želeli da kosmetskim Srbima demonstriraju kakve su im vođe i na svoj način im poruče da će im bolje biti sa Tačijem nego sa Dačićem i Vučićem? Ili jednostavno ne žele da učine ništa što bi moglo produžiti njihov boravak na Kosovu, koji se očigledno približio kraju.
Svejedno. Tek, srpski vlastodršci ostali su sami, ogoljeni u svom krajnje problematičnom stavu i jezivi u podlim namerama prema sopstvenom narodu. Toliko sami da su posle svojih sramotnih istupa naglo zanemeli na temu ovog događaja, a iz Pandorine kutije koju su pokušali da otvore iskočio je, jedino, namršteni Vulin da odgovara na pitanja o razvoju istrage.
A istraga, očigledno, ide previše sporo za Vučića kome se žuri i Dačića koji se osvrće. Nemaju oni vremena za to. Idu dalje, jer Evropa ne može da čeka. Evo, već su smenili Đilasa i trče da obezbede razularene homoseksualce, pa onda reforme …
Toliko žure da, čak i kad spavaju, sanjaju evropske snove, pa nam ih onda saopštavaju preko tabloida i zato ne verujem da će im išta značiti arapska mudrost sa početka teksta. Zato ću im preporučiti jednu našu …
… ŽURITE POLAKO, NIJE BRZINA UVEK VRLINA … !!
Dragan Milašinović
izvor: Vidovdan.org
