Nikad, a možda i pre

Srbija u EU 2000 i neke?

0
969

eu_srbija-orloviSrbija u „kladionicama“

Srbija će u EU biti 2000 i neke, ali se ne zna tačno kada. Procenjeno je da će 21 vek biti za Srbiju „šansa“ u EU, ali misterija je kada će to biti. Proširenje EU po pisanju „Politika“ neće biti za Srbiju pre 2027. godine. Dakle, za više od jedne decenije. Treba podsetiti da je DOS-ova vlast procenjivala i širila političku propagandu da će Srbija biti u EU do 2007. godin. ,Kasnije su procene išle do 2015. godine, a onda po modelu „Nostradamusa“ 2020., 2022., 2025. i sada 2027. godine. Po oceni „Politika“ šanse za članstvo Srbije su 80 odsto – ali ne pre 2027. Srbija bi bila «poželjna» u EU zbog svog geopolitičkog položaja, a opet nije «podobna» odnosno ne ispunjava «moralno-političku podobnost» EU zbog pitanja koja nisu bila smetnja drugim članicama kao što je borba protiv korupcije, ekološka pitanja, sudstvo, obrazovanje, manjinska pitanja, a najviše u odnosima Beograda i Prištine, EU «dubinski» traži od Srbije puno poniženje i priznavanja Kosova uz promenu Ustava Srbije kad tad! To se sada ne podstiče kao prioritet, ali stoji u «senci» politike EU. Zato «Politiko» piše, Srbija će možda nastaviti da odbija priznavanje nezavisnosti Kosova, osim ukoliko joj bude ponuđeno članstvo u EU. To bi mogla da bude pametna taktika Srbije, ali nije u skladu sa duhom normi EU.

Blokada u regionu i moćnih

Ko i kako može biti smetnja Srbiji na putu ka EU? Najveća smetnja dolaziće iz regiona od Hrvatske po više pitanja i poglavlja koje Srbija treba u samoponiženju da ispuni. Možda, kasnije treba očekivati i pritisak Rumunije oko tzv. «Vlaškog pitanja». Budućnost je uvek nepoznata, pa može da nas iznenade i radikalne inicijative koje bi dolazile iz Mađarske oko kulturne autonomije Mađara na severu Bačke. List «Politiko» otvara hipotetičko i sasvim realno pitanje da bi pre Srbije za EU kandidat mogla da bude Albanija, koja je već članica NATO i mahom „oslobođena problema jugoslovenskih ratova devedesetih”, a mogla bi da postane članica dve godine pre Srbije, odnosno 2025. godine. Albanija je bila umešana krize na Balkanu i u stvaranju «države» Kosovo što se jasno vidi u svim vlastima Albanije od 1990. do danas. Albanija je možda za EU i posebno za NATO značajnija od BJR Makedonije, Crne Gore i delimično i Srbije. Albanija u EU bi održavala nacionalnu politiku Albanaca na Balkanu i mogla bi da koči Srbiju oko priznanja Kosova ili drugih pitanja. Hrvatska je za EU i NATO značajnija od Srbije i njoj je data uloga čuvara «zapadnog hrišćanstva» na vratima «Istočne vere» odnosno pravoslavlja.

Da Vas podsetimo:  MILO, DODIK... Balkansko proleće!

Pritisak oko nacionalnih interesa Srbije?

Srbija će na strateškom planu puta ka EU biti blokrirana oko Kosova i Metohije, ali i Dejtonskog statusa Republike Srpske. Po pisanju „Politika“ Bosna i Hercegovina je u najgorem položaju od svih i mogla bi da usporava sve ostale države u slučaju da EU zahteva da zemlje Balkana pristupe uniji u formi bloka, Srbija će po pisanju «Politika» možda ući u EU pre BiH, BJR Makedonije, ali se «tipuje» da će Albanija i Crna Gora možda ići zajedno u «paketu». Za Makedoniju se ne očekuje da postane članica pre 2030. godine. Kosovo ukoliko Albanija pristupu EU neće morati da se «bori» za brzi status jer će Albanija raditi za Prištinu. Ono što može biti interesantno jeste da Kosovo pre 2022. bude deo NATO sistema. Koje države će u dužem periodu stalnim proverama pritiskati Srbiju na putu ka EU i prolongirati njeno članstvo? Pre svega treba očekivati da to budu države poput Poljske, Holandije, Hrvatske, Češke, a među moćnijim državama to će biti Nemačka koja u načelu podržava Srbiju uz veliko iscrpljivanje i dodatne zahteve. Nemačka geopolitika na Balkanu igrala je na osovinu Austrija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Albanija. Preko Hrvatske Nemačka je dobila značajan uticaj u BiH, Crnoj Gori, preko Albanije na Kosovu i BJR Makedoniji.

Nema novih članica?

Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je izjavio da „neće postavljati ograničenje brzine za ulazak u EU”, insistirajući da napredak svake zemlje kandidata zavisi isključivo od nje same. Ova politička floskula je diplomatsko-demagoškog karaktera. EU će biti «blokirana» za nove članove dok se ne reši status Velike Britanije nakon referenduma «Bregzit», i posledica koji će imati na druge članice EU i evro zone. Put izlaska Velike Britanije iz EU može trajati i do deset godina. Pitanje je budućnosti EU i značaja proširenja nakon «Bregzita» ali i pritiska na Grčku. To je veliko pitanje i za Srbiju da li treba striktno da se uređuje po modelu EU ili da gradi evropsko ali nacionalno društvo uz saradnju i sa drugim ekonomskim integracijama poput BRIKS-a. Iskustvo u EU pokazuje da skoro sve države EU zadržavaju svoje nacionalne i državne interese. Među državama gde se urušava taj princip je Grčka, a Turska je «večiti» kandidat iako je jedna od najmoćnijih ekonomija i vojnih sila u Evropi. Iz svega ovoga Srbija treba da izvlači neke pouke. Generalno EU ne želi da vidi Rusiju i Kinu na Balkanu i u Srbiji i zato treba očekivati mnoge nerazumne zahteve oko kojih će se voditi političke i izborne borbe u Srbiji. Zato „Politiko” smatra i da je članstvo Ukrajine u EU praktično nemoguće dok je na čelu Rusije Vladimir Putin. Evropa je u novom «hladnom ratu» a EU u urušavanju. Gde je tu Srbija?

Da Vas podsetimo:  Uspelo Vučićevo lobiranje za Porfirija

kresovic

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime