Ovi tipovi koji ne odustaju od kopanja nikla u Mokroj Gori, jel’ oni misle da smo mi u Srbiji – oni jarići iz bajke? Onih sedam, koje je vuk proždrao – tako što se kamuflirao u njihovu majku, pa mu otvorili vrata?
Istina, nije ovde uvek načisto – kome je Srbija majka, a kome maćeha, a simbolika sedam jarića je u – sedmom pokušaju da se po mokrogorskim bunjištima traga za rudom nikla…
Ovog puta – direktno preko državnog vrha, preko tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, i predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića. Njima je 22.februara ove godine stiglo pismo iz beogradske firme ”Global mining internacional” d.o.o., kao ”Obaveštenje o pravnoj samovolji i svesnom nanošenju štete investitoru i državi”.
Pismo, prevedeno na kolokvijalni srpski jezik, počinje ovako:
– Jarići, kozlići, otvorite vrata…
I potpisali se svi zaposleni!
Odnosno, samo direktor, Branislav Radošević.
A, ni on nije zaposlen, jer u završnom računu za prošlu godinu piše da ova firma nema zaposlenih. Ali, ima osnivački ulog od hiljadu dinara i gubitak od 282.000 dinara preko osnovnog kapitala, načinjen od 18.novembra 2016.godine, kada je firma osnovana, do 31. decembra iste godine!
Zašto ova bajka tek sada ide u štampu?
Zato što je na delu ”samovolja” Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je ”Global miningu” odbio da izda uslove za istraživanje ”gvožđa i pratećih metala” u mokrogorsko-rzavskoj oblasti – jer se 85% predviđenih istražnih polja nalazi u zaštićenom prirodnom dobru, gde je istraživanje zabranjeno u prvoj i drugoj zoni zaštite, u trećoj je moguće, ali je u sve tri zone zabranjena eksploatacija!
Ko ne razume da su istraživanja suvišna – ako eksploatacija nije moguća, zaista treba da čita bajke.
Ili da ih piše: ”Zato je imperativ novo ispitivanje rude gvožđa na Mokroj Gori, jer je to jedini realni izvor sirovine za železaru u Smederevu…” A ima i kobalta, pa firma bez zaposlenih, koja pretenduje na spasavanje posla veka između Kine i Srbije, našem državnom vrhu poslala i grafikon porasta cene kobalta na svetskom tržištu, poslala i ”udžbenik za studente sa istraživanjima ležišta gvožđa u Mokroj Gori (1958-1962)”…
– Tada nismo imali Barsku prugu, a danas imamo! – obaveštava naše državno rukovodstvo ovaj ”globalni rudar”, a koga mi podsećamo na skorašnju ideju da se ruda nikla iskopana u Mokroj Gori vozom transportuje do Kosova i tamo prerađuje…
U tom ”priloženom udžbeniku” tako nešto ne piše, ali piše se i o zalihama nikla, od simboličnih 0,2 do pristojnih dva i više odsto u toni rude. To onaj nezaposleni direktor, inače diplomirani inženjer geologije, prećutkuje ili ne zna, a ako ne zna, onda je s pravom bez zaposlenja…
Iz drugog razloga on ćuti o niklu: pokušao, jednom, pa se opekao, pominjući ”istraživanje oolitskog gvožđa i pratećih metala”, a u pratećim metalima i nikal, koji ovdašnju javnost budi iz svake bajke i diže na noge!
Pokušao, vuk, sa maskom od kobalta, preko one niklovane, koja ni kod jarića više ne prolazi, kamo li kod državnog vrha!
A, žaleći se državnom dvojcu na vrhu, za koje osnovano pretpostavlja da su urednici ovdašnje edicije bajki, ”Global mining” je napisao: ”Potpuno je van svih civilizacijskih tokova da se o jednom zahtevu javno raspravlja u medijima (…) pre nego što je firmi poštom isporučen nezakonit akt”.
Ne zna se šta je bajkovitije: da nije civilizacijski javno raspravljati o nečijoj nameri da rovi utrobu tvoje zemlje ili ideja da oni otvaraju istražna polja u zaštićenim prirodnim dobrima, kao jarići vrata, jednako dobra kao ideja da je ”akt nezakonit”, a to nije odlučio sud..?
Zašto iz jednine prelazimo u množinu i kažemo ”oni”..?
Zato što su ”oni” kamuflirana množina samo jedne ideje – da se u Srbiji ponašaju kao Nemci kada su je okupirali 1941.godine i zaposeli sve rudnike i rudna blaga, a od ”Juropian nikla”, preko ”Dinara nikla”, pa do ”Srbija nikla”, ”Global mininga” (bez nikla!), firme registrovane na Vračaru, Beograd, svakako…
Interesantno: u Santa Rozi (SAD), postoji firma koja se zove ”Global mining korporacija” i bavi se rudarenjem širom planete Zemlje.
Zaista ne mora imati nikakve veze sa ovim vračarskim primerkom firme, ali ova rečenica, iz rukopisne bajke našem dvojcu (iz kojeg još samo jedan vesla), jako podseća na američku osionost:
” Zapisnik Upravne inspekcije je dobro humorističko štivo!” – a taj se zapisnik odnosi na još jednu beogradsku firmu kojoj je, eto, bakar miliji od nikla, pa su hteli istražna polja kod Bora… Ta firma, ”Geo konsalting studio”, sa delatnošću ”konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem”, poželela je da malo istražuje rudu bakra kod Bora, pa je odbijena, pa je na sudu ”vraćena u igru”, ali ”Upravna inspekcija se bavi pisanjem humorističkog štiva”, umesto da ovoj firmi, četiri puta uspešnijoj od ”Global mininga” (ima četiri zaposlena i četiri puta veći gubitak u 2016.) dodeli istražna polja kod Bora!
I, konačno, tako dolazimo do Šušulajke iz naslova: tako se zove lokalitet sa rudom bakra kod Bora. Umesto da pišemo silne zakone i otimamo se raznim britanskim, američkim i ostalim korporacijama, pred njih treba postaviti samo jedan zahtev, ako hoće ovde da istražuju i rudare: da pravilno izgovore ”Šušulajka”, ali iz prve.
Meni je ta reč mnogo simpatična, skoro kao Vražogrnci: ono mesto odakle su ona tri rođena genija sa izvedbom ”Rasle tikve na bunjištu” i refrenom:
”More, bre! More bre!
’Ajd odatle breeee!”
Radoje Andrić
iskra.co