Četvrta grana vlasti

Neko bi rekao da se u Srbiji za sve pita jedan čovek, ali prava vlast je, kao i u SAD, u rukama vlasnika banaka

Državna vlast ima tri funkcije ili tri grane vlasti: izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Međutim, u stvarnom životu postoji još jedna grana vlasti – bankarska vlast, bankari koji u suštini, rade za četvrtu granu vlasti – banke ili krupni kapital. Tako je i na Zapadu i u našoj državi. Najveće banke su uvek iznad zakona i kontrole javnosti. Ko kontroliše finansije, ko ima najviše novca, kontroliše sve ostalo u državi, a njih niko.

U SAD, čak je i FED privatna banka. U Srbiji, NBS je nezavisna institucija, praktično koliko je i pravosuđe nezavisno ili posebna grana vlasti. Neko bi rekao da se u Srbiji za sve pita jedan čovek, ali prava vlast je, kao i u SAD, u rukama vlasnika banaka, a banke su povezane da krupnim kapitalom, svim industrijama i delatnostima. Niko i ne zna ko su pravi vlasnici banaka u Srbiji, kad odete u neku drugu državu u banku koja navodno ima svoju banku u Srbiji, tamo kažu da to nije njihova banka, da nije u njihovom sistemu.

Što se tiče efikasnosti u radu i odnosa prema klijentima, običnim građanima, banke u Srbiji posluju bukvalno isto kao državne institucije i javna preduzeća. Privatne banke u Srbiji kao da nisu privatne, već državne, toliko su loše, toliko im nije stalo šta će o njima da misle klijenti, jer klijenti nemaju izbora, moraju da dolaze u banku. A najveće banke ne smeju da propadnu, jer bi to bio „smak sveta“. Zato kad su one u problemu, država daje novac svih građana da pokrije njihove dugove (tj. krađu) i ne pita ko je odgovoran za loše poslovanje tih banaka i bankarskog sektora.

U Srbiji ne postoji dobra banka ili banka na koju se žali manje od 70% njenih klijenata. Banke nije briga, ništa ne menjaju, jer su zakoni takvi da niko ne može da izbegne banke, zato se ide ka ukidanju papirnog novca. Ako se to dogodi, banke će biti gore od državnih institucija i preduzeća koja su monopolisti. Na primer, početkom leta su ogromne gužve u svim policijskim stanicama, građani masovno vade lične karte i pasoše zbog toga što to nisu mogli da rade tokom pandemije, a dolaze godišnji odmori i mnogi planiraju da odu na letovanje u neku drugi državu. U Ministarstvu unutrašnjih poslova znali su da će to da se dogodi, ali se nisu pripremili. A zašto bi se pripremili i nešto menjali u svom radu, kad građani nemaju izbora, moraju to da urade u MUP-u, a zaposleni u MUP-u za sebe i svoje bližnje sve završavaju preko veze, niko od njih ne čeka u redovima kao obični građani. Isto tako rade banke, isto tako se ponašaju banke u Srbiji. One su jače i od policije i od pravosuđa. Dokaz je i nedavno predložena izmena Zakona o parničnom postupku, što se radi na zahtev banaka, tako da siromašni klijenti više ne mogu da tuže banke. Država je uvek na strani banaka.

To mora da se promeni. Niko ne sme da bude iznad zakona i da radi šta hoće i kako hoće bez kontrole javnosti. Ne znam da li će FED u ovom obliku postojati još sto godina i da li će zadržati tu moć, ali u Srbiji nigde nije zapisano da bankarski sektor ne može da se menja i da sve mora da ostane ovako kako je sada. Nije sporno da se poštuje nezavisnost NBS, sporno je to što je NBS toliko zavisna od banaka koje nikom ne odgovaraju i niko ne kontroliše i to što svaki zahtev banaka sve tri grane vlasti prihvataju i sprovode bespogovorno u delo. Tražiti nezavisnost u radu NBS ili privatnost u radu banaka, tako da se ne zna šta tačno rade, a znamo loše strane banaka/krupnog kapitala, isto je kao kad vam farmaceut, koji više brine o profitu nego o zdravlju ljudi, kaže da je sastav nekog leka ili vakcine poslovna tajna i da to ne smete da znate, a traži da tu supstancu primite u svoje telo. To nije ozbiljno i to može da prođe samo kod naivnih i uplašenih ljudi.

Neki ljudi sebi daju mnogo slobode i umislili su da su iznad svih drugih i da mogu da rade šta hoće i kako hoće. I da mogu da kupe svakog, da svako ima svoju cenu.

Političar koji ne sme o tome da govori i nema ideju kako da reformiše bankarski sektor nije ozbiljan političar, tj. politička organizacija koja nema smelosti ili je uopšte ne zanima da se time bavi, nije ozbiljna politička organizacija.

Trenutno u Srbiji ne postoji političar, ili politička ili nevladina organizacija koja se tim problemom ozbiljno bavi, rešena da stane na put samovolji banaka ili domaćeg i stranog krupnog kapitala. Niko nema ozbiljan ekonomski program i ekonomski tim.

Zbog toga što su svi mediji pod kontrolom krupnog kapitala, više ne postoje pravi ili nezavisni novinari i istraživačko novinarstvo, pa se niko ne bavi tim problemom i narod nema pojma šta se sve dešava u najvišim krugovima – tamo gde se spajaju država i krupni kapital. Narod samo oseća posledice na svojoj koži i u svom stomaku.

Izvor: Stanje stvari