Sve dok se Beograd ne oslobodi kulturne i ekonomske okupacije, neće biti moguće ni da se oslobodi pokrajina Kosovo i Metohija
Da li je Srbija okupirana, poluokupirana ili slobodna država?
Jedan deo teritorije Srbije je vojno okupiran, secesionisti su proglasili nezavisnost 2008. godine, a deo međunarodne zajednice priznao je tu lažnu državu, iako je zvanično, sa pravne strane, pokrajina Kosovo i Metohija pod ingerencijom UN i deo Srbije. Ali od 2012. godine stanje je još gore, Srba je sve manje na KiM i ne poštuje se Rezolucija 1244.
Što se tiče ostatka Srbije, ona je pod kulturnom i ekonomskom okupacijom. Građani se apsolutno ništa ne pitaju, sve odluke donose velike sile, tajne organizacije i krupni kapital (nadnacionalne korporacije). Sprovode se interesi stranih država, uništava se srpska kultura, oduzimaju se prirodni i privredni resursi, srpski narod polako nestaje.
Pred kamerama, svi glume da je Srbija suverena i demokratska država. U stvarnosti jedan deo Srbije je pod vojnom okupacijom NATO država i albanskih nacionalista koji žele da stvore Veliku Albaniju, a cela Srbija pod kulturnom i ekonomskom okupacijom. Da li je to istina, ili nije istina? Da li je Srbija kolonija, ili nezavisna država?
Svaka stranka, koja je bila ili je sada u vlasti u Srbiji, samo sprovodi interese velikih sila i nadnacionalnih korporacija. Da se ne vraćamo mnogo u prošlost, bukvalno niko ko je bio na vlasti posle 2000. godine nije pružio ozbiljan otpor Imperiji, a posebno posle ubistva Zorana Đinđića. Imperija nikog ko nije njen ne dira, sve dok nije opasan po vlast ili ne dođe na vlast, a neće da sprovodi naređenja Imperije.
Kad neko sa neke margine, bez velike podrške građana, preko interneta, iz fotelje, vodi borbu protiv okupatora, to je kao lajanje na zvezde ili kad psi laju dok karavani prolaze. Kad se opozicija bori za vlast u okupiranoj državi, a ne bori se i protiv okupacije i okupatora, to je kao lajanje na zvezde ili kad psi laju dok karavani prolaze.
Dakle, istina je da država Srbija nije slobodna, suverena, demokratska država. U državi postoje neke oaze slobode koje još uvek nisu okupirane, u narodu ima dovoljno onih koji znaju šta je istina (i bore se protiv okupacije, svako na svoj način – u kulturnom ratu tako što pišu ćirilicom, a u ekonomskom tako što razvijaju domaće kompanije i kupuju domaće proizvode, itd.), da može da se kaže da u narodu još uvek ima dovoljno hrabrih i slobodnih ljudi, boraca za slobodu, ali takvih ljudi nema u vlasti, država je okupirana.
U Srbiji se ništa neće promeniti dok se ne pojave ljudi koji su spremni da se suoče sa istinom i da se žrtvuju za slobodu, za svoj narod, za opšte dobro. Oni lično, a ne narod. Režim i Imperija ne dozvoljavaju takvima da se probiju, a čim ojačaju i dobiju podršku naroda, Imperija i režim takve progoni, hapsi ili ubija. Možda zbog toga toliko dugo nemamo pravu opoziciju? Ko sme, kad to zna, da uđe u politiku i da sprovodi u delo ono što je govorio dok je kritikovao vlast, ili opoziciju, dok nije bio pretnja okupatoru?
Sve dok se Beograd ne oslobodi kulturne i ekonomske okupacije, neće biti moguće ni da se oslobodi pokrajina Kosovo i Metohija. Ali, kako da se Beograd, odnosno, Srbija bez Kosova i Metohije, oslobodi kulturne i ekonomske okupacije ako niko nema hrabrosti da se suprotstavi Imperiji, suštinski, a ne samo verbalno i iz opozicije ili fotelje?
Zatim, nije dovoljno ni da su lideri spremni da se lično žrtvuju, a ne da žrtvuju narod, kao skoro svi lideri do sada. Moramo da stvorimo sistem i jedinstvo tako da nikad sve ne zavisi od jednog čoveka, ili manje grupe ljudi, jer ako neprijatelj ubije lidera srpskog naroda, narod ostaje obezglavljen i ko zna koliko je vremena potrebno da prođe da se opet pojavi neki takav lider. Zato nova elita ne sme da gradi kult ličnosti, nego sistem da prvi bude samo prvi među jednakima tako da svaki državni funkcioner odmah ima zamenu ako bude ubijen, a ceo narod uvek jedinstven i uvek uz takvu vlast.
Kad bismo imali takvu elitu, takav sistem i takvo jedinstvo u narodu neprijatelju ostaje samo da uvede sankcije i blokade, ili da vojno napadne celu državu i da učini genocid nad srpskim narodom. Ili da se preda i odustane od okupacije Srbije.
Da bi se ovo poslednje dogodilo, moraš da budeš spreman za ono prvo – za žrtvovanje, za dugu i napornu borbu, da trpiš pretnje i uvrede, sankcije i nepravde, da izdržiš sve to i opstaneš u teškim uslovima, živeći skromno. Sad je pitanje koliko je Srba spremno za takvu borbu. Koliko Srba je spremno da se bori za Kosovo i Metohiju, ako to znači da će imati manji životni standard, da neće moći da kupe nov auto i idu na more u neku drugu državu, ili da neće moći da posluju iz Srbije sa NATO državama neko vreme?
Čak i kad bi Srbija bila demokratska država, uzor svim ostalim državama u svetu što se tiče vladavine prava i poštovanja ljudskih sloboda, ako i dalje želi da bude suverena i pravoslavna država, Srbija bi bila na udaru Zapada. Možda to ne bi bila vojna agresija, možda ni sankcije, ali bi svakako postojao veliki pritisak i medijski rat.
07.09.2009.
Snimio:Dragan Jevremovich
Srbija se neće osloboditi tog pritiska sve dok nema dovoljno onih koji su spremni sa tim da se suoče i da istrpe sve što je potrebno da se istrpi. Oni koji su na vlasti moraju da dele sudbinu naroda, a narod ne sme da ruši vlast koja je pod udarom Imperije samo zato što su loši uslovi života zbog pritiska Imperije, svi moraju da budu skromniji i da trpe pritisak. Nekad je dovoljno samo malo stegnuti zube i taj pritisak nestaje, nema više okupacije. A nekad je to maratonska borba i potrebno je mnogo žrtava i trpljenja.
Moramo biti spremni na sve i samo ako smo spremni na sve možemo osloboditi Srbiju i živeti kao slobodni ljudi u slobodnoj državi. I moramo da imamo saveznike. Patriota bi rekao da je današnja Belorusija isto što Srbije devedesetih. Ali zašto je Belorusija sama u borbi protiv novog svetskog poretka? Zašto je Srbija bila sama? Tada Belorusija nije bila uz Srbiju, danas Srbija nije uz Belorusiju. Rusija je više uz Belorusiju, jer je bliža i mnogo jača, nego pre 30 godina, ali ni to nije dovoljno da Belorusija ne ostane izolovana od sveta. Kad patriota bude znao zašto je to tako i kako to da promeni, kako da reši problem, stvoriće se jak antimperijalistički i alterglobalistički savez naroda i država u ovom delu Evrope i sveta. Pojedinac ne može sam da pobedi režim; izolovana država ne može sama da se bori protiv Imperije.
Izvor: Stanje Stvari
Nebojša -uspešno si pronašao čuvenu „rupu na saksiji“! Pa sigurno da veliki uvek pokušavaju i uglavnom uspevaju da utiču na male. Ipak -ima i izuzetaka -pogledaj male državice kao Andoru, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako itd. pa na kraju i Mađarsku koja se uspešno odupire čizmi Angele Merkel i po pitanju verovatno iz SAD od bivšeg predsednika Obame planirane islamizacije Evrope, mešanju rasa slično situaciji u SAD itd. Odupire se Orban i po pitanju opstanka vere mađarske nacije ali i po pitanju opšteg uvođenja pederluka i lezbejštine u svoju državu! Junački se drži protiv svih zahteva EU iako i njegova privreda delom zavisi od dotacija iz centralne kase Unije koja je odavno na ivici bankrotstva. Znači- može se ako se ima hrabrosti i protiv „velikih“. Ali da neko DOBROVOLJNO i bez nužne potrebe rastura srpsku privredu i na teret srpskog naroda koji će plaćati ogromne dugove kako bi stranci dobili lično od i na zahtev Aleksandra Vučića subvencije za „otvaranje“ novih radnih mesta koje je vrhuška pre toga često namerno uništila, da neko olako prodaje, možda za debeli mito u svoju korist srpske teritorije – npr. Kosmet, potpisima na Briselski ugovor i Vašingtonski sporazum, da dozvoljava uvođenje nekih lingvistima nepoznatih novih jezika na teritoriju Srbije, da stvaranjem „Balkanskog Šengena“ u koji će svakako uskoro pored Makedonije i Albanije ući i Kosmet –naravno u cilju ekspanzije Šiptara sve do Niša i Kraljeva! Naseljavanje Šiptara, a priča se i čitavih čopora muslimanskih azilanata na sve praznije srpske teritorije zbog masivnog begstva Srba u svet, iz Vučićeve Srbije u kojoj, kobajagi, sve cveta, ići će čak i do BG. Osvajanje Srbije je uslovljeno ogromnim natalitetom Šiptara a na ruku će sloboda kretanja ići i Albancima iz neplodnih delova Albanije. Sve je to već bilo viđeno i u Drugom i posle Drugog svetskog rata. Davanjem slobode kretanja nastaje prava divota za doseljavanja i Šiptara sa Kosova i Albanaca iz Albanije u Srbiju dok su azilanti već tu i samo čekaju na mig vlasti da krenu u osvajanje napuštenih srpskih seoskih imanja itd. itd. Lista zločina AV je predugačka zato da zaključim -da neko dobrovoljno radi isključivo na štetu Srbije i Srba, bez otpora naroda -tako nešto svet i velike sile nisu u novije vreme doživele! Doduše, i kralj Aleksandar u dosluhu sa Nikolom Pašićem i drugim srpskim govnarima radio je na štetu Srbije- kada je srpsku pobedu zu neverovatne žrtve u Velikom ratu, prokockao ujedinjanjem sa Hrvatima i Slovencima- možda iz sličnih pobuda u pravcu veleizdaje kao što to već čini ovaj današnji samozvani gospodar Srbije! Zato se mnogi u Srbiji i u rasejanju, koji SNS kao novookupatora naroda -slično bivšim komunistima- ne mogu očima da vide, pitaju zašto sve to čini samoustoličeni diktator, bez ikakvih ustavnih ovlašćenja sa Srbijom kada bar neki „veliki“ od njega to ne zahtevaju -kao npr. Kina, Rusija, Indija… Po mnogima u rasejanju, ne „pali“ priča o pritisku velikih na Srbiju. Ako pritiskaju, onda pritiskaju pretnjama i ucenama možda zbog novca koji je AV već kasirao za sebe i svoje, možda i zbog nekadašnjeg slanja četničkih jedinica Radikala u rat u Bosnu, verovatno i zboz javnog svojevremenog zahteva da „za svakog ubijenog Srbina u BiH treba smaknuti 100 muslimanskih glava“, možda čak i zbog učešća u pranju prljavog novca, zatim zbog trgovine ljudima, rasturu droge itd. Vučićevog kartela, kako navodno stoji u optužnici jednog tužilaštva američke savezne države Mičigen protiv AV itd. NA JEDNOG MALOG (NE)ČOVEKA POTEKLOG SA NOVOBEOGRADSKIH ULICA koji je očigledno iz samo njemu znanih pobuda rešio da uništi i jedan narod i jednu državu- Srbiju!
Srbija je formalno slobidna i nezavisna drzava a nikad se nece osloboditi uticaja neke od velikih sila i ovakvi filosifski bla bla tekstovi su besmisleni .Uvek velike sile uticu na male drzava.
Da će Srbija jednog dana biti oslobođena- u to i sumnjam i ne sumnjam ali se pitam KADA? Od Turaka, u čije ponovno ropstvo nas svom silom ponovo gura AV uz posredstvo svog novijeg muslimanskog „brata“ Erdogana, iako on aktivno, valjda u dosluhu sa Vučićem, radi na animaciji država koje još nisu priznale Kosmet kao državu da to učine što pre, nam je trebalo od 400 do 500 godina- zavisi kako koji istoričar tumači sve to. Da se spasemo komunista trebalo nam je oko 60 godina -ali je to „spasavanje“ proteklo samo delimično. Još uvek nas jašu sinovi ili unuci bivših boljševika Brozovog kova, evo već skoro 20 godina. Naravno uz učešće Vučićevih esenesovaca od skoro 12 (!) godina. Pošto taj čovek, AV, nepoznatog biološkog porekla, tačnije verovatno ni on sam ne zna ko ga je napravio, onaj opičeni Milovan Brkić iz Tabloida hrabro tvrdi da poseduje uzorke DNK da je i neki Šiptar umešao u tu rabotu onu mušku stvar, da bi što duže tlačio i jahao Srblje skoro svake godine priređuje opšte, uglavnom falsifikovane izbore. Naušio to kada je bio ministar kod Slobe Miloševića. I AV će nas jahati -po zakonu verovatnoće da se sve vremenom smanjuje- bar još 15 godina! Izem ti onda takvo „oslobođenje“ kada to neću doćekati. Ja na onom svetu, ako i tamo ne počne da vladaju Esenesenovci predvođeni AV, moji sinovi i unuci će biti negde u Nemačkoj, SAD ili Skandinaviji, a svi drugi Srbi koji „preteknu“ verovatno, kaso svojevremeno pod Turcima, neće znati ni šta je sloboda ni šta oslobođenje. Jer su u međuvremenu Vučić i njegovi od Srbije napravili, uz pomoć brojhih azilanata, „Mini Šengenskog sporazuma“ i bratimljenja sa svim mogućim muslimanskim državama SRBISTAN muslimanske veroispovesti. Pošto ni crkva nije ono što je nekada bila, neće više važiti ona čuvena izreka „Crkva nas je održala- njojzi hvala“. Vučić sve hoće, sve može i sve zna, od popova će lasno napraviti -HODŽE! Amin, Srbijo!
Мелем за душу, овај чланак. Истина се чује у свакој мисли.