Nikolić i Putin ili i batine i savez

0
861

putin nikloic„Postoje ljudi koji nisu na strani naše dobre saradnje sa Rusijom“, otelo se Tomi Nikoliću u sredu, dok je četvrti put za godinu i po dana gužvao kapu preko puta Ruskog Cara. Srpski mediji, treba li reći, tu rečenicu uglavnom nisu preneli: jedni zato zato što je nisu držali za dovoljno važnu, drugi zato što im nije važan Toma, treći zato što se pitaju koji Putin pored žive Eštonke – a svi zajedno zato što im je rečeno da na putu do večne srpske sreće Nikolić mora ponekad da skokne do Moskve, da tamo kaže nešto što će se kasnije pokazati nevažnim, što mu sve zajedno dođe kao neka vrsta terapije, i za Tomu i za Srbe. Uostalom, ako je hteo malo medijske pažnje, što na povratku od Putina nije svratio do Azerbejdžana, prštalo bi od medijskih ovacija.

Na koga je dakle u citiranoj rečenici mislio Toma Nikolić? Rečenicu pre te priznao je da ne misli na Putinove boljare, rekavši da postoje „određeni problemi“ u rusko-srpskim odnosima, i da su oni „u principu na strani Srbije“. Rečenicu kasnije, pak, rekao je: „Ponekad se i članovi Vlade ne odnose prema donošenju odluka sa dovoljnom pouzdanošću“.

Iz priloženog ne izgleda da je mislio na protivnike kosovskih izbora, ni na one koji podmeću klipove u spasonosne srpske ekonomske reforme, a ni na nasilne protivnike gej-parade. Od kojih još niko nije postao članom srpske vlade, dok bi obratno čak i moglo pod uslovom da Južni tok armira Srbiju po dužini. Možda nešto više o tome na koga je stvarno mislio saznamo za dan-dva iz srpskih novina, čim im jave iz zapadnih ambasada šta da napišu. I već u sredu uveče, nekoliko sati posle sastanka, list Danas, tradicionalno osetljiv na pitanja srpskog suvereniteta, optužio je Nikolića kako je sopstvenu vladu i stranku cinkario Putinu. A to se, je li, među pristojnim svetom ne radi, osim ako nećeš da budeš izdajnik i utopiš Srbiju kao rusku guberniju.

Da Vas podsetimo:  PISMO IZ PREBILOVACA: Selo u kome ni ptice nemaju kome da pevaju

ŠTA MORA NIKOLIĆ Zbog svoje Moskve i svoje vlade Nikolić se u Beogradu tek neće dobro provesti, a, grešnik, nije se izgleda dobro proveo ni kod Putina, budući da ga je ovaj morao pitati šta se događa sa Južnim tokom. Ne verujem da je Toma ovaj put mogao da mu odgovori kako on Rusiju voli više od sinova, još manje da u Srbiji ima jedna ministarka energetike kojoj on ne može ništa. Takva bedna opravdanja se u Beogradu odavno ne izgovaraju ni pred Jelkom Kacinom, a kamo li pred Carem u Kremlju. Drugim rečima, ako još uvek ima i najmanju ambiciju da mu se ubuduće u Moskvi veruje, Toma će to moći samo na jedan način. Ne dakle da priča kako je za sve kriva vlada, a on bi baš hteo, nego da, kad se vrati kući, ako treba, započne i rat za Južni tok. Ako treba, i protiv sopstvene vlade.

Da nije zadovoljan Nikolićevim odgovorima, Putin je pokazao time što nije ništa odgovorio na poziv da dođe u Beograd. Iako je Putin nameravao da dođe na početak radova na Južnom toku u trećoj ili četvrtoj nedelji decembra, očigledno da od Nikolića nije dobio taj famozni datum. Ali, što je još važnije, nije, naravno, ni odustao od Južnog toka, što je pokazao time što je u Beograd odmah poslao Alekseja Milera iz Gasproma da otčepi zastoj među onima „koji nisu na strani naše dobre saradnje sa Rusijom“ (doduše, ovaj je morao pre u Bugarsku, gde takođe ima jedna ministarka kojoj tamošnji Toma ne može ništa). Kad se Miler vrati, put Beograda će i Sergej Šojgu, neka vrsta putinovog Holbruka, doduše tipa sa drugom vrstom šarma, ali sličnih dometa. Šta sve to znači?

Da Vas podsetimo:  Bećir Vuković: MILO I MILANOVIĆ

Znači da u Srbiji tuča za Južni tok, koja, kao vaterpolo utakmica, odavno traje ispod površine vode, počinje i iznad vode. Na jednoj strani biće Srbi, biće i Nikolić, za koga ne verujem da će Putina i čuti i videti pre nego što mu javi kad tačno počinje gradnja. Na drugoj strani biće većina srpskih medija i ološ-elita, tradicionalno nenaklonjenih svakoj odluci koja donosi neku, ma i najmanju korist Srbiji. Svi ostali u vladi biće između. A to će reći da će igrati na obe strane, koliko god budu mogli. Problem je, međutim, što se prostor za tu igru malo potrošio.

KAO MEĐU PRIJATELJIMA Da se razumemo, da su stvari iste kao pre nedelju dana, da Rusija nije najavila Putinovim utešnim odgovorom Tomi („Ništa nećemo dramatizovati, tragaćemo za rešenjima onako kako se to radi među prijateljima“) kako će se i sama ponašati aktivnije, svi bi oni bili za ono što im kažu zapadne ambasade. Ali kako će sad da objasne to što hodaju po svetu tražeći investitore, a odbijaju Južni tok; zašto im je lakše da Srbima podignu PDV na hleb i mleko nego da uzmu 1,2 milijarde evra ruskih para i zaposle Srbiju? Rečju, ne možeš danas da javno budeš protiv Južnog toka, a da ti iko od onih kojima si se zakleo da Srbiju voliš više od života poveruje da toj istoj Srbiji želiš i najmanje dobro.

Sa druge strane, niko od njih neće moći da se teši kako Putin priča uprazno jer znaju da, ako je ovaj dogovorio polaganje cevi sa sultanom Erdoganom – koji je više soli pojeo sa američkim predsednicima, nego što ijedan srpski ministar može u zubima poneti – onda neće zastati i klepiti ušima na to što su neki ministri rešili da ispune glavni i najveći uslov za ulazak u EU – da ništa dobro ne urade za sopstveni narod. Osim toga, ako nisu razumeli šta Putin podrazumeva pod traganjem za rešenjima „onako kako se to radi među prijateljima“, možda mogu da pomognem. Ako je Južni tok problem između vlade i predsednika države, tada će se Putin prvi put možda i umešati u srpske unutrašnje prilike. Pokušaću da ne preterujem: biće to sasvim dovoljno da odnos snaga na terenu ne bude isti kao do sada, posle čega će mnogi još jednom razmisliti o svojim dosadašnjim političkim pozicijama. A to će značiti da tuča stvarno može da počne.

Da Vas podsetimo:  Hipokrizija Tribunala u Hagu

Na kraju Južnog toka će, po svoj prilici, biti. Biće to prva mala srpska pobeda posle dugo vremena, baš onakva kakva donosi malo vazduha u pluća, posle koga se bolje razmišlja, koji ume da promeni ljude i od koga bi se, konačno, mogla roditi i poneka ozbiljna politička alternativa. Elem, sa Južnim tokom, simboličkom cevkom, nalik na one sa kojima su u zubima stari Sloveni umeli da se snađu i pod vodom, u Srbiju će ući još mnogo toga. Jer da nije tako, kome bi uopšte i trebala ta cev sa gasom koja prolazi kroz Srbiju, odakle bi svi izašli samo kad bi mogli. Mislite o tome.

Željko Cvijanović

Izvor: www.standard.rs

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime