Pošto su rafovi sa šećerom u prodavnicama u Srbiji danima prazni, Vlada je odlučila da kilogram te namirnice svuda košta 89,99 dinara, bez obzira na pakovanje. Ekonomista Zoran Aranđelović kaže da je do nestašice došlo zbog špekulacija – oni koji imaju novac kupuju ogromne količine i preprodaju ih, a inspekcije ne reaguju.
Na to da nemaju gde da kupe šećer žalili su se prethodnih dana i građani Niša, jer je pakovanja od 1 kilogram bilo skoro nemoguće naći, dok je većih, od 10 kilograma, bilo u radnjama, ali su se jako brzo prodavali.
Uredbom Vlade maloprodajna cena kristal šećera za sva pakovanja ograničava se na 89,99 dinara po kilogramu.
Uredba se donosi u cilju zaštite tržišta, a zbog naglog skoka cena kristal šećera u većim pakovanjima, imajući u vidu da je ograničena samo cena pakovanja od jednog kilograma. Zbog velike razlike u ceni povećana je tražnja za pakovanjima od jednog kilograma i često ga nema u maloprodajnim objektima – navode iz Vlade Republike Srbije.
Propisuje se i da trgovci na veliko šećer moraju da distribuiraju prodavnicama u roku od 15 dana.
Pre donošenja Uredbe, predstavnici vlasti našli su više krivaca – predsednik Aleksandar Vučić jednu firmu iz Kolubarskog okruga i jednog tajkuna, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović građane koji prave zalihe, preprodavce, proizvođače i nepravilnosti u maloprodajnim objektima.
Međutim, niški ekonomista Zoran Aranđelović smatra da je do nestašice došlo zbog ljudi koji kupuju velike količine, skladište ih i preprodaju “na crno”.
To su čiste špekulacije. Ljudi kupuju po 200 kilograma šećera i po 100-150 boca ulja. Pa taman da imate fabriku, ne treba vam toliko. To su ljudi koji imaju para, verovatno to prepakuju i čekaju još grđa vremena da zarade. Oni neće to da prodaju zvanično, već preko crnih kanala za velike pare. Naš narod je čudan, kad se uspaniči, to je katastrofa – navodi Aranđelović.
Tako preprodavci zarađuju duplo više od uloženog novca, dodaje on, a šećer ne kupe odjednom, već kupuju danima i skladište.
U sadašnjoj situaciji ako uložite bilo gde 10.000 evra možete dobiti 10.200, a oni zarade 20.000. Ima ljudi koji se samo time bave. Čista računica – kupim 500 kilograma šećera od 60 dinara, to je pola evra. Prodam ga za po 1,2 evra i iz momenta sam zaradio 400 evra, jednom operacijom. A oni ne kupuju po 500 kila, oni kupuju na tone – objašnjava Aranđelović.
Pita kako je moguće da to do sada nije sankcionisano i poziva inspekcije da reaguju.
Ne znam šta rade inspekcije, spavaju izgleda, jer kad sretnete nekog ko ima 200 litara ulja u kombiju valjda ga pitate šta to radi, da li je pekar ili šta. Ja sam vrlo kivan, ne na Vladu, već se pitam gde su te inspekcije – navodi on.
Dodaje da postoje i drugi uzroci, ali da koren problema svakako nije u povećanoj potrošnji.
Autor:Tamara Radovanović
