Ne bi mogle imati više od osamnaest godina, dve Lolite što su se u prolazu očešale jedna o drugu, nadomak Sremčevog spomenika u Nišu, pa razmenile sočne uvrede nazvavši jedna drugu kravetinom i k*vetinom.
Toj neukusnoj sceni prisustvovao sam sa prijateljima iz inostranstva koji, doduše, dosta dobro razumeju naški. Pa su me onako, kao da posmatraju dobro osmišljen skeč, pitali da li je to neka vrsta pozdrava, ili su se stvarno, usred grada, te devojke ispsovale samo zato što su se slučajno sudarile na ćošku.
Niš se, ponajviše vikendom, premetne u poligon za testosteron i estrogen, pa se u toj poplavi hormona po ulicama mogu sresti dečaci kojima je namesto slina, kako bi trebalo da im dolikuje, sve češće počela da se skoravljuje loša ruka kokaina, sečena xy puta.
Imajući u vidu da, čime god da se bave a da su u tome pošteni roditelji ne zarađuju više od trocifrenog broja eura mesečno, pitam se još, otkuda devojčicama po gradskim klubovima svakog vikenda flaša Moeta u kibli na astalu.
Tužno je još što se bojler pušta samo na jeftinu struju, a kupanje se organizuje nedeljom, da se uz prljavštinu spere i moralni glib, navučen uz miris Sobranja, čija se pakla oteže od poslednjeg školskog časa u petak, do prvog u ponedeljak.
No, to ih ne sprečava da poslednje očeve pare troše, da se dopadnu vršnjacima, takmičeći se u obesti.
Razume se, nije ni ova, ni prethodna, niti ona 68-aška generacija izmislila snobove, nevaspitane lažne mangupe, starlete ili ćaćine sinove.
Problem je taj, dakle, što je kontekst u kome živimo ovakav nesoj postavio na pijedestal i ustoličio kao paradigmu društva i omladinaca.
Ovih je, što u separeu viknu “Sviri ono Moet!“ nekada bilo kao incidenata, ali se takvoj supkulturi katkad konfrontirala i drugačija vrsta ljudi.
Ovog vikenda sam vraćajući se iz grada tumačio niške noćne anomalije, baš kada sam naišao na džip koji tik uz jednu od poznatijih gradskih rampi gaca u blatu, dok obesni mladić neumorno pokušava da ga odatle izvadi gazeći dozlaboga papučicu gasa.
Ne baveći se posledicama koje bi tu mogle da nastanu, izgurali smo ga iz blata, bez branika, a onda je on kao Pepegulja zbog preke maćehe projurio dalje ulicom, sa punom nogom na gasu, rizikujući da ubije i sebe i nekoga na ulici.
Sudeći po godinama, džip je izvesno ukrao od oca, s tim što se za razliku od Pepeljuge ovaj neće zabavljati ribanjem WC-a. Nažalost, sa njim je u autu bila i devojka koja je te večeri proslavila osamnaesti rođendan.
Troje je zabrinute mladeži uzalud pokušavalo da telefonom dozove drugaricu, koja je sa ultra pijanim mladićem ponajviše ličila na žrtvu talačke krize. Nadam se samo da je živa stigla kući.
Potom su se njih troje peške udenuli u sve tišu gradsku noć, iznenađujuće svesni toga šta je sve moglo da im se desi.
Poznajem nekoliko ljudi koji su zbog želje da impresioniraju saputnike, zbog slične situacije završili na robiji.
Ili u grobu.
Zato, kada sledeći put pustite svoje ćerke i sinove u grad, ne zaboravite da im poželite sreću.
Ako ste već zaboravili da im, kad je trebalo, pred spavanje pročitate bajku.
Zeni se bre prijatelju. Nabio si 35 godina u guzicu, sta trazis sa klincima nocu? Preseli se na selo, pravi decu, zapocni svoj biznis… budi im primer. Puna Srbija „momaka i devojaka“ od po 40 godina, svi „pametni“ u pm… To su ti moderni tokovi, protiv kojih se kao „borite“, a zapravo zivite po njima.