”Što se tiče 10.000 evra samo u tri fabrike je dato 10.000 evra subvencija po radnom mestu. Mi smo dali ni u jednom ili u jednom. U svim ostalim slučajevima je to bilo ranije”.
Otvoreni parlament, 10. 8. 2016. godine.
Kritikama velikih subvencija koje dajemo stranim investitorima u raspravi o novoj Vladi pridružio se i Vojislav Šešelj. Optužio je ovu, ali i prethodne vlade da fabrike koje otvaraju strani investitori služe kao propagandno sredstvo i da nemaju uporište u ekonomskoj logici.
Nije mu premijer odgovarao na sve zamerke, ali na jednu jeste – kako je rekao ovoj vlasti se dogodilo da u samo jednom slučaju da deset hiljada evra po radnom mestu. Da budemo precizniji rekao je ”mi smo dali ni u jednom ili u jednom (slučaju)…”. U pravu je premijer kada kaže da se nije davalo po deset hiljada evra. Davalo se više. U nastavku analize utvrdićemo i broj takvih kompanija.
Lukavost naših političara, ipak, vidi se u definisanju cilja i namena državne pomoći. Dok je ranije (pre donošenja nove Uredbe i Zakona o ulaganjima) bilo jasno naznačeno da iz subvencija proizilazi obaveza otvaranja novih radnih mesta, danas je namena državne pomoći uglavnom preimenovana ”za realizaciju investicionog projekta”. E sad, uprkos ovom “nije šija nego vrat” pristupu, u baš svakom ugovoru u tabeli jasno je naznačena obaveza zapošljavanja konkretnog broja radnika (u pojedinim slučajevima je to jedina obaveza), pa smo i mi kao logičan potez – delili visinu subvencija i broj novozaposlenih radnika. Na kraju krajeva, u svojoj izjavi je i sam premijer rekao “po radnom mestu”.
Uglavnom je premijer pri postavljanju kamena temeljaca za fabrike novih investitora govorio precizno o visini subvencija i ulaganju investitora što ukazuje da je pogledao svaki od ovih ugovora. Malo manje je, doduše, bio precizan kada je reč o broju novih radnika, ali je braneći neodbranjivo u Skupštini obmanuo javnost zbog čega Istinomer njegovoj izjavi daje ocenu ”neistina”.
Dovitljivost naših političara vidi se i pri određivanju visine državne pomoći. Pri odlučivanju, Komisija za kontrolu državne pomoći, često je veoma maštovita u pokušaju da opravda visinu dodeljene subvencije. Pa tako, nekada procenat državne pomoći računa u odnosu na visinu ulaganja (najčešće tamo gde je ulaganje veliko), a u nekim slučajevima (na primer kod NCR gde obaveze ulaganja u jednom slučaju i nema) kao troškove investitora računa zarade za radnike na kraju investicionog ciklusa!?
Postovani,
zaposlen sam u kompaniji SR Technics koja se pominje u tekstu. Mogu vam reci da je ono sto se vidi iznutra, potpuno drugacije nego sve sto je predstavljeno spolja. Kompanija se dobrom sminkom (dobre plate, lep poslovni prostor, marketing…) trudi da predstavi kao uspesna kompanija. Inace je neopisiv trulez, propala zapadno evropska kompanija, za koju se bojim da ce doziveti istu sudbinu kao Fiat u Srbiji. Molim Vas da se vise pozabavite ovom temom i svim slivnim promasenim investicijama naseg drzavnog rukovodstva.
Hvala i pozdrav