Gledamo smo svi razne debate i predstavljanja po medijima političkih protivnika-kandidata za predsjednika.
Pokazali su se oni narodu kao veliki borci za svoja politička ubjeđenja i međusobni „neprijatelji“.
Doživih u Nišu dva međusobno povezana doživljaja.
Prvo sam prošlog četvrtka u Pobjedinoj ulici video dvojicu bitnijih članova DS-a kako razgovaraju sa jednom članicom SRS-a: a dvoje od njih rade u istoj gradskoj Ustanovi. Rekoše da izmjenjuju iskustva iz predizbornih aktivnosti.
Imaju stalni posao, zahvaljujući stranci i svom političkom angažovanju – pa je i redno da uzmu aktivno učešće u kampanji. Ništa lično, samo politika i posao!
Druga, mnogo mučnija, situacija bi sutradan kada je – i to na Dan NATO bombardovanja Srbije – svoj predizborni skup u Nišu održao kandidat Saša Janković, onaj koji bi Srbiju da uvede u tu zločinačku organizaciju, ali to je njegova demokratska želja.
Povede taj kandidat one koji ga podržavaju u šetnju – iz centra grada do Narodnog pozorišta.
Špic, oni koji se vraćaju sa posla čekaju autobuse, saobraćaj prema Niškoj Banji otežan, ljudi na stanici nervozni.
Bilo je mučno slušati te međusobne psovke, uvrede i pljuvanje simpatizera kandidata Jankovića i ovih koji ga ne podržavaju.
Obični ljudi – sa identičnim problemima, očekivanjima i strahovima – tako su se odnosili jedni prema drugima da bi svako normalan osjetio stid.
Bi u toj koloni podrške Jankoviću i predsjednik DS-a Šutanovac, ali skoro pri kraju reda – kao neki slučajni prolaznik.
Valjda to tako ide u politici.
Moram primjetiti da je poslije Vuka Jeremića ovo drugi kandidat koji u Nišu organizuje protesnu šetnju kroz grad i kome to gradska vlast koju čini koalicija oko SNS-a demokratski dopušta.
Brzo će i taj 2. april.
Poštovani stranački simpatizeri, nemojte poslije za sve ono što bude da krivite samo političare – nešto je bilo i do vas i vašega morala.
Predrag Zlikovac
www.stanjestvari.com
