Završila se treća nedelja Velikog posta koji prethodi Vaskrsu. Najkarakterističniji običaj koji se vezuje za ovaj praznik i kojeg prati duga tradicija je farbanje jaja. Većina domaćica to čini pred sam Vaskrs, međutim, u Velikoj Hoči i Orahovcu se zadržala nešto drugačija tradicija, gde se sa ukrašavanjem jaja započinje od sredine posta.
Tehnike ukrašavanja su raznolike, međutim, ovaj kraj je prepoznatljiv po dugoj tradiciji korišćenja voska. Takvu sliku zatičemo u kući Petrovića u Velikoj Hoči.
Milena Petrović, koja u Kosovskoj Mitrovici studira srpsku književnost i jezik, kaže da često provodi vreme u svom rodnom selu, tj. kada to obaveze dozvoljavaju. Osim ljubavi prema poeziji i pisanju, poručuje da posebno uživa u ukrašavanju jaja.
Šaranje voskom za nju predstavlja veliki užitak. Ona je zajedno sa svojom bakom Božanom već započela sa ukrašavanjem.
Božana je domaćica, ali je za vreme radnog veka radila kao hemijski laborant u Orahovcu i Maloj Kruši u preduzeću „Progres Prizren“.
Bavila se analizom vina, što i sada obavlja kod kuće za vreme sezonske berbe i za potrebe porodične vinarije.
„Prvo našarano jaje se naziva strašnik ili čuvarkuća, a na njemu se crta krst ili nekoliko krstića. Strašnik predstavlja simbol Hristovog vaskrsenja i čuva se u kućnom ikonostasu“, objašnjava Milena.
Za ukrašavanje jaja potrebna je šaraljajka, pčelinji vosak i sveća. Milena navodi da je ovim počela da se bavi kada je imala jedanaest godina, a da su je običaju naučili majka i baka.
„Što se hočanskih ornamenata tiče, da tako kažem, to zavisi od mašte i ideje, a tradicionalna šara koja je i dan danas ostala je list vinove loze. Takođe se šaraju i leptiri, visibabe, ruže, srca, ukrasni predmeti kao i ptičice“, lista naša sagovornica.
Kaže i da ponekad našara neku od mnogobrojnih crkava u Velikoj Hoči sa ukrasnim slovima, a neretko i simbole vina i natpise.
Ocenjuje da je ukrašavanje jaja voskom zahtevan zanat koji iziskuje dosta vremena, truda i jaku volju.
„Za jedno jaje mi je potrebno desetak minuta, a kada je šara zahtevnija, ume da potraje i malo duže. Strpljenje igra veliku ulogu u čitavom procesu šaranja. Šaraljajka se zagrevanjem na sveći topi i ispušta boju, s tim što vosak mora da bude čist da se šare ne bi obrisale tokom farbanja. Šaranje zahteva smirenost i veliku ljubav u skladu sa iščekivanjem najradosnijeg dana“, dodaje Milena.
U ovom kraju takođe se jaja farbaju na Veliki četvrtak, prepoznatljivom crvenom bojom.
Farbanje uskršnjih jaja se obavlja pred zoru, a ona se potom kuvaju na tihoj vatri da se ne polome, dodaje naša sagovornica.
Kaže da Uskršnji običaji i tradicija koja ih prati u Velikoj Hoči za nju predstavljaju svečanost koju obavlja sa velikom ljubavlju i nada se da će oni nastaviti da žive i kroz mlađe generacije.
„To je naša obaveza i na taj način čuvaju se vrednosti i baština, vera i kultura“, zaključuje sagovornica KoSSev-a.
