Borba proiv ovog sistema postala je, bez preterivanja- Armagedon, borba protiv suštinskog zla! Nije to mitsko, nit biblijsko zlo, već ono najpodmuklije- s licem čoveka a naličjem zveri!
Srbija je ko precvala kurva podvedena svemu i svakome!
Belosvetskom šljamu i ovdašnjim bitangama!
Srbija- naš dom, naša svetinja, naše- ništa!
Ništa od svega našeg neće ostati za onima koji dolaze za nama kao tuđini na zemlji svojih predaka!
Ako ni za šta nismo kadri da ustanemo- ustanimo za one koji neće imati na čemu da stoje, jer na svakoj će stopi ove divne i mučene zemlje biti skvoteri u prošlosti koja je trebalo da im bude veća budućnosti! Ološ se ostrvila na reke! Na sam krvotok Srbije računajući da ćemo za vodu brinuti tek koliko nam je treba za espreso i tuširanje.
E, pa tu ste se, podvodači Srbije, grdno prevarili, jer reke vam ne damo!
Ne damo šaku ove zemlje, ne damo ni prstohvat neba, ne damo ni kap, NITI KAP naše Srbije jer nećemo dozvoliti da nam potomke tuđini poje ko stoku na koritu istim onim rekama koje nam se vekovima slivaju u koren!
Neka vaša bespamet i mini mozgovi posluže kao pokretači tih prokletih mini hidroelektrana- naše reke NEĆE!
Neka vaš goli ćar i banditska namera da raskčmite sve što možete dok pomahnitalo jašete pošasti apokalipse- napaja te žmirave sijalice vašeg mraka!
Naše se sunce i mesec belasaju u našim rekama!
Naše se juče i naše sutra previju niz belutke planinskih brzaka dok se kao čobančići uz kikot i pesmu sjure ka kućama…
Korita naših reka neće biti grobnice nekakvih cevi u kojima ćete sahraniti nebo kad se zvezdama osuje po vodi!
Vaši su brodovi Titanici u praznim flašama viskija- naši će doveka ploviti našim Jordanima!
Zapamtite dok nazdravljate za dušu naših reka misleći da ćemo ćutke stati na opelo- NISU REKE PRĆIJE NEKE!
Ne damo ni kap! Ne, zbog potomaka da ih žedne ne prevode preko vode!
Vode u kojoj se belasa naša Srbija!
S njom nazdravljati nećete, vala!
Ni sa jednim grumenom njene zemlje, ni sa naprstkom neba, niti sa kapljom njenih reka ubeđeni da ste izvorišta i ušća!
Nisu reke vode daleke, već pritoke našeg postojanja!
Nećete nam potomke napajati ko volove na tuđim koritima tu gde čitav mesec i sunce zahvatiš u dlanove pa blagovesno sjuriš niz lice.
Cevi posadite u svoje domove- ne dirajte reke jer čućete gromove!
Mihailo Medenica
Izvor: dvaujedan.wordpress.com
