Politika je kurva, svi lažu, onaj ko laže taj i krade, a ko krade taj i vara … su ofucane fraze – ofucane zbog duge upotrebe, čija je zajednička osobina da su uglavnom i tačne, a ako su tačne nisu za nas koji ovako pišemo ni interesantne, pa pokušavamo da nađemo nešto drugo – smešno, na primer, ili još bolje – smešno, a tužno.
U tu kategoriju spada i nastup (u parlamentarnom, a ne medicinskom smislu) visokog zvaničnika SPS-a, Đorđa Milićevića, na funkciji potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji povodom učestalih optužbi ovih na vlasti i krunskog razloga zašto nisu u mogućnosti da sačuvaju Kosovo, navode da je to zbog greške koju je učinila prethodna vlast tako što se obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu sa pitanjem da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti, proglašena od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu, u skladu sa međunarodnim pravom, te kako je odgovor Suda po nas bio nepovoljan, to više sada ne može da se ispravi. Dakle, ništa o tome koja je vlast svojom politikom dovela do rata na Kosovu, rata sa svetskom NATO alijansom, brojnih žrtava i sa jedne i sa druge strane, progona stanovništva …, razlog je pomenuta odluka Suda. Da tog obraćanja Sudu nije bilo, Kosovo bi sada bilo naše.
Ne bih više o toj odluci Međunarodnog suda pravde u Hagu, ni zašto mi toj odluci dajemo veću snagu nego što je ona objektivno ima – pročitajte o tome izvanredan tekst novinara i publiciste Cvijetina Milivojevića – Peščanik.net, 30.05.2019. pod naslovom “Tri slatke r’ječi: Međunarodni sud pravde.” Niko da se pozabavi pravnom analizom te odluke i njenim stvarnim domašajem na status Kosova. Više nam odgovara da se ovako paušalno na nju pozivamo, jer to je ono što nedostaje – razlog da za gubitak Kosova okrivimo one koji su prethodno bili na vlasti.
Rekoh gore da ću ovde samo o onom smešnom – ovde i tužnom. Elem, pomenuti Đorđe Milićević, član SPS-a, meditira o toj odluci Međunarodnog suda pravde i naravno krivici prethodne vlasti u vezi te odluke, sve dok mu prisutna novinarka nnije postavila pitanje – Da li je SPS bio u Vladi kada je to pitanje postavljeno Međunarodnom sudu pravde – Dalji razgovor je tekao ovako:
- (ĐM) Pa to apsolutno nema veze sa … tačno je da je SPS bio u Vladi od 2008. do 2012. godine …
- (N) Što tada vaš lider nije rekao – to pitanje ne valja …
- (ĐM) Pa ja ne mogu sad da vam govorim o razgovorima koji su vođeni van parlamenta …
- (N) Ko je stavio potpis na administrativnu granicu Brnjak i Jarinje – I o tome ste ovde govorili?
- (ĐM) Pa ko je stavio potpis, pitam ja vas …
- (N) Ja vas pitam …
- (ĐM) Pa ko je stavio potpis?
- (N) Ko je stavio potpis, pitam ja vas.
- (ĐM) Pa ko je stavio potpis? Recite mi … Ko je krio sve vreme …
- (N) Ja vas pitam …
- (ĐM) Pa vi jako dobro znate odgovor na to pitanje ….
- (N) Ja vas pitam da bi javnost znala odgovor …
- (ĐM) Zna javnost odlično odgovor na to pitanje …
- (N) Ko je stavio potpis …
- (ĐM) Pa vi jako dobro znate odgovor na to pitanje …
- (N) Pa koji je problem da mi date odgovor na to pitanje …
- (ĐM) Nije nikakav problem, ali sam rekao da javnost jako dobro zna odgovor na to pitanje ..
I tu je prvi deo ovog interesantnog intervjua, završen, a nastavak je usledio sutradan kada je pomenuti visoki zvaničnik SPS-a, potpredsednik republičke skupštine, ponovo sazvao konferenciju za štampu, jer bi se iz priloga koji je objavila televizija “moglo zaključiti da on nešto krije” i rekao – Da to je potpisao Ivica Dačić, kao predsednik Vlade (ove Vlade, prim DC, jer je Ivica Dačić na početku ove vlasti bio predsednik Vlade, što je bio bio jedan od uslova transfera od “Žutih” kako ovi napredni zovu Tadićevu vladu – Vučić je pristao da bude potpredsednik Vlade).
I tu dolazimo do poente ove priče i njenog naslova, a naročito podnaslova. Primetili ste u onom glupom, rekao bih i bezobraznom intervjuu, da pomenuti zvaničnik SPS-a insistira na odgovoru – Zna javnost odlično odgovor na to pitanje, podrazumevajući pritom da javnost zna – zbog svakodnevnih laži kojima je zasipaju, da je potpis na sporazum o granici sa Kosovom na Jarinju i Brnjiku potpisala prethodna a ne ova vlast, a isteran je na čistinu samo zahvaljujući upornosti novinarke tv N1, koja mora priznati da je imala i sreću što joj umesto ovog bimboja nije bio šef svih šefofa, koji bi je posle prvog pitanja prekinuo sa uobičajenim epitetima da prenese pozdrave dežurnim pljačkašima ove zemlje – Đilasu i Jeremiću, a ovde i Šolaku.
Inače, Ivica Dačić se posebno ističe u primeni deviza narečenih u naslovu i podnaslovu ovog teksta – ne ustručava se ni da kritikuje konkretne poteze policije iz vremena dok je za vreme “žutih” bio na njenom čelu, što je posebno degutantno – daleko više nego kad to čini neko ko nije bio deo te vlasti.
Sećam se, bilo je to za vreme predizborne kampanje početkom prošle godine kada je Dačić na jednom od predizbornih mitinga uskliknuo – Svi koji su voleli Tita da glasaju za nas! I pouzdano znam da su mnogi, i iz moje familije na primer, iz tog razloga i glasali za SPS, koji je deo ove vlasti, što je najvulgarnija prevara, jer da je tako kako bi Dačić mogao biti član ove, u suštini četničke vlade, a da ne reaguje, na primer, kada je nedavno, u Republici Srpskoj, najbolji drug našeg predsednika, Mile iz Laktaša, dao da se u Bileći poruše znamenja narodno oslobodilačkog rata i na njihovom mestu podigne spomenik četničkom vođi Draži Mihajloviću, visine 3,5 metra – u skladu sa zaslugom četnika pobedi antifašističke koalicije u Drugom svetskom ratu – a “voli Tita”, koji se zbog te ljubavi verovatno u grobu okreće. Potražite o tome izvanredan tekst Boška Jakšića pod naslovom “Ćiča iz Bileće”, objavljen u Politici na stranici – Pogledi, koja sadrži izričitu oznaku te novinske kuće, osnovane davne 1904. godine od strane Vladislava Ribnikara, čiji su brojni potomci bili aktivni učesnici Narodno oslobodilačkog a ne četničkog rata, koja još uvek izlazi pod istim slovnim logom, a sada ne sme da stane iza tog teksta već ga objavljuje na stranici koja ne odražava uređivačku politiku kuće, već stavove autora.
Nije li to očiti dokaz da je politika kurva!
Dragiša Čolić
Najveće američko defanzivno oružje svakako su ljubavne afere predsednika SAD. Ljubavna afera (De)Bila Klintona i Monike Levinski koštalo je Srbiju štete od sto milijarde evra i iznad 5000 mučki ubijenih dece staraca i građana Srbije, što mu se ne osuši ona stvar, je*em li mu sve najmilije. Afera silovanja Trampa gospođe Elizabet Džin Kerol, pre više godina, da li će koštati razaranje i ubijanja građana te zemlje ni krivih ni dužnih, što se njemu nije digao onaj… ili će nestati SAD. Ljubav je delikatna i kompleksna stvar. Stradaju nevini?! Klinton je svoj ljubavni zanos ostvarivao u ovalnom kabinetu Bele kuće, a ovaj drugi u toaletu-go*njar. Klintonova je oprostila amore aferu, a šta će Melanija?
Laz je postala uobicajna pojava kod vodecih svetskih politicara na primer Bus, Obama, Klinton (muz i supruga), Bler , Sreder, Sarkozi, Ahtisari, B.Netanjahu…….ovo nije kraj spiska. Zalosno je da NIKO OD NJIH NIJE ODGOVARAO zbog izrecenih flagrantnih lazi, koje su imale posledicu mnogo poginulih u isprovociranim ratovima.