Njujork tajms: Podeljeni istoričari

Današnji Njujork tajms piše o raskolu koji je nastao među istoričarima na temu Prvog svetskog rata. Naime, ovih dana u Sarajevu su se okupili istoričari iz 25 zemalja povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata.

Konferencija pod naslovom „Prvi svetski rat: Regionalni pristupi i globalni kontekst“ zamišljena je tako da proširi i povede istorijsku diskusiju o tom ratu i njegovom otpočinjanju pre sto godina. Ali – konstatuje Njujork tajms – umesto da se prikloni evropskom trijumfu nad palanačkim nacionalizmom, konferencija je zapalila „etničku vatru“ koja je zahvatila i najviše političke krugove. Kontraverzne rasprave pokazuju kako se naučne rasprave na temu Velikog rata pretvaraju u nesporazume i jedno komplikovano stanje unutar današnje politike.

Konferencija se održavala od 19-21 juna u glavnom gradu Bosne i Hercegovine; započela je veoma traljavo sa nesporazumom među samim organizatorima, Institutom za istoriju Univerziteta u Sarajevu i istoričara sa Sorbone u saradnji sa francuskom ambasadom u Sarajevu.

Francuzi su insistirali na tome – kaže Njujork tajms – da jedan od glavnih ciljeva te konferencije treba da bude pomirenje u Bosni i Hercegovini, koja je bila pozornica krvavog ratnog sukoba tokom devedesetih. Želeli su da se na takvom skupu nađu sve tri etničke grupe – Srbi, Hrvati i muslimani – da bi obeležili stogodišnjicu rata. Slobodan Soja, bosanski Srbin i nekadašnji ambasador u Francuskoj, koji se slaže s francuskim predlogom, svrha konferencije trebalo je da bude „pokretanje dijaloga između svih istoričara“ u državi o Prvom svetskom ratu.
Sarajevski istorijski institut je, međutim, favorizovao jednu rigoroznu konferenciju, zastupajući radikalna gledišta na različite aspekte tog rata.

„Želeli smo da privučemo istoričare da započnu razgovore na ovu temu na najvišem nivou za ova tri dana“, objašnjavao je jedan od organizatora skupa, Amir Duranović, doktorant na studijama istorije na sarajevskom univerzitetu. „Hteli smo konferenciju za istoričare, a ne za bosanske Srbe, Hrvate ili muslimane.“

Na kraju, Francuzi su se povukli, a sarajevski organizatori kažu da nisu uspeli da privuku ni jedan jedini istraživački rad iz onog dela BiH kojim dominiraju Srbi, a koji se „zove Republika Srpska“, niti su uspeli da pridobiju neku partnersku instituciju iz Srbije da saučestvuje u organizaciji konferencije. Istoričari iz Republike Srpske su kazali da uopšte nisu bili pozvani na konferenciju, na kojoj su bili voljni da nastupe.

Neki srpski političari su optužili organizatore za pristrasnost i negativan stav prema Srbiji i dodali su da jedna takva revizionistička istorija Prvog svetskog rata pokušava da krivicu za rat, koji je odneo 37 miliona života, prebaci na srpsku stranu.

„Srbija neće dozvoliti reviziju istorije, niti će zaboraviti ko su glavni krivci za Veliki rat“, rekao je Ivica Dačić, bivši srpski premijer, dok je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, takav skup istoričara nazvao „novim propagandnim napadom na Srbe.“

Antipatije koje su izazvane ovom konferencijom imaju svoje korene u zapetljanim etničkim identitetima na Balkanu. Sarajevo je izabralo jedan opterećujući moto konferencije: Dogodilo se to u bosanskoj „prestonici“ 28. juna 1914. godine, kada je Gavrilo Princip, bosanski Srbin, ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju; taj događaj je pokrenuo lančanu reakciju koja je mesec dana kasnije dovela do ratnih sukoba.

Principova nacionalistička politika i srpska uloga u ratu i danas je „vruća“ tema, posebno na Balkanu. Srbi teže ka tome da Principa prikažu kao heroja koji je zadao udarac represivnoj Habzburškoj monarhiji, koja je vladala Bosnom i Hercegovinom u ono doba. U spomen na stogodišnjicu rata , spomenik Principu podignut je u centru Beograda, srpskom glavnom gradu, kao i u istočnom Sarajevu, koje pretežno naseljavaju Srbi.

Gospodin Soja, bosanski diplomata srpskog porekla, otvoreno govori da je konferencija sabrala isključivo „gubitnike rata“ – univerzitete iz Austrije, Mađarske i Nemačke – koji odbijaju da odaju Principu počast koja mu pripada.
Suprotno takvom viđenju, većina istoričara iz regiona i drugih strana Evrope idu ka tome da Principa označe kao teroristu, pre nego heroja.

Štaviše, pomenuta konferencija je zauzela stav koji je suprotan većini novijih komemorativnih publikacija, uključujući u program delo australijskog istoričara prof. Kristofera M. Klarka o uzrocima Prvog svetskog rata, pod nazivom „Mesečari“. Njegova knjiga o temeljnoj reviziji uzroka rata izazvala je veliko interesovanje širom sveta. Dok se u prošlosti krivica za rat stavljala samo na nemačku stranu, Klark je za rat rasporedio jednaku krivicu i na druge velike sile, Francusku, Rusiju i Britaniju.

Nadalje, Klark tvrdi da je Gavrilo Princip, što direktno što indirektno, bio pod uticajem srpskih obaveštajnih službi i da nije kao bosanski tinejdžer delovao na svoju ruku. On takođe povezuje srpsku ekspanzionističku politiku na početku dvadesetog veka sa srpskom brutalnosti, etničkom čišćenju i ratnim zločinima u ratovima iz devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.

U Srbiji je odgovor na ovakve teze bio nedvosmislen. Opšti stav je da se Srbija junački borila protiv Nemačke i Habzburške monarhije na strani sila Antante, kojoj se i SAD pridružila 1917. Srbija je tu pretrpela ogromne žrtve, izgubivši gotovo polovinu vojnosposobnog stanovništva.

Srpski mediji su se sabrali u odbrani zemlje naslovima kao što su „Austrija je planirala Prvi svetski rat godinu dana pre ubistva Ferdinanda“, „Beč je imao ratni plan 1913“, i „Nismo krivi za rat“.

„Priznajem da sam potpuno potcenio strasti, kada je ova tema u pitanju, kao i njen značaj za današnju politiku u regionu“, kaže jedan od organizatora konferencije, Atila Pok, istoričar Istorijskog instituta Mađarske akademije nauka i umetnosti u Budimpešti, koji je pokušao da posreduje između suprotstavljenih strana.

Pok tome još dodaje da je stao iza izbora Sarajeva u vezi konferencije, naglašavajući njen simbolični značaj.

„Ovaj grad i danas nosi ožiljke rata“, kaže on.

Jedan drugi član organizacionog komiteta, Florian Biber, direktor Centra za studije jugoistoka Evrope sa univerziteta u Gracu, u Austriji, rekao je da su očekivali da će istoričari iz Srbije doći na taj skup, ali da im nije pošlo za rukom da ubede srpski univerzitet da bude saorganizator konferencije.

Biber je odbacio optužbe za antisrpski sentiment, tvrdeći da su samo dva od 40 panel diskusija bile predviđene da se bave sarajevskim atentatom. Takođe je dodao da je Mark A. Mazover sa kolumbijskog univerziteta, a ne Kristofer Klark, bio predviđen da održi uvodno predavanje.

Biber je konstatovao da su Srbi reagovali preosetljivo na Klarkovu knjigu i na nameru konferencije. „Klark ne krivi Srbe za rat više nego što to čine drugi istoričari, ali u Srbiji su njegove teze namerno pogrešno tumače“, kazao je, pripisujući to sve domaćoj upotrebi u političke svrhe.

Kontraverze u vezi konferencije Biber opisuje u nedavnom eseju, objavljenom na Balkan insajtu, sugerišući da nastupajuće komemoracije „neće biti oblikovane refleksijama na prošlost, nego će se to uraditi upotrebom prošlosti za sadašnjost“.

Prevod: T. Rajić / Koreni

Original: World War I Conference in Sarajevo Divides Scholars