Noć kada je goreo Hilandar: Zašto obnova srpske carske lavre traje 19 godina!?

1
85
Manastir Hilandar / Foto: Radio Svetigora

Požar u Hilandaru besneo je celu noć 3. na 4. mart, pre 19 godina. Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira, a kasnije i vatrogasci. Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar ističe da su što se obnove manastira tiče, gotovo sve uradili, osim konaka iz kojeg je počeo požar, kao i konaka do njega. Kaže da 19 godina za ovakve radove nije mnogo, jer se obnavljaju objekti od 14 do 19 veka. Nada se da će iduće godine 4. decembra, na Vavedenje, slavu manastira, biti i završetak obnove.

Prošlo je skoro dve decenije od velikog požara, kada je u plamenu nestalo više od polovine zgrada srpske carske lavre. Prema onome što danas znamo, vatru je izazvala gvozdena peć u jednoj od soba konaka u zgradi Igumenarije.

Milivoj Ranđić podseća za RTS da je te noći gorela cela severna polovina manastira Hilandar, a da je to više od 20 objekata odnosno 54 posto korisne površine manastira izgorelo.

„Sve što počinje od manastirske trpezarije i u krug završava sa Pirgom ili kulom Svetog Save, znači sve između ta dva objekta sa severne strane je gorelo. To je požar karakterističan za srednjovekovni grad i nemate protivpožarne zidove, jer toga nije bilo kad se pravio Hilandar. Uveli smo sada protivpožarne zone“, rekao je Ranđić.

Uporedio je požar na Hilandaru s požarom u Londonu 1666. godine, koji kako navodi, dok nije došao do Temze nije mogao ni da se zaustavi.

„Tako vam je i ovde isto bilo. Dok nije došao do prostora između Belog konaka s istočne strane i Pirga Svetog Save, gde postoji jedan razmak između tih objekata, on jednostavno nije mogao da stane, kada već na samom početku nije ugašen“, pojašnjava predsednik zadužbine.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima…

Obnavljanje konaka od 14. do 15. veka

Ove godine je 825 godina manastira Hilandar, to je ističe ne samo manastir nego jedina ustanova u našem narodu koja postoji bez ikakvog prekida 825 godina. Ti ljudi koji su tamo, su isto bratsvo, kao jedna porodica koja postoji 825 godina.

„Oni se bave očuvanjem, od svetosavskog tipik Hilandara, gde se u jednom članu jasno kaže kako se čuva Hilandar, kako se čuva nasleđe Hilandara. Sveti Sava to navodi. U suštini je to sve danas osavremenjeno, tako što danas imate i vatrogasnu brigadu Hilandara sa dva velika i jednim malim vozilom“, navodi Ranđić.

Ističe da su što se obnove manastira tiče, gotovo sve uradili, osim konaka iz kojeg je počeo požar, kao i konaka do njega.

Pored radova na izgorelim konacima koji su veoma kompleksni, jer se obnavljaju objekti od 14 do 19 veka, obaveza je da se sačuva sve od onoga što je ostalo. Ono što se dorađuje mora da bude na način da se vidi da je to novo, nema tu maskiranja i da mora da se radi što autentičnije.

Ko su ljudi koji rade na obnovi manastira

„Hilandar je najvredniji spomenik kulture, duhovno nasleđe srpskog naroda, međutim zvanično on je spomenik kulture Republike Grčke i vi o tome morate da vodite računa. Tu su sa nama i naši prijatelji Grci, postoji i grčka agencija `Centar za zaštitu svetogorskog nasleđa“. Neki od tih ljudi su otišli u penziju baveći se obnovom Hilandara“, naglašava predsednik zadužbine.

Posebno ukazuje, da među ljudima koji rade na obnovi manastira ima i onih koji su, došli da budu godinu dve a tamo su već 19 godina. To su, kaže naši ljudi, naš narod sa svih prostora, naši stručnjaci i inženjeri.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija… (17) Tužno i sramno, nažalost istinito... (7) Fotografije su istina, a reči laž!

„Sveta Gora je specifična, ona jeste poluostrvo, ali vi sa kopnene strane ne možete tamo da uđete. Mi brodovima moramo tamo, nemamo struje. Manastir ima struje, ali tako što ima agregate. I to je jedna od stvari koju rešavamo u ovom trenutku. To je projekat Hilandarski energetski sistem, obezbeđivanje solarne energije“, objašnjava Ranđić.

Ističe da 19 godina obnove za ovakve radove nije mnogo iako su se svi nadali da to ipak neće preći deset godina.

„Mi se nadamo da će iduće godine o manastirskoj slavi, to je 4. decembar Vavedenje, biti pored slave i mala svečanost završetka obnove izgorelog dela“, poručuje Ranđič.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime