Nokaut

0
869

Poslednje čega se sećam pre no što sam popio patos je da sam hteo da krenem levom,

onda se moj film prekida i nastavlja tako što se ja sa obe ruke pridržavam za pod ringa sa jednim jedinim zadatakom.

 –Samo da ustanem i da  se uspravim i sve će opet biti u redu.

Tu je blizu  konopac o koji se oslanjam jednom rukom, ali pravim previd, jer se on savija pod pritiskom moje ruke i svakako ne služi baš kao neki čvrst oslonac.

Opet opipavam debljinu podnog filca (2,5 cm, kako kažu pravila).

-Oću da stanem na noge. 

Ta mi je fikcija u glavi i za drugo ne znam. Sasvim sam siguran da ako to uspem, svi problemi će nestati. Podigao sam se nekako, ali mi sad kolena klecaju, srećom, konopci su opet blizu i ja sam najzad u vertikali. Ali šta je sad ovo, nkog pored mene? 

Ni sudije koji je zauzet skupljanjem bodovnih lista, ni nasmejanog Ken Morela iz Nju Džersija, kome u drugom uglu već skidaju rukavice.

“A  ja? Šta ću ja sad da radim kad sam se već podigao i sasvim sam stojim pored konopaca.”

Dilemu je prekinuo oštar glas iz publike: „Sudija majmune, odvedi dete do ugla!“

Dan posle nokauta od snažnog Amerikanca idem ulicom i pojačano se trudim da ostavim utisak bezbrižnog i ničim uznemirenog momka. Ljudi koji me znaju drugačije me gledaju, bolje reći zagledaju, ispitivački traže grešku, dok se ja smeškam i pričam kao da to nije ništa, kao da je šala odspavati na ringu par trenutaka.

„Slušao si uspavanku“, 

keseri se dobroćudni polu-velteraš, trudeći se da me odobrovolji. Toliko puta smo tu izreku koristili za boksere koje smo poslali u “carstvo snova”!

„Ko  mačem seče, od mača i biva posečen“, 

šapuće mi nešto u glavi, mada se trudim da taj glas ne čujem.

Išao sam svojom ulicom i nije mi jasno kako se nađoh u rastinju pored puta? 

Ma kakvo rastinje korov je to bio. Nešto protivno ravnoteži me je vuklo u stranu protiv moje volje.

“Da li me je neko video?”, osvrnuh se, ljuljajući se kao pijan mornar, neke čudne biljke pored mene.

-Biljke, biljke… Hm, pa i ja se osećam baš kao neka biljka, pomislih tužnjikavo.

„U svom sam društvu“, nasmejah se kiselo i produžih ka autobuskoj stanici.

Nenad Simić – Tajka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime