Ponovo se otvaraju rane iz devedesetih godina. Grupa hrvatskih programera koja razvija video igre objavila je da pravi igru „Bitka za Vukovar“ (VukoWar: Rain of Steel). Iako je najavljeno da će biti zasnovana na istorijskim činjenicama, mnogi strahuju da će igra biti zloupotrebljena za raspirivanje mržnje među mladima i osnaživanje antisrpskog narativa.
„Bitka za Vukovar“ biće „pucačina“ iz prvog lica zasnovana na bici za taj grad i njegovom padu. Razvija je tim „Kro gejm devs“, koji je najavio da će biti utemeljena na istorijskim činjenicama i da će u igri biti prikazani pripadnici JNA i „razne paravojne i samoproglašene četničke formacije s pripadajućim simbolima i uniformama“.
Video igra biće na engleskom jeziku i moći će da se preuzme besplatno, a trebalo bi da bude završena za četiri godine.
„Bitka za Vukovar“ – na klik od antisrpstva
Grupa programera tvrdi da će igra da posluži pre svega kao edukativno sredstvo za decu i mlade, odnosno za „usađivanje pozitivnih i plemenitih vrednosti iskazanih u sudbinama heroja odbrane Vukovara, u nadi da se strahote iz 1991. više nikada neće ponoviti“. Kako su naveli, u izradu igre uključeni su mnogi Vukovarci i drugi koji su izgubili voljene…
Programski direktor „Demostata“ Zoran Panović smatra da će ta igra biti još jedan deo narativa o „domovinskom ratu“ u Hrvatskoj, koji nije sklon reviziji, a u kom Vukovar i „Oluja“ igraju ključnu ulogu.
„Igra će imati i elemente hrvatske realne odbrane grada, ali će sigurno biti u sklopu tog generalnog narativa, u kom se insistira na agresiji tzv. JNA, dok će svi elementi srpskih žrtava, naravno, biti ignorisani. Tako je zato što se Vukovar u tom narativu predstavlja kao hrtvaski Staljingrad“, predočava Panović za „Sputnjik“.
Istoričar Miloš Ković predočava da video igra „Bitka za Vukovar“ može da se posmatra kao još jedno sredstvo uobličavanja hrvatskog nacionalnog identiteta, zasnovanog na ratovima iz devedesetih godina, u kom je primarno antisrpsko osećanje.
„Video igra takvog sadržaja bila bi namenjena, moram to tako da kažem, usađivanju mržnje među mladim ljudima, mržnje prema njihovim susedima, ne samo Srbiji, nego i Srbima koji i dalje žive u Hrvatskoj. Posledice unošenja takvih sadržaja u igre koje su namenjene deci i mladima su nemerljive“, upozorava Ković.
© AP Photo / Darko Vojinovic
Korak dalje od pomirenja
Panović ocenjuje da će karakter igre delimično biti propagandni i da će uticati na negovanje tradicije „domovinskog rata“:
„Naravno da to neće doprineti nikakvom pomirenju. Pomirenja nema. Mislim da su sve inicijative na pragu tog pomirenja gubljenje vremena i da treba, jednostavno, pustiti vreme da prolazi, a novim huškanjima ne treba da se provociraju stare rane“.
Ković dodaje da je u ovom trenutku potrebno objektivno, mirno i razložno sagledavanje prošlosti, pre svega ratova iz devedesetih godina, a ne usađivanje neprijateljstva i mržnje u mlade ljude.
„Akademska istoriografija nastoji da objektivno i nepristrasno prouči prošlost. S druge strane, postoje ti sadržaji koji su ’popularizatorski’. To je tzv. popularna istorija i to je teško kontrolisati. Na savesti onih koji se time bave je da ne zloupotrebe istoriju. Ovo je, naravno, školski primer zloupotrebe prošlosti i žao mi je što je tako“, ističe Ković.
Hrvatski mediji prenose da su razvijanje igre podržala udruženja vukovarskih branitelja i čelnici Vukovara i da bi taj tim u budućnosti mogao da razvije i igre koje bi pokrivale, kako kažu, „napad na Dubrovnik, prvu pomorsku bitku, napad na Gospić, operacije ‘Bljesak’ i ‘Oluja’“…
autor:Stefan Đurić
