Nova godina, stara zabluda

0
1232

566b92a3373e46a179b2a57cbc770729_LMalo odraslih ljudi veruje u Vučićeve reforme i retoriku. Malo veći broj, malo ozbiljnijih, u Deda Mraza. Međutim, daleko veći broj ljudi veruje u jedan moderni kult, oko kojeg se ispleo poveliki broj legendi i mitova: kult Nove godine. Ovaj fanatizam u određenim segmentima poprima oblike ludila, u begu od stvarnosti. Zašto je ovo zabrinjavajuće? Zašto se ovoj, naočigled bezazlenoj pojavi, treba posvetiti malo veća pažnja? Ali definitivno ne na način na koji to čine haotične i histerične mase u „najluđoj noći“.

Naime, ne slavi se Nova godina od juče. Svaka kultura i civilizacija je imala svoje viđenje ovog kalendarskog prelaza iz jedne godine u drugu i svaka ga je obeležavala na sebi svojstven način. Dakle, nije Nova godina, tj. njeno proslavljanje danas, nikakva novotarija, mada nešto drugo jeste. Ovo moderno, globalističko doba, poznato je po tome što razara i ruši sve tvrđave prošlosti i na njihovim temeljima diže sugube kolibe i šatore „savremene“, „urbane“ i „napredne“ današnjice, kroz koje često probija razorna kiša i sneg dekadencije, truležnosti, nemoći, beznađa i očaja.

Tako je i sa proslavom „najluđe noći“ u, reklo bi se, najluđem svetu od svih svetova. Oko ove kalendarske promene iznikao je čitav niz običaja, verovanja i ubeđenja, koja neprikosnoveno propagiraju glasnici i glasnogovornici novog doba, a poslušno slede, prate i ponavljaju zombificirani homosapiensi 21. veka, to „zemaljsko roblje“ u pravom i potpunom smislu te reči. Žalim, iskreno žalim ljude, koji misle da je Nova godina išta više, nego zamena jedne ili više cifara na kalendaru za neku drugu.

Primera radi, ako si bio u dugovima dan pre Nove godine – bićeš u dugovima i dan posle nje. Ako si bio nezaposlen dan pre Nove godine – vrlo verovatno ćeš i dan posle nje biti nezaposlen. Ako si bio nesrećan, emocionalno i duhovno mrtav iznutra, a materijalno osakaćen dan pre nje – dobre su šanse da to i dan posle nje budeš. Nema te vilinske prašine ili novogodišnje čarolije koja će svakodnevne, kratkoročne i dugoročne probleme, da reši. U tome i leži sva ludost „najluđe noći“ u godini. Što se veruje, istinski veruje da hoće. Ljudi se za Novu godinu spremaju, kao da im je to poslednja noć u životu, kao da sutradan umiru. Sve me to podseća na srednjovekovnu Veneciju, kada je „crna smrt“, fatalna kuga, kosila sve pred sobom i kada su stanovnici ovog grada živeli svaki dan kao da im je poslednji, opijajući se i prežderavajući, izvodeći orgije i ostale bahanalije, sve sa uverenjem da im uskoro predstoji kraj života.

Da Vas podsetimo:  Dane Čanković: Advokati, tužioci, sudije i KRIMINALIZACIJA DRUŠTVA

Ima li tu sličnosti sa ljudima danas i njihovim praznovanjem Nove godine? Stavljaju na sebe najnovija odela, gledaju da što više potroše, da što raskošnije jedu i piju, kao da će se sa otkucajima sata u ponoć vinuti u tu utopiju i zamlatu zvanu „bolji život“. A sutradan, kad se probude, mamurni, jednako duhovno prazni i beznadežni, shvate da je novogodišnja čarolija odlepršala, nije uopšte rešila njihove životne probleme, ali je svakako ispraznila pošteno novčanike, a jedino što je umrlo su sve želje i nadanja. I tada zabava počinje. Valja preživeti mesec, a put od prvog do trideset prvog januara je dug, neizvestan i finansijski težak. Tada nastaje još veća muka, patnja i agonija, ekvivalentna i obrnuto srazmerna novogodišnjoj euforiji, jer je sve isto kao dan, dva pre, ako ne i gore. Mase ljudi se dure kao mala deca što neka nevidljiva sila nije odagnala sve njihove teskobe koje im terete životni put. To je ta „udica“ na koju se svi upecaju. I tako iznova, iz godine u godinu, na novogodišnje se dočeke troši sve više i više para iz budžeta. Ja samo čekam da vidim koliko će još godina proći pre nego što krčanje praznih creva okupljenog sveta sa trgova velikih gradova u Srbiji nadglasa muzičke performanse preplaćenih izvođača na bini. Možda ona bude neki znak, neki signal, da nešto ipak nije u redu, ko zna. Vreme će pokazati.

Cilj mi nije da ovim, gore napisanim rečima, ikoga demorališem, uplašim ili uvredim, već ih samo iznosim kao ogledalo današnjice, ogledalo , u nekoj meri, svih nas, kako bismo, ogledajući se u tom ogledalu istine, spoznali i konačno razlučili stvarnost današnjice od fantazije koju nam podmeću oni kojima to, na ovaj ili onaj način, odgovara.

Da Vas podsetimo:  Kako je Srbija postala talac Vučićeve paranoje, pretnji slabijima i dodvoravanja jačima

Ako želimo biti blizu toj floskuli zvanoj „bolji život“, radimo za njega, stvorimo ga, izborimo se za njega. Nema te novogodišnje čestitke ili dočeka koji će nam ga doneti.

autor:Nikola Jović

https://vidovdan.info/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime