Nova NATO misija generala Grahovca

Nato lobisti u Srbiji više nemaju radikalne nego ograničene ciljeve

Svi dosadašnja nastojanja NATO stratega da preko lobista bitno promene stav većine srpskog naroda prema ovoj vojnoj alijansi ostali su na nivou traljavog pokušaja. Čak i da nije bilo zločinačkog bombardovanja i zasipanja osiromašenim uranijumom, raspoloženje srpskog naroda prema ovoj vojnoj alijansi, koja nikada nikome ništa dobro nije donela, bilo bi slično. Međutim, Alijansa, koja nije navikla na neuspeh, ne odustaje. Kako da odustane kada doziranjem sile može da slomi svaku srednju, a kamoli malu zemlju i kada njihova propagandna mašinerija za nekoliko dana može ubediti svetsku javnost da zemlja kruži oko meseca.

Mnogo truda i novca je uloženo na lobiste u Srbiji, ali to nije dalo očekivane rezultate. Lobisti se trude i daju sve od sebe, ali greška je bila u samo startu zbog toga što su nespretno izabrani, jer nemaju ugleda u srpskom narodu. Stav većine Srba je toliko tvrd da se ne može tek tako menjati. Može samo – a to su shvatili i NATO stratezi – da se polako kruni i nagriza. Tako je ovaj put lobistima postavljen ograničeni cilj, za koji je procenjeno da ga mogu ostvarititi, kao prvu faza uticaja na javno mnenje. Nije više cilj da promene srpsku javnost, nego da je polako nagrizaju.

Za razliku od, na primer, Jelene Milić, koja iza sebe ime instituciju (Centar za evroatlantske studije), general Blagoje Grahovac je slobodan strelac i deluje samostalno kao provereni i dokazani NATO lobista. Kod nega se računa na tradicionalni ugled i poštovanje srpskog vojnika i spremnost srpskog naroda da mu oprosti i poneku grešku. Ne treba zaboraviti da Grahovac iza sebe ima rezultate koje zapadnjaci umeju da cene. On je taj koji je svojevremeno kao savetnik otvorio oči crnogorskom rukovodstvu i nagovorio ih da pokidaju sve veze sa Srbijom. On im je objasnio da njihov put u Evropu ne vodi preko Beograda, nego preko Debelog brijega i Hrvatske i da je NATO jedini spas i garancija crnogorske državnosti.

ČOVEK KOJI JE PERIŠIĆA GURAO NA ZAPAD

To što se Grahovac hvali da je ideja o Crnoj Gori u NATO njegova možda i nije tačno. Možda mu je to samo instrukcija, jer on je taj koji je među prvima uspostavio jake veze sa NATO oficirima u Beogradu i Sredozemlju. On je taj, kako se sam hvali, koji je organizovao tajni odlazak tadašnjeg načelnika Generalštaba, generala Momčila Perišića, helikopterom crnogorskog MUP na NATO brod u Jadranu, na supertajne dogovore i pregovore. Epilog te tajne operacije srpskoj javnosti je dobro poznat – Perišiću se sudi za špijunažu zbog predaje tajnih vojnih dokumenata diplomatama SAD (Džonu Dejvidu Nejboru) za novac. Da li je u svemu tome Grahovac čist i pošten, kako se redovno predstavlja, ako ih je on povezao i organizovao susret, za sada samo on zna.

Iako je njegova prethodna knjiga Glasovi iz gluve sobe doživela potpuni neuspeh, jer srpsko javno mnenje nije pomerila ni za promil, Blagoje je dobio drugu šansu da se dokaže na svom strateškom poslu širenja NATO. U toku je drugi pokušaj i druga knjiga – Banditosi ili ubice država. Najava je pompezna, izdavač renomiran, novinska kuća preko koje će se knjiga distribuirati, što podrazumeva prodaju na kioscima, među najjačima, i sve bi to trebalo biti garancija da srpski narod ovaj puta nema šanse da se odupre i da će mu ova knjiga pomeriti pamet. Naravno, iza svega stoji nečiji novac, na koji se Blagojevi saučesnici na novom propagandnom projektu lepe kao muve na lepak.

Nije slučajno da je Blagoje drugu šansu dobio u trenutku kada Crna Gora ulazi u NATO. Jer, ako Crna Gora može svečano da pristupi ovoj vojnoj alijansi bez podrške većine Crnogoraca i bez referenduma, zašto ne bi mogla i Srbija? To je veliki zadatak pisca nove knjige, gde je on samo deo širokog fronta za ostvarenje konačnog cilja. Zadatak je deprimirajući jer se čini da je većim angažovanjem NATO lobista taj cilj dalje nego što je bio na početku, što je van svake logike dejstva novca.

Nešto ću priznati: nisam pročitao novu knjigu generala Grahovca, a eto, pišem o njoj kao da jesam, bez rizika da nešto pogrešim i pogrešno procenim. Zašto bih je čitao da bih razotkrio njenu generalnu svrhu i način propagandnog delovanja ako već znam kako se pravi dezinformacija i šta su psihološko-propagandna dejstva. Ali obećavam: pročitaću je i razobličiti svaki perfidni detalj koji treba da promeni srpsko gledanje na NATO.. Ako sam svojevremeno kao oficir KOS mogao da pratim i čitam propagandno delovanje ustaške emigracije, zašto ne bih mogao da pročitam i ovu knjigu. Doduše, ima tu razlike, ono su bili moji otvoreni neprijatelji, a Blagoje je moj bivši kolega iz Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, gde smo u predratno vreme radili, on u Letačkom odeljenju, a ja u Odeljenju bezbednosti i zato mi je je ova literatura odvratnija za čitanje.

ZAŠTO JE GRAHOVČEV PRIMER ODVRATAN?

Dok držim njegovu novu knjigu u ruci i pokušavam da nagovorim sebe da je pročitam, na RTS ide emisija Da možda ne o junacima sa Košara. Kakav apsurd i kakav kontrast. Dok gledam kako su nam takoreći anonimni oficiri i vojnici održali istorijski čas o patriotizmu i časti, o nesebičnom i hrabrom žrtvovanju mladih oficira i golobradih vojnika u odbrani srpskog pedlja zemlje u nekoj vukojebini kod Junika, upoređujem to sa „junačkim“ literarnim istupima našeg vanredno unapređivanog, nagrađivanog, usalonizovanog i do nebe uzdizanog vojnika i stratega – generala Blagoja Grahovca. Treba li Srbima objašnjavati ko je ovde junak – izginuli, izranjavani i čudom preživeli anonimci kojima ova država nije ništa dala ili general koji je uredno i protokolarno dobio sve benificije i u vreme dok se ratovalo i kasnije, a rat je gledao samo na televiziji.

Znam šta bi on na to rekao i šta će da kaže – da su to neinformisani i zavedeni ljudi, žrtvovani greškom ili namerom „banditosa“. Da su poginuli uludo i da zato sve to nije važno. Da se slušalo njega, do toga ne bi došlo, jer bi sada svi zajedno bili veseli i zagrljeni pod NATO kišobranom. Cvetala bi naša ljubav sa Šiptarima, Hrvatima i Bošnjacima, i svi zajedno bi okrenuli cevi prema Rusiji kao najvećem i jedinom neprijatelju. Ne može to proći u zemlji Srbiji. Jer – zna to svaki naš građanin – ako ima i stotinu razloga da se ne ide u rat, a samo jedan za to da se ide – odbrana Srbije, ovaj jedan uvek prevagne.

Grahovčevi banditosi su od ranije loše definisana i promenljiva kategorija. Sasvim privremena stvar. Neke od njih je do juče savetovao i primao za to novac. Tada su mu bili dobri, a danas su kriminalci i banditosi. Uostalom, odakle Grahovcu termin „banditos“? To nije srpski termin? Verovatno je i tu reč i pojam naučio od svojih mentora. Tako su Amerikanci zvali pripadnike oslobodilačkih pokreta u Južnoj i Srednjoj Americi. Za Grahovca bi i simbol slobodarskog sveta – Ernesto Če Gevara, bio banditos koji nije shvatio vrednosti podčinjavanja Americi i NATO i koji je poginuo uludo.

Reč banditos ima još jednu važnu svrhu – funkciju da u kompletnoj njegovoj priči relativizuje krivicu za raspad Jugoslavije, gde je srpska ipak najveća zbog srpskog hegemonizma. Njegovi banditosi su istovremeno i fašisti kojih je Srbija prepuna, a u Hrvatskoj ih gotovo i nema. Tako, na primer, banditos ne može biti Mesić iako je rekao: „Moj posao je završen, Jugoslavije više nema“. Ne može biti ni general Anton Tus, koji je izdao JNA i postao načelnik glavnog stožera Hrvatske vojske. Ne može biti ni Imra Agotić, koji je izdao sve tajne KOS i postao general i komandandant Hrvatskog zrakoplovstva. To su Grahovčeve kolege i prijatelji, sa kojima se viđao i savetovao i za vreme građanskog rata u Hrvatskoj. Prema nekima od njih izražava otvoreno divljenje i poštuje ih kao istomišljenike. On, koji sve zna, pravi se da ne zna da su to hrvatski generali, koji su, uz generala Stipetića, takođe iz JNA, iznenadili i okorele ustaše sa Gojkom Šuškom na čelu, kada su insistirali da se JNA i Srbi u Hrvatskoj napadnu što pre vojnom silom i da se započne krvavi građanski rat.

RUSI KRIVI ZA RAZBIJANjE JUGOSLAVIJE!?

Kroz najavu se vidi da je i u drugoj, kao i u prvoj knjizi, pored Srbije, osnovna meta Rusija. Psihološko-propagandno delovanje njegovog pisanja provejava kroz osnovnu i najveću dezinformaciju u obliku teze i definitivnog zaključka: „Jugoslaviju je razbio KGB“. Znači, nisu je razbili ni ustaški pokret, ni SAD, ni Nemačka, ni Vatikan, ni NATO, kako su to zaključivali neinformisani Srbi, nego upravo KGB. Tako bi Srbi trebalo da sagledaju i shvate svoju zabludu i zaključe ko im je prijatelj, a ko neprijtelj. Razbijanja i svi problemi u vidu agresije i rušenja sigurnosti i spokoja idu od Rusije, a ne sa Zapada. To je odavno shvatio Grahovac, a vreme je da to shvate i Srbi. Tako ispada da je jedini spas za Srbe iskreno pokajanje i molba za mesto pod NATO kišobranom. Da ćemo cevi okrenuti prema novom neprijatelju, za koga smo do juče mislili da je prijatelj, to se podrazumeva. U ovoj priči je naivan samo Grahovac ako stvarno misli da Srbima može smestiti takvu podvalu. Kao nekakav stručnjak za tu oblast, smatram da je ova dezinformacija katastrofalno loše napravljena jer će se ponovo srušiti, bez obzira na sve podupirače kojima pokušavaju da je održe on i NATO propagandisti.

Zamena teza kojom amnestira i hvali sve one koji su stvarno razbijali Jugoslaviju, a za njenu propast krivi one koji su je iskreno branili, odavno je provaljena. Čudi me da je on, tako inteligentan i najpametniji, ponovo upotrebljava kao bumerang. Pretpostavljam da generali za koje se zna da su tajno a kasnije javno radili na razbijanju Jugoslavije kao što su: Franjo Tuđman, Martin Špegelj, Janko Bobetko, Anton Tus, Petar Stipetić, Imra Agotić, Davor Domazet Lošo i drugi, za njega nisu banditosi. Ne verujem da su za njega banditosi pripadnici SDB koji su bili obavezni da štite Jugoslaviju i da spreče ilegalno naoružavanje Hrvatske, a upravo su oni organizovali ilegalne kanale za šverc oružja: Josip Perković, Zdravko Mustać, Josip Boljkovac, Josip Manolić i drugi. A oni koji su se svemu tome suprostavili, prema Grahovčevim kriterijumima, jesu banditosi.

Krađe i kriminal svake vrste Grahovac koristi kao oružje protiv svojih protivnika, pa i protiv onih koji nemaju nikakve veze sa kriminalcima i kriminalom. Zloupotrebljava istinite i tačne podatke o kriminalu da bi u isti koš strpao kriminalce i one koji to nisu. Tako poštene patriote prlja tuđim blatom, sa kojim oni nikakve veze nemaju niti su kada imali. Ali Grahovac jeste bio u tom blatu i zato su mu usta prepuna priče o poštenju. Da je crnogorski vrh u kriminalu, primetio je tek kada su ga odbacili i kada je od njih otišao. Dok je primao njihov novac, nije pitao da li je stečen kriminalom i nije primetio da savetuje kriminalce iako je svaki običan građanin i Srbije i Crne gore to jasno video. Da li je Grahovac možda vratio taj prljavi novac, koji je tako stekao, a da mi to i ne znamo? Naravno da nije.

Grahovac se nikada nije pitao da li možda zapadnjaci i sa njim igraju igre i da li je i on proizvod obične i smišljene operativne kombinacije zapadnih tajnih službi. Preusmerio je crnogorsku politiku i šta će više tamo. Tamo više nema šta da traži, i za NATO mnogo je korisniji u Srbiji, gde bitka tek predstoji. Možda su ga Crnogorci odbacili po direktivi da bi bio tamo gde danas jeste, na novom poprištu bitke za NATO proširenja. Morali su ga premestiti, jer takva dva ne postoje. Uostalom, Grahovac prima srpsku penziju, stanuje u Beogradu i ponovo uživa sve privilegije na koje je navikao. To što je sve vreme radio i radi protiv Srbije i njenih interesa – to je demokratija.

TREND U SRBIJI ZABRINjAVA NATO LOBI

Iako je novi cilj koji Alijansa postavlja lobistima u Srbiji sasvim ograničen i naizgled lak – da samo krune tvrdokorne stavove, ni tako ograničen za njih nije ostvariv. Problem je trend. Iako su prave i trajne vrednosti društva dugo bile potisnute na račun junaka iz kojekakvih lobija, nevladinih organizacija i dezertera iz kukuruza, stvari se polako vraćaju na svoje mesto. Nije ovo država koja može da razvija i neguje kukavičluk i poltronstvo. Ne može u ovoj državi biti junak onaj koji se hrabro sakrio u kukuruz, a onaj što je hrabro i časno poginuo u odbrani Srbije i srpstva zavedena budala. Ako se za njihova junaštva trenutno i ne sazna, saznaće se nekada sigurno. Verujem da je takav trend već zabrinuo NATO lobiste, jer on će za njih biti nerešiv problem.

Ovih dana u javnosti je bila Jovanka Janjić Ostojić, velika majka još većeg heroja. Njen sin, major Goran Ostojić, posmrtno unapređen u potpukovnika, poginuo je u borbi za karaulu Košare. Poginuo je na samoj granici Srbije sa Albanijom. Ne zna se čiji ga je rafal pokosio, da li šiptarski ili NATO agresora. Ako neko ne zna, želim da mu kažem da nije bilo lako postati ni padobranac u 63. padobranskoj brigadi, a kamoli načelnik štaba, što je Goran postigao. Kao takav, nije imao obavezu da bude u prvim redovima sem moralne – a on je bio i poginuo. Treba li sada da nam neki general Grahovac kaže da je to bilo uludo i da nas pita zašto je poginuo. Neko je pre šest stotina godina odgovorio na to pitanje: „Tek toliko da se zna da Srbija nije šaka zobi…“.

Mlade generacije već uviđaju značaj Goranovog podviga i njegove žrtve za ono što se zove Srbija. Ovi ljudi su golim životom zaustavili i zbunili stostruko jačeg neprijatelja i naterali ga da se povuče. Šta bi mlade generacije trebalo da znaju i da pamte ako ne to? Na čemu treba da se uče patriotizmu ako ne na tome? Kako da se hrabro sakriju u kukuruz i izbegnu svoju patriotsku dužnost?

Jovanka, Goranova majka, sve je učinila da sačuva uspomenu na svog sina i njegove saborce, padobrance 63. padobranske. Nikada nije zamerila sinu što je izabrao takav put, častan ali poguban. Odlučila je da u svojoj 79. godini skoči padobranom, kao što je radio njen sin. Privukla je medijsku pažnju i pobrala sve simpatije, na žalost, NATO lobista. Posebno je dobro i ono što ohrabruje, što je privukla pažnju i Vlade Srbije. Zadivljen njenim gestom i borbom za nezaborav mrtvog sina, sa njom je padobranom skočio i jedan ministar. Simboličan gest, mnogo govori o tome da se prave stvari vraćaju na pravo mesto. To je siguran znak da će vojni stratezi i analitičari iz luksuznih salona i stanova sa nezasluženim beneficijama otići tamo gde im je i mesto – na smetlište istorije.

P. S. Čitaocima ostajem dužan analizu nove knjige generala Grahovca.

Ljuban Karan

Novi standard