Obrazloženja prema kojima su razlozi za otkazivanje obe posete povezani sa pandemijom korona virusa nisu u javnosti prihvaćena „zdravo za gotovo“ pa su počele da se množe sumnje da je reč o još jednoj potvrdi da su odnosi Beograda i Moskve ipak ozbiljno narušeni.
Sumnje nije odagnalo ni to što su, umesto Putina i Lavrova, u Srbiju počeli da pristiži ruski tenkovi čija isporuka je ranije dogovorena.
Postoji čitav niz dogadja i odluka (kako na srpskoj tako i na ruskoj strani) koji govore o pogoršanju odnosa. Čini se da je polazna tačka bila poseta srpskog predsednika Aleksandra Vučića Vašingtonu koja je protumačena kao još jedan iskorak Srbije u pravcu Zapada. Usledile su prilično neprijatne poruke na društvenim mrežama upućene srpskom predsedniku od strane portparolke ruskog Ministarstva inostranih poslova Marije Zaharove, kao i otkazivanje već dogovorenog učešća srpskih snaga u zajedničkim vojnim vežbama sa Rusijom.
Veliki značaj ima i izbor nove srpske vlade u kojoj raspored ministarstava u najmanju ruku ne ide u prilog jačanju rusko – srpskih odnosa. Svakako najozbiljnija promena je upadljivo slabljenje uticaja Socijalističke partije Srbije (SPS) na izvršnu vlast. Lider te stranke Ivica Dačić više nije ministar spoljnih poslova, a umesto ranijih pet ministarstava u novom kabinetu premijerke Ane Brnabić pripalo joj je ministarstvo prosvete i mesto ministra bez portfelja. SPS već godinama slovi kao važan oslonac Rusije na srpskoj političkoj sceni, a kadrovi te stranke više nisu na čelu Ministarstva za energetiku, koje je za Rusiju važno zbog činjenice da praktično ima monopol u snabdevanju Srbije naftom i gasom.
Energetiku je preuzela doskorašnja ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović za koju se teško može reći da ima bliske veze sa Rusijom ili ruskim firmama. Osim toga, ona je članica najužeg rukovodstva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), što znači da ta stranka i njen lider Aleksandar Vučić preuzimaju punu kontrolu nad energetskim sektorom. Na mestu generalnog direktora kompanije „Srbijagas“ je ostao dosadašnji Dušan Bajatović, koji je kadar SPS-a. Ali, uprkos tome je jasno da je uticaj Dačićeve stranke na važan deo srpske privrede u padu.
Rusija je velika sila i obično je dobro (i unapred) obaveštena o detaljima ključnih političkih i ekonomskih dogadjaja u regionu, pa je sasvim moguće da je otkazivanje posete Putina i Lavrova podstaknuto procenama da će kadrovska rešenja za novu vladu biti nepovoljna za Moskvu i da eventualni dolazak ruskog predsednika ili nekog drug visokog ruskog funkcionera to ne bi mogao da promeni. Rusija, kao i druge velike sile, izbegava da vuče diplomatske poteze koji bi se u kratkom roku pokazali kao neuspešni, pa sa tog stanovišta i nije bilo uputno organizovati posetu na najvišem nivou.
Moskva, naravno, nije odustala od nastojanja da zadrži uticaj u regionu pa se pragmatično okrenula koracima koje u ovom trenutku može da preduzme. SPS je u samoj završnici pregovora o formiranju vlade dobila obećanja da će imati najmanje dve važne pozicije van srpske vlade, što treba da znači rukovodeća mesta u važnim javnim preduzećima. Osim toga, mesto u vladi je, opet neposredno pred njeno formiranje, zadržao i Nenad Popović, biznismen koji ima razgranate poslove u Rusiji i slovi kao čovek blizak Moskvi. Iz toga bi se moglo zaključiti da je ipak bilo nekih važnih poziva iz Moskve koje vladajuća srpska stranka nije želela ili nije mogla da ignoriše.
Kada je reč o zadržavanju ruskog uticaja veoma je važna i najava da će rusko Ministarstvo odbrane u Srbiji formirati kancelariju i da tri člana te kancelarije treba da imaju diplomatski imunitet. Njihov zadatak će biti da organizuju poslove u vezi sa isporukama ruskog oružja Srbiji (tenkovi su već počeli da stižu), kao i za remontovanje borbenih aviona MIG 29 koje je Srbija već kupila. Vojni eksperti kažu da za tim postoji realna potreba jer srpske snage u visokom stepenu zavise od ruskog naoružanja. Predstavništvo ruskog ministarstva ima i politički značaj i funkcioniše kao neka vrsta odgovora Moskve sporazumu koji je Vučić potpisao tokom posete Vašingtonu.
Zapadu se taj potez svakako neće svideti jer, po prirodi stvari, vodi ka očuvanju i potencijalnom jačanju ruskog uticaja u Srbiji, a time i u regionu. Osim toga, teško je zamisliti da se ruski predstavnici sa diplomatskim imunitetom, uz poslove vezane za isporuke i oružja i remont aviona, neće baviti i obaveštajanim radom, što svakako izaziva podozrenje u Vašingtonu i Briselu. Obaveštajne aktivnosti u ovakvim slučajevima su očekivane i uobičajene, a ključni problemi su ipak politički i vezani su za činjenicu da zajednička spoljna politika Evropske unije (EU), čija članica Srbija želi da postane, ne podrazumeva jačanje veza sa Rusijom.
Nova srpska vlada će biti privremena i trajaće tek nešto više od godinu dana, odnosno do vanrednih parlamentarnih izbora čije održavanje je Vučić najavio za proleće 2022. godine, zajedno sa izborima za predsednika Srbije i gradski parlament u Beogradu. Vladajući brok je kampanju za te izbore počeo činom formiranja nove vlade sa oročenim mandatom. Već samim rasporedom resora Vučić je verovatno želeo da stavi Zapadu do znanja da neće menjati spoljnopolitičku orijentaciju i da ne računa na dalje približavanje Rusiji. Za očekivati je da će vlada i ministri funkcionisati kao važna poluga u predizbornoj kampanji, što takvoj orijentaciji daje dodatni značaj.
Pored već pomenutih poteza vezanih za smanjivanje uticaja SPS-a, u novoj vladi su vidljiva i druga kadrovska rešenja koja idu u prilog Zapadu. Novi ministar odbrane je doskorašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji, kao ni njegova koleginica Zorana Mihajlović, ne slovi kao političar sa dobrim vezama u Moskvi. S obzirom na to da je Rusija, u nastojanju da ublaži efekte slabljenja SPS-a, odlučila da iskoristi čijenicu da je važan faktor u snabdevanju srpskih vojnih snaga oružjem, takvo kadrovsko rešenje može da ima i političku težinu.
Kadrovska kombinatorika u novoj vladi, kao i najava vanrednih parlamentarnih izbora i pre nego što je ta vlada izabrana, povezani su i sa drugim poslovima vezanim za zahteve Brisela i Vašingtona koje Beograd mora da obavi u narednim godinama. S obzirom da u parlamentu ima dvotrećinsku većinu, od Vučića se očekuje da nastavi i ubrza pregovore o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali se sve glasnije ističu i zahtevi vezani za jačanje vladavine prava u Srbiji i medijske i druge slobode.
Prilično je izvesno da će Brisel, a verovatno i Vašington, insistirati na uspostavljanju dijaloga sa opozicijom o izbornim uslovima, kao što je izvesno i da Vučić i SNS nisu voljni da daju ustupke. U novom sazivu parlamenta nema predstavnika ključnih opozicionih stranaka, što nije u skladu sa demokratskim standardima i standardima EU. Opredeljujući se za vanredne izbore 2022. godine, srpske vlasti žele da što pre prevazidju taj problem, ali i da, spajanjem svih izbora, stvore uslove u kojima će biti maksimalno iskorištena Vučićeva nesumnjivo velika popularnost medju biračima.
Komentari koje objavljujemo odražavaju stavove njihovih autora, a ne i stavove Internet portala "Koreni". Redakcija zadržava pravo da ne objavi ili da obriše komentare bez objašnjenja, ukoliko se u njima krše pravila civilizovane komunikacije. Lažno predstavljanje prilikom ostavljanja podataka u poljima za slanje komentara nije dopušteno.
www.koreni.rs je portal svih nas i Vi, kao njegovi posetioci, niste ograničeni samo da ostavljate komentare na objavljene tekstove. Uz dobrodošlicu i našu zahvalnost pišite na "Korenima" o svemu što smatrate važnim za sve nas, kako u matici tako i u rasejanju.
