Šta znači činjenica da je Srbija, zajedno sa Iranom, dobila najviši stepen bezbednosne obrade u Makedoniji?
Strahujem da se Makedonija ne vrati u 90-te. To ne bi bilo dobro. LJudi još uvek pamte vreme kada je vlast Makedonije omogućila da njena teritorija bude plaforma za specijalni rat protiv Srbije, sa celokupnom logistikom za specijalno političko, ekonomsko, psihološko, propagandno i vojno delovanje protiv srpskog naroda. Konačno, Makedonija je dala svoju teritoriju, koja je poslužila kao zemaljski nosač aviona za brutalno bombardovanje Srbije u NATO agresiji 1999. godine. Pritom ne sporim, nego, naprotiv, hvalim makedonski narod za solidarnost koju je pokazao prema Srbima i Srbiji, što je hrabro i javno manifestovao tokom svih dana vojnog napada na slobodu svog najbližeg suseda.
Nažalost, opravdana su strahovanja da bi se Makedonija 2017. mogla vratiti u najgore dane svoje istorije. Kao nekad, prvo su usledile neprijateljske poruke novog državnog rukovodstva Makedonije, koje su poput strela odapete prema vladi Srbije. Kasnije je ponovo omogućeno da teritorija Makedonija postane platforma za objedinjeno delovanje prema Srbiji i njenoj političkoj stabilnosti. Opasnu vezu između 90-tih i našeg vremena čini pokušaj snaga spoljnog mešanja, ponovo oslonjenog na zvaničnu Makedoniju. U toku je hibridni rat, čije delovanje je u suštini zločinačko i nerazumno, sa ciljem da, bez obzira na posledice po samu Makedoniju, bude nanesena šteta državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.
ŠTA SU OBAVEZE NOVE VLADE PREMA SRBIJI?
Ne treba biti geostrateški talenat da bi se razabralo kako će promene na makedonskoj političkoj sceni voditi novom pristupu u regionalnoj politici. To nije rezultat unutrašnje potrebe za promenom makedonske spoljne politike, nego je upravo teret preuzetih obaveza nove makedonske vlade. Država je stavljena pod hipoteku kako bi bila ostvarena vlast jedne partije i njenog vođstva. Započela je realizacija Tiranske platforme, za koju su nas hladnokrvno ubeđivali da ne postoji. Kao grom iz vedra neba odjeknuo je ozvaničeni dogovor sa Bugarskom i prihvatanje „zajedničke istorije“, a samim tim i brisanje makedonske istorije i jezika, uz najavu da će rezultat sporazuma – kako tvrde u Bugarskoj – pratiti narušavanje odnosa sa Srbijom, na koje se Zaev obavezao. Pritom je zanemarena ne samo unutrašnja potreba nego i spoljna obaveza Makedonije da gradi i neguje dobrobrosusedske odnose i razvija regionalnu saradnju sa svim svojim susedima. Makedonija je deo bivše jugoslovenske države, pa se tako sasvim opravdano postavlja pitanje kako je moguće sprovoditi Tiransku platformu, koja omoguđava stvaranje objedinjenog albanskog prostora u regionu i brisati granice od Vardara do Crnog mora, a da istovremeno rušiti prijateljske odnose sa Srbijom? Logika nalaže da bi sa Srbijom, pre svega zbog zajedničke prošlosti, trebalo imati u najmanju ruku korektne odnose. Pre će biti da realizacija ovakvih unutrašnjih i spoljnopolitičkih obaveza pretpostavlja narušavanje odnosa sa Srbijom, kao prioritet koji bi trebalo da bude izvesno olakšanje za realizaciju ove i ovakve politike.
Zato haos nastao zbog povlačenja diplomatskog osoblja iz Ambasade Republike Srbije u Makedoniji nikako ne iznenađuje. Reč je o izazivanju prekida diplomatskih odnosa koji nije saopšten i koji je, na sreću, trajao kratko. Takve odluke nisu uobičajene u diplomatskim odnosima i povlačenje celokupnog diplomatskog personala predstavlja metod koji se veoma retko praktikuje u međudržavnim odnosima, štaviše, dobar deo stručnjaka sa kojima sam razgovarao tvrdi da takav odgovor do sada praktično nije primenjen u diplomatskoj istoriji. Ključno je pitanje šta je to što su Makedonija, njene službe, odnosno diplomatski predstavnici nekih moćnih država uradili da Srbija povuče celokupnu svoju ambasadu.
Kad je reč o diplomatiji, spoljna politika se uvek prikriva nekom formalnom situacijom, zato povlačenje diplomatskog personala i brzo prevazilaženje problema samo pokazuju da je ovaj potez jedan običan mali ali značajan korak u pokušaju da se Srbija diplomatskom ofanzivom brani od neprimerenih i nedozvoljenih pokušaja spoljnog uticaja. Bez obzira što ta aktivnost dolazi iz male Makedonije, koja je uostalom ponovo postala puko oruđe u rukama moćnih. Jer, ako iza ovakvih aktivnosti stoje predstavnici stranog faktora, opravdano se postavnja pitanje šta to znači za državne i nacionalne interese Republike Makedonije, s obzirom na činjenicu da su održavanje i razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje i stabilnosti obavezujuće komponente evropske politike i ključ za političku, enkonomsku i svaku drugu stabilnost Makedonije.
SLEDEĆA KRIZA VEĆ KRAJEM MESECA?
Stvari nikako ne stoje dobro iako je pozitivno to što je kriza brzo prevaziđena. Najmanje što možemo učiniti u takvoj situaciji je da budemo na oprezu – jer đavo ne spava. Sve dobija na ubrzanju. Iako se situacija smirila, ne treba biti naivan, kriza će ponovo buknuti iz ko zna kog od velikog broja razloga.
Tvrdnju državnog rukovodstva Srbije da su od nadležnih obaveštajnih organa dobili dovoljno dokaza o „veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije“ možda najbolje oslikava i objašnjava činjenica da postoji veoma jasan neprijateljski stav službi bezbednosti Republike Makedonije prema predstavnicima Republike Srbije u Skoplju. Imajući u vidu da je Srbija, zajedno sa Iranom, dobila najviši stepen bezbednosne obrade u Makedoniji – i to zamislite Srbija na prvom mestu pre Irana – a tzv. „međunarodna zajednica“ sumnjiči Iran za sponzorstvo međunarodnom terorizmu, najbolje govori o prijateljstvu, dobrosusedstvu i regionalnoj saradnji. Nameće se pitanje kakav li je tek odnos prema Srbima u Makedoniji i njihovim političkim predstavnicima, odnosno hoće li biti zaustavljeni pokušaji da uticaj srpskog nacionalnog faktora u Makedoniji bude umanjen, pa i čak odstranjen iz političkog i javnog života Makedonije.
Naslušali smo se obećanja – kojima je neko mnogo naivan možda i mogao poverovati – da će pristup nove makedonske vlade prema Srbiji bi pun razumevanja i saradnje dva bliska naroda. Kao zalog palo je i obećanje da će makedonska vlada biti uzržana povodom glasanja za prijem Kosova u UNESKO. Megafoni i promoteri plaćeni za taj posao makedonske politike u Srbiji – a ima ih svuda, pa čak i na onim medijskim punktovima u Beogradu gde ih po definiciji ne bi smelo biti – potrudili su se da „ispeglaju“ priču u srpskoj javnosti iako ona ni izdaleka ne odgovara istini.
Sve to ne znači da bi vlada i predsednik Srbije trebalo da prestanu davati svoj maksimum u izgradnji dobrih odnosa sa Makedonijom. Prvi sledeći izazov tim odnosima biće Generalna skupština Interpola, koja će se 29. septembra održati u Kini. Tada će jedna od tačaka dnevnog reda biti i prijem „Kosova“ u ovu organizaciju. Biće to prvi ispit da li drže vodu obećanja koja dolaze iz nove makedonske vlade zato što će Makedonija po ovom pitanju morati da se nedvosmisleno izjasni.
Konačno, ono što najviše brine jeste činjenica da je Makedonija postala stecište srpskih tajkuna, menadžera, sumnjivih bezbednjaka i jednog dela kriminalnog podzemlja, pa je njena vlada nekim iz tog miljea podelila i makedonska državljanstva i uhlebila ih u državnoj administraciji. Zato se postavlja pitanje postaje li Skoplje 2017. nalik na Segedein iz 90-tih i šta je stvarni cilj toga?
Ivan Stoilković
standard.rs
