Povremeni pomoćni radnik u globalističkom šatoru srpske politike, Zoran Živković, koji u velikoj predstavi ima ulogu da nas, svojim smislom za ironiju, uveseljava sa skupštinske govornice, ume ponekad da predloži i nešto smisleno. Nije to tako često, ali dešava se. Ovoga puta Živkoviću se omaklo da u skupštinsku proceduru uputi Predlog dopuna Zakona o Vladi, kojim se predviđa uvođenje obaveze postojanja lekarskog uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima.
Premda je prilikom obrazloženja ovog predloga delovao nekako smušeno i pravio čudne grimase, kao da je pio sopstveno vino, mora se priznati da predlog ne deluje loše. Ni malo. Štaviše, toliko je racionalan da ga treba prihvatiti čak i ako ga je pisala njegova mentorka Vesna Pešić, čijim simpatijama uglavnom treba da zahvali svoje današnje epizodne političke uloge.
Jer, nema sumnje, da bi većina građana Srbije mnogo mirnije posmatrala Vučićeve sve češće ispade na konferencijama za štampu i TV-gostovanjima, ili Čedina lupetanja o Srebrenici, kada bi bila sigurna da oni imaju takvo uverenje. Ovako, svašta se šuška a to uznemirava ljude. Ne spavaju mirno.
A i kako bi?
Šta misliti o lideru koji, bez ikakvog racionalnog razloga, raspiše izbore na pola mandata, za koji tvrdi da je najuspešniji u istoriji, nadmoćno ih dobije, dva meseca se slavobitno udara u prsa, vređa i ponižava političke protivnike, ali i koalicione partnere, a onda izađe pred građane i dramatično objavi kako on ne može da sastavi vladu jer mu smetaju strani pritisci? Šta je sa tim čovekom? Koliko mu je godina? O čemu priča?
Priznajte, svima bi nam bilo lakše kada bi znali da taj čovek ima važeće lekarsko uverenje sa validnim psihijatriskim potpisom? Jer, jasno je kako je Živković upravo na to mislio. Na uračunljivost i mentalno zdravlje.
Svako zanimanje ima svoje specifičnosti koje podrazumeva i određeni zdravstveni bilten. Za političara nije od primarne važnosti da može da trči sa konferencije na konferenciju, ili od ambasade do ambasade kao naš mandatar, jer kako god brzo trčao postoje prevozna sredstva. Nije važno ni da može da planinari ili da se poliva ledom kao što to čini Čeda, jer radi u zatvorenom. Niti da ima prave zube kao, opet, Čeda (setite se one proteze kroz koju je mumlao čim se dočepao vlasti). Još manje je važno da bude potentan kao Mrkonjić, mada mu mnogi birači na tome zavide. Sa starletama koje zapošljavaju u vladi lako će sa tim izađi na kraj.
Važno je da brzo misli, mada ne prebrzo kao Đinđić. Da zna šta radi i govori. Da bude stvarno obrazovan, a ne ko dr. Stefanović, ili ne daj bože predsednik Nikolić. Da se oblači, češlja i ponaša u skladu sa postojećim diplomatskim normama, a ne da lupa predsednike stranih država po ramenu kao Dačić, ili da pred ugledne strane goste izlazi sa onim žbunom od frizure kao Tasovac. Zaboga miloga!
Sva navedena i nenavedena čudesa narod bi lakše podnosio ako bi ti ljudi imali lekarska uverenja kao što je predložio Živković. Ma, zna taj šta radi, mislili bi. Ima crno na belo. I sigurno bi mirnije gledali ovaj veliki globalistički cirkus.
Da, da, lepo je napisao Živković u obrazloženju svog zakonskog predloga: „Predložene izmene uvećaće izvesnost da na visoke funkcije u našoj državi ne mogu doći osobe koje ne ispunjavaju osnovne zdravstvene uslove za njihovo obavljanje.”(1) I fertik.
E, sad. To podrazumeva i da lekarska komisija koja izdaje lekarska uverenja ispuni neke uslove. Da ima položen državni ispit i bar neko iskustvo u struci, recimo. Da bude transparentna i da se čitko potpisuje na uverenju. A ne kao oni srpski patolozi koji potpisuju smrtovnice po Hagu. Zašto se kriju ako časno i profesionalno rade svoj posao?
No, pustimo patologe. Njih ćemo svakako naći, osim ako Rasim Ljajić izgubi pamćenje. Ali, ima nešto drugo zanimljivo, što nam je otkrio Živković, a na šta Vesna Pešić može biti ne samo ponosna što mu je poklonila svoje simpatije, nego bi mogla čak i da mu posveti kolumnu u Peščaniku. Zamislite, vlada Zorana Đinđića imala je tu odredbu u svom Zakonu o vladi, ali je ona ukinuta 2004. godine, podsetio nas je Živković. Ma, vino ti se ne šećerilo, Zorane! Ko bi se toga, danas, setio? I kome je to, tada, smetalo? Zašto? Toliko gluposti stave u zakone kako bi ih sa nečim uskladili, nikad ih ne primene, niti ukinu, a ovo su ukinuli! Zašto? Svakako bi bilo zanimljivo videti ko je, konkretno, pokrenuo tu inicijativu?
I zato Vučiću, ubaci predlog poslanika Živkovića u Zakon, pokreni mehanizme za usvajanje. Svima će nam biti lakše, veruj mi. I tebi i nama! Pa kad budeš pričao to što sada pričaš narod će se šeretski smešiti i šaputati – ma, super je on, nema veze šta priča. Izvodi. Ne smetaju njemu pritisci i ambasadori, već ustupci koje je davno obećao a sada dolaze na dnevni red. Kosovo. Srpska. Granica sa Hrvatskom. Raskid sa Rusijom… Zna taj šta radi. Nemoj ni da sastavlja tu nesretnu Vladu. Šta će nam to?! Bolje je ići na nove izbore. Pa, bar na još jedne…
Dragan Milašinović
FSK
Da, da zna taj šta radi, reći će umireni narod. Nema veze što nesuvislo govori. A i ima crno na belo…
(1)http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=07&dd=25&nav_category=11&nav_id=1158921
slika http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Vucic-ne-zna-sta-je-Miskovicu-smesno.a-159732.291.html
