Novak Đoković, najbolji srpski i jedan od najboljih tenisera sveta svih vremena, uspeo je u onome čemu se malo ko nadao. Nakon dve godine mukotrpne borbe sa povredama, padom forme, teškim porazima, osudama sa raznih strana, neizvesnostima i sopstvenim demonima, pošlo mu je za rukom da ponovo osvoji Grend slem turnir u Vimbldonu, četvrti put po redu. Da je ova njegova pobeda značajnija od svih do sada, priznao je i sam teniski as nakon što je podigao vimbldonski trofej.
– Ovo je zaista poseban trenutak. Prvi put u mom životu neko mi iz lože dovikuje „Tata, tata!“. Volim te, sine, najviše na svetu, istakao je još jednom koliko mu je dragocena podrška porodice i koliko mu je značilo što je u njegovoj loži supruga Jelena držala trogodišnjeg sina Stefana, koji je od srca navijao za tatu.
Momenat kada je Novak trijumfovao nad Južnoafrikancem Kevinom Andersonom bio je epski. Dani, nedelje i meseci pokušavanja da se vrati na vrh, bili su teški i za gledanje. Posmatrajući kako se muči na terenu, gubeći od višestruko lošijih tenisera, mnogi su mu poželeli da se penzioniše što pre.
– Dobro, dečko, sad nam već svima ideš na živce. Počni da jedeš to meso, batali karfiol, alge, pa kad se penzionišeš, potpiši za FK Vegetarijanac. Ja samo ne čuh da sport i makrobiotika idu podruku, osim ako si joga majstor, poručio mu je poznati glumac Sergej Trifunović, nakon jednog od mnogobrojnih poraza koje je Novak preživeo u poslednje vreme.
I on je, kao i milioni drugih, aludirao na Novakvu ishranu koje je atipičina.
– Počni da jedeš Novače ili ništa od tenisa. Penzoniši se više, nemaš snage. Užasan si i ti i tvoja bezgrešna supruga…, samo su neki od komentara kojima su velikodušno čašćavali već dovoljno iscprljenog Novaka.
Situacija se do te mere otela kontroli da je jedno od glavnih pitanja na konferencijama za medije bilo „Da li je ishrana zaslužna za vaš sunovrat?“. Novak je odbijao da ogovara ljut i uveđen, tvrdivši da je to njegova lična stvar. Ali nije bila. Svi su želeli da znaju šta mu se dogodilo i zašto je postao tako nepodnošljivo slab. I napadali su ga, tražili odgovore.
Nakon što je osvojio trinaesti Grend slem trofej, Novaku su zasuzile oči, ali pobednička euforija je izostala. Njegove oči su bile drugačije. Ni trunke iskre – samo umor i utisak nekog dubokog razočaranja koje nije postojalo kod starog Novaka, koji je kidao majicu u naletu pobedničke sreće.
Kao da nam je svima poručio: „Rekao sam da mogu i pokazao vam, ali koga je više briga za to…“
Goca Savković
