DESETI PUT POSTAO ŠAMPION U MELBURNU (AO), PONOVO JE PRVI NA ATP-LISTI
* Pobeda u Melburnu bila je je njegov 94 trijumf na ATP turnirima. Đoković od danas grabi ka svojoj 374 nedelji na teniskom tronu i treba mu još četiri nedelje da bude na prvom mestu kako bi postavio apsolutni rekord – 378 nedelja na teniskom vrhu, što je više od rekorda koji drži Nemica Štefi Graf (377)
* Kod Novaka Đokovića dogodile su se značajne promene od kada je pre godinu dana izbačen iz Australije i kada mu nije dozvoljeno da igra. Te važne promene desile su se i na mentalnom, psihološkom i na igračkom planu
* Đoković je prvi put u karijeri počeo konstantno da pogađa tačke na terenu koje su nedostižne za rivale. Preciznost tih udaraca je fantastična – skoro 100 osto!
SJAJNA pobeda na turniru u Melburnu donela je Đokoviću rekordnu 22 Grend slem titulu, rekordnu desetu u Australiji i povratak na prvo mesto ATP rang liste.
Pobedio je ubedljivo Grka Cicipasa sa 3: 0 (6:3, 7:6, 7:6) uglavnom bez ozbiljne borbe. I osvojio sve što se u svetu tenisa osvojiti moglo!
Njegova radost bila je ogromna, plakao je od sreće, kako bi Srbi rekli „Kao kiša!“
Nije trebalo dugo čekati da Novak Đoković ponovo postane najbolji teniser sveta, da zauzme prvo mesto na ATP listi.
Do 12. juna prošle godine (znači pre sedam ipo meseci) Đoković je čak 373 nedelje bio na prvom mestu ATP rang liste, najviše od svih tenisera ikada. Potom je zbog nemogućnosti da igra početkom i u toku prošle godine na nekoliko najvećih turnira (dva Grend slema: Australija i US open i nekoliko mastera) izgubio mnogo bodova i skliznuo sa prvog mesta rang liste do sedmog.
Na čelo rang liste prvo je tada zaseo nekoliko meseci Rus Danil Medvedev (13 nedelja), a potom Španac Alkaraz (20-tak nedelja).
Đoković od danas grabi ka svojoj 374 nedelji na teniskom tronu i treba mu još četiri nedelje da bude na prvom mestu kako bi postavio apsolutni rekord – 378 nedelja na teniskom vrhu, što je više od rekorda koji drži Nemica Štefi Graf (377).
Pobeda u Melburnu bila je je njegov 94 trijumf na ATP turnirima.
Kod Novaka Đokovića dogodile su se značajne promene od kada je pre godinu dana izbačen iz Australije i kada mu nije dozvoljeno da igra. Te važne promene desile su se i na mentalnom, psihološkom i na igračkom planu.
Nisu se dogodile odjednom i iznenada, nego su u proteklim mesecima su sazrevale i u njegovoj glavi i igri. Šta je to novo što se dogodilo i ustalilo po prvi put u njegovoj dugoj teniskoj karijeri?
Pored visokog kvaliteta igre, koja je, sem manjih padova, stalno postojala kod 36-ogodišnjeg Đokovića, kao i ambicije da bude najbolji na svetu – kod njega se prvi put počela oslobađati jedna nesputana energija, sloboda koju nije ispoljavao u protekloj 16-godišnjoj karijeri vrhunskog tenisera.
Naime, Đoković je od početka karijere, kada su svetskim tenisom prvih godina 21. veka dominirali Federer i Nadal, a on dostizao njihove visine, davao i pre i posle mečeva protokolarne, „stisnute“ izjave i po tome ličio na dosadnog Federera i protokolarnog Nadala. Takvom njegovom ponašanju radovali su se zvaničnici ATP organizacije kao i sponzori, jer nije bilo nikakvih problema ni ekcesa u izjavama.
Takav stil Đoković je ispoljavao i u intervjuima domaćim, posebno stranim gde nije želeo da govori (sem usput) o pristrasnostima i omalovažavanju publike širom sveta prema njemu i favorizovanju glavnih rivala Nadala i Federera.
I poznati veliki mediji nisu bili naklonjeni Đokoviću, i najmanji njegov gaf na terenu bio je preuveličavan i on je olako dobijao epitet „Balkanca“, nepodobnog i potencijalno incidentnog tenisera.
Neravnopravnost u odnosu na glavne rivale u mnogim prilikama Đoković je trpeo, stisnutih zuba je nastavljao da igra i ćuti, naravno i da pobeđuje i osvaja sve više turnira i najvećih trofeja. Ali, zato njegov otac Srđan nije više mogao da ćuti i trpi nepravdu i nekorektan odnos svetske javnosti prema njegovom sinu: izgovarao je hrabro ono što je bilo istina i tako stavljao melem na ranu Đokovića.
Trajalo je godinama to favorizovanje i ideologizovanje svetinja Zapada, Federera i Nadala. Posebno je nedodirljiv bio Federer, prava ikona, svetinja u koju se nije smelo dirnuti.
Nije se smelo ni postavljati pitanje: ko je najbolji teniser na svetu, ili ko je najbolji igrač svih vremena. Više od deceniju i po trajalo je takvo stanje, ali kad je Đoković počeo da dostiže po broju osvojenih Grend slem trofeja i turnira „nedostižnog“ Federera počeo je da se menja odnos Đokovića prema brojnim nepravdama koje je trpeo.
Provokacije prema Đokoviću pojačane su sa pojavljivanjem epidemije korone 2019. godine i njegovim odbijanjem da se vakciniše. Tada su svojim nekorektnim izjavama i Federer i Nadal ispoljili svoju netrpeljivost prema Đokoviću osuđujući njegov postupak.
Prvi put u svojoj karijeri Đoković je počeo da govori o nepravdama koje mu se nanose, o kaznama koje mu se izriču, o nepriznavanju i nepoštovanju njegovih briljantnih teniskih dostignuća…
Ohrabrio se i doveo svoju decu na završni teniski turnir u Torinu. Nije se više obazirao što to nije ranije radio Federer. Počeo je da u svojim izjavama pominje porodicu, ženu, decu i govori o značaju koji imaju za njegovu igru. I to nisu bile kratke protokolarne izjave, a sada u Melburnu su se posebno ispoljile.
Počeo je da daje izjave koje je on želeo, a ne koje mediji nameću. Ta njegova sloboda da govori o temama o kojima ga ne pitaju, već o kojima on želi je ta velika promena koja je nastala poslednjih meseci u njegovom ponašanju.
Oslobodio se Đoković tih decenijskih stega, jer je shvatio da od poštovanja tih „uškopljenih“ normi nema nikakve koristi, naprotiv trpeo je štete.
Zanimljivo je istaći da su se i izjave decenijski nenaklonjenih zapadnih tv komentatora i Matsa Vilandera promenile u korist Đokovića.
Prvi put se o njemu i njegovoj igri govorilo u hvalospevima, afirmativno – onako kako su godinama hvalili Federera i Nadala.
Neverovatna je ta nagla promena, potpune pohvale Đokoviću nisu bile samo posledica njegovih sjajnih igara, njegovi hronični kritičari postali su odjednom njegovi navijači!
Da li su konačno shvatili da je on ipak najbolji svih vremena?
Đoković te udarce šalje uglavnom u uglove terena… i oni se ne mogu vratiti. Zato je skoro sve mečeve dobijao sa 3:0 u setovima, a prave borbe sa rivalima nije bilo, uzbuđenja su izostajala.
Kao da je imao za protivnike igrače niže kategorije tako lako ih je dobijao, superiorno i bez sportske drame.
Najveća drama u Melburnu zbila se ipak van teniskog terena. Australijsko-britanskoj antisrpskoj koaliciji zasmetao je postupak Novakovog oca Srđana koji je van stadiona pozdravio rusku zastavu i povikao „Živeli“!
To je ocenjeno kao velika provokacija i podrška Rusiji u ratu sa Ukrajinom. Pa je Srđan Đoković polufinalni i finalni meč svog sina bio primoran da gleda iz hotelske sobe, a ne sa tribina „Rod Lejver“ stadiona.
Tako je sprovedena ta mala pakost prema Đokovićima od strane australijsko-britanskih mrzitelja Srba. I to je sva zloba koju su ovog puta mogli da iskažu u ovom najvećem trijumfu Đokovićeve karijere.
A Đoković će od danas biti na zvezdanom nebu najvišeg sportskog dostignuća koje jedan sportista može da ostvari. I zvezdano nebo je za njega otvoreno za nova najveća dostignuća.
Mi, Srbi, njegovi navijači možemo biti ponosni na njega, neponovljivi Đoković nam je to omogućio. Ostaje da slavimo s njim i širimo njegovu slavu svuda i svima oko sebe.
Mekinro: Najbolja igra Đokovića
koju sam ikada video
Na igračkom planu do velike promene u igri Novaka Đokovića došlo je početkom ove godine na turnirama u Adelejdu i Melburnu. Promene su posledica njegovog konačnog igračkog sazrevanja. Naime, Đoković je prvi put u karijeri počeo konstantno da pogađa tačke na terenu koje su nedostižne za rivale. Preciznost tih udaraca je fantastična, skoro 100 osto!
Iz gema u gem, iz seta u set, iz meča u meč on je počeo da ponavlja takvu igru i da melje protivnike. Ono što je fascinirajuće u toj njegovoj novoj igri, tačnije u tim udarcima je – izvanredna preciznost, pa je takve udarce skoro nemoguće vratiti. Pogotovo što se takvi udarci ponavljaju, Đoković ih odigrava u kontinuitetu. Tako nešto on nikada ranije nije ispoljavao. To je ta ključna evolucija u igri Đokovića.
Da li samo zbog toga Džon Mekinro, jedan od najvećih asova belog sporta ikada, dao je pre finalnog meča u Melburnu izjavu:
„Najbolja igra Đokovića koju sam ikada video.“
Piše: Hadži Jovo VUKELIĆ
