Nove „čeke“

0
1022

srbija-ratnici-vitezovi-700x468Tačno je da zapadne zemlje nemaju ni stalne prijatelje ni stalne neprijatelje. Oni imaju samo stalne interese. Zato smo im dragi samo dok ispunjavamo njihove interese. Ko normalan želi da provede život kao deo nečijeg interesa? Kakav je to život bez mogućnosti da se učini nešto za sebe, svoju Otadžbinu, svoje potomke?

Srpska duša odlično zna da pritisak i želja zapada, sve ono što danas stavljaju ispred nas kao njihov interes koji moramo ispuniti, sigurno nije kraj njihovih bolesnih želja. Obzirom koliko dugo traju pokušaji uništenja Srbije znano nam je da ovo nije ni početak. Ostaje zato na nama da učinimo da im od danas bude jasno da je ovo kraj njihovog novog početka uništavanja Srbije. Uspećemo sigurno ako ne budemo radili ono što nas oni teraju, već isključivo ono što kao svetosavci znamo da je ispravno i što kao takvo moramo činiti.

Uspavaljuju nas lepim rečima, i tako naterani da usporimo umesto da planiramo i radimo mi sedimo, čekamo i brinemo. Dok mi sedimo oni se pripremaju, dok čekamo oni nas već uveliko gaze, dok mi tako brinemo oni rade, rezultat je vidljiv – nama je sve gore. Vreme je sada da i mi njih zabrinemo, počnimo da radimo u svom interesu. Ne smemo više da slušamo one koji su svoju dušu već prodali satani zapada. Zar da verujemo onima koji nas ubeđuju u dobronamernost zapadnih hijena da bi time prikrivali svoju izdaju? Kako verovati onima koji nikad nisu imali hrabrosti da krenu napred? Onima koji od straha u svakoj prilici vide problem. Svetosavac ne živi u strahu a preživeo je zato što je u svakom problemu video priliku, i tu priliku pretvarao u pobedu.

Nastavimo da živimo u skladu sa našim vekovnim pravilima. Ona nam jasno kažu da Srbin ne živi da bi radio ono što mu drugi govore. Put svetosavca nije put tuđih interesa, njegov put je da radi ono što je ispravno da bi se sutra znalo da je zaista i živeo. Ne očekujmo od zapada da postupi ispravno, oni to mogu učiniti samo onda kada im više ne preostane ni jedna druga mogućnost. Do tog momenta će se uporno služiti svim pokvarenim sredstvima i mogućnostima. Pokušavaće da uz pomoć domaćih nevernika jašu na našim leđima istovremeno nam guleći kožu sa njih. Zašto bi im to dozvolili? Zahvalnost sigurno nećemo dobiti a od takvih nije nam ni potrebna.

Da Vas podsetimo:  Nekoliko reči o jednoj reči ili Na šta upućuje kovanica „hrvatski Srbi“

Znamo da je vuk je slabiji od tigra, slona ili lava pa ipak nismo ga videli da kao oni pleše u cirkusu. U životu se trajna nadmoć ne postiže fizičkom snagom nego duhom. Srpskom narodu duh nikad nije nedostajao, vera koja ispunjava dušu svakog svetosavca njegov duh čini neuništivim. Bez obzira na fizičku nadmoć neprijatelja onaj vuk koga svaki srbin nosi u srcu je uvek pobeđivao. Razbudiće se vuk u svetosavskom srcu i probuditi ponovo srpskog viteza.

ZAROBLjENOJ BRAĆI

Stari snovi naši nisu bili varka:
Na Srpskome Jugu nema više roba;
Prenula je snaga Miloša i Marka,
Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!

Bog je dig’o stare vitezove naše
Što za rod umreše u oružja zveci;
Njina trošna tela na Kosovu paše,
Al’ Duh njihov osta u njihovoj deci!

Plinula je širom krv i ljubav žarka,
Izvidaše rane od Vidova dana:
Naš je danas Prilep Kraljevića Marka,
I malena Banjska Strahinjića Bana!

Slobodna je raja, ona duša čista,
Nad kojom se, davno, zaplakala Vila:
Car Dušana kruna u Skoplju se blista,
Nad njom Beli Or’o raširio krila!

Razmrskane glave leži guja šarka,
Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila;
Prenula je snaga Miloša i Marka,
Po gorama našim opet peva Vila!…

Velimir Rajić

Prošlost nam je večni svedok da snove koje smo ikreno i sa verom snivali nikad nisu bili varka. Neki put nam jeste bilo potrebno više vremena da ih ostvarimo, ali bitnije od vremena je to da smo uvek uspevali da ih ostvarimo. Jedan od razloga zašto nam se svi snovi nisu ostvarivali brzinom kojom smo želeli je i taj što neki put mora da se sačeka da majke rode prave Srbe. Ne moramo da brinemo rodiće srpske majke novog i Miloša i Marka rodiće novog Milana, Stevana, Živojina, Nemanju, Nenada, Jovana, Petra, Dušana, Lazara, Janka, Gavrila… Rodiće se ponovo oni koji znaju šta je vera, šta je krv, šta je Otadžbina, šta je princip.

Da Vas podsetimo:  Ah, ta Venecija

Nije ovo prva okupacija Srbije. Ona sigurno jeste prva ovakva ali je nažalost samo jedna u nizu onih koje nam pokvareni zapad nameće. Kada nastupaju ta smutna vremena okupacije kada se nad Otadžbinom nadviju tmurni oblaci Srbi se moraju setiti „čeke“. Nije slučajno porodica Gavrila Principa iz sela Obljaj kod (Bosanskog) Grahova imala starinski nadimak „čeke“.

Nadimak kojim su se obeležavali upravo oni koji u teškom vremenu tuđinske okupacije ipak sačekaju u zasedi moćnog okupatora, da mu pokažu i dokažu da ne može tek tako da otima tuđe. Da neprijatelj zapamti da sila nikad nije pobedila veru. Porodično nasleđe, dokazao je i mladi Gavrilo koji nije išao u tuđinski i daleki Beč da tamo teroristički puca na Ferdinanda u austrijskom starom gradu. Ne on je silnog okupatora sačekao u zasedi u Sarajevu, svoj na svome, da mu udeli srpski princip za okupatora! Onako kako svaki okupator i zaslužuje da se upozna sa srpskim principom.

Taj čin, svaku raspravu o njemu kao navodnom teroristi danas čini smešnom, ali ko da zapadnim hijenama to nešto znači. Istina njih ne interesuje, za njih je istina samo njihov interes. Zato to mnogo više kazuje o onima koji pokušavaju da izvrću istorijske činjenice. Austrijski istražni organi, tokom pripreme sudskog procesa vršili su žestok pritisak na protu Iliju Bilbiju. Kao i uvek „pošteni i humani“ zapad je tražio prevaru pa je od prote Bilbije zahtevano da krivotvori podatak o rođenju Gavrila Principa. Insistirali su da umesto jula, upiše jun kao mesec rođenja u krštenicu, jer bi tada u trenutku samog atentata Gavrilo bio već dve nedelje punoletan!

Prota Bilbija, je ipak bio pravi svetosavski sledbenik izabrao je zatvor, logor i nasilnu smrt, ali nije lagao. Držeći se pravoslavnog puta nije izabrao izdaju za život zemaljski već veru i čast za Carstvo Nebesko. Da krv nije voda, dokaz je danas, njegov potomak, Vojislav Bilbija, koji kao pravoslavni sveštenik obilazi redovno haške sužnje u savremenoj tamnici EU i NATO. Hrabreći i krepeći u kazamatu bezdušnog zapada duše zasužnjenih Srba, novomučenika iz poslednjih odbrambenih ratova za slobodu srpske Otadžbine.

„Vrlina je kao žeđ. Kad čovek počne da je pije, sve više žedni, i sve češće traži da je pije.“

Sveti Nikolaj Velimirović

Hvala našim starima što su se za razliku od zapada na vreme osetili tu žeđ. Žeđ duše za verom i srca za vrlinama. Zahvaljujući njihovoj hrabrosti i odlučnosti da odmah napoje srce, dušu i telo iz bokala pravoslavlja, mi njihovi potomci danas samo treba da nastavimo već utabanim stazama. Ne sme da nas zbuni što možda plodove tih vrlina ne vidimo odmah. Ne zaboravimo da ni seme jabuke koje smo bacili u zemlju ne daje plodove kroz mesec dva ili tri, već se oko njega moramo potruditi. Gajimo li ga sa ljubavlju pazeći na njega možemo očekivati da za par godina sa tog drveta beremo najlepše plodove. Zato nastavimo da gajimo vrline koje su nam preci ostavili i ne moramo brinuti za buduće plodove života.

Da Vas podsetimo:  Princip

Uvek smo bili trn u oku zapada. Koliko su puta pokušavali da nas satru jasno je da se taj trn davno pretvorio u ogroman balvan za njihove oči. Nisu uspeli u svojim pokušajima da nas zatru vođenim zlom u njihovim dušama. Naravno ne zato što su im pokušaji bili slabi ili što je problem u njihovoj jačini. Nisu uspeli i neće zato što su udarili na svetosavski narod. Veličina i snaga tog naroda je upravo u odluci da ne odustane od svojih predaka i svoje vere. Nepobedivost srpskog duha je u tome što je svestan činjenice da nije strašno umreti, strašno je ne živeti. Takav narod nemoguće je porobiti. Zapade pokušaš li „čeke“ će te sigurno sačekati.

Nenad Blagojević


FSK

____________

slika http://www.cuvarikoplja.com/o-bratstvu/simvol%20v%D1%98jerje%20srbskje%20omladinje/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime