Na svečanom prijemu Pravnog fakulteta u Novom Sadu u ponedeljak 1. oktobra novu generaciju studenata dočekao je novi dekan Branislav Ristivojević, koji je upravo tog dana stupio na dužnost.
Rutinsku ceremoniju nije omela činjenica da je nekoliko meseci ranije Ristivojević u prvostepenom postupku Višeg suda u Novom Sadu osuđen za govor mržnje protiv LGBT+ građana.
Mada nije novina, nedoslednost dve javne institucije, sudske i obrazovne, u razumevanju zabrane diskriminacije posebno je obeshrabrujuća u okruženju akademske zajednice koja formira buduće pravnike. Na ovaj raskorak pažnju javnosti skrenulo je udruženje “Da se zna!” koje prati slučajeve nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama, a po čijoj je pritužbi proces iniciran prošle godine.
Naime, udruženje je podnelo pritužbu kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti protiv Ristivojevića zbog homofobičnog teksta objavljenog na sajtu Nove srpske političke misli, u kom Ristivojević optužuje Paradu ponosa i tzv. homoseksualni lobi za porast nasilja u porodici.
Pošto je diskriminacija ustanovljena, kancelarija Poverenika je u skladu sa svojim zakonskim obavezama prošlog novembra podnela tužbu nadležnom sudu u Novom Sadu. Osuđujuća presuda je doneta u julu ove godine a, kako nezvanično prenose mediji, okrivljeni je podneo žalbu na presudu.
Odluku o imenovanju novog dekana doneo je Savet Pravnog fakulteta na preporuku nastavno-naučnog veća, pred kraj prethodne akademske godine kada je postupak pred Višim sudom već uveliko bio u toku. On je u medijima već u junu predstavljan kao novi dekan. Novu funkciju Ristivojević je preuzeo sa mesta šefa katedre za krivično pravo istog fakulteta. Široj javnosti je poznat po protivljenju obaveznoj vakcinaciji i izjavama srodnim teorijama zavere o osiromašenom uranijumu.
Branislav Ristivojević (1972) je rođen u Novom Sadu, diplomirao je na novosadskom pravnom fakultetu 1996, a naredne godine je izabran za asistenta na predmetu krivičnog prava. Na matičnom fakultetu je magistrirao, a doktorirao je na pravnom fakultetu u Beogradu. Kako se navodi u njegovoj biografiji na Istinomeru, bio je savetnik u više timova odbrane pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, dok je u drugoj vladi Vojislava Koštunice bio savetnik premijera za pravna pitanja. Početkom ove decenije bio je predsednik pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije, a kao član te partije 2012. izabran je za poslanika u pokrajinskom parlamentu, u čijem sazivu učestvuje do novih izbora 2016. Politička funkcija mu je donela obavezu podnošenja izveštaja o ukupnim mesečnim primanjima, ušteđevini i nekretninama u vlasništvu. Novih podataka o partijskoj afilijaciji Branislava Ristivojevića nema.
Inače, zbog diskriminacije studenata čiji maternji jezik nije srpski, protiv Pravnog fakulteta u Novom Sadu krajem 2015. podneta je tužba koja nije rešena u korist studenata, pa je ovaj problem i dalje u fokusu studentskih protesta. Naime, fakultet je internim propisom uveo dodatni test iz srpskog jezika, pored osnovnog testa na prijemnom i uprkos diplomi srednje škole kojom je znanje srpskog jezika već potvrđeno.
Milica Jovanović
Peščanik.net
Koja trabunjanja i tekst pun ,,demokratskih,, parola….Tekst je pripremljen da ,,hrani,, drugosrbijance i one sa pilecim pamcenjem.
Polako Gordana ! Niko nikoga ne proganja ni terorise !
Protiv dekana Branislava Ristivojevica je podneta tuzba i on je osudjen zbog govora mrznje
Sud nikoga ne proganja ni terorise.
Прво, он није „осуђен“ јер је пресуда неправоснажна. Друго – зар стварно има толико наивних да верују да судови увек доносе исправне одлуке, посебно у Србији? Треће, да ли је „Дечко“ пропустио да прочита за шта је човек конкретно оптужен? Једноставно је изнео своје мишљење у вези социјалних последица агресивне геј пропаганде.
Da li ste vi čitali članak na snovu koga je gospodin Ristivojević optužen za govor mrženje a na osnovu prijave nakakvog udruženje „Da se zna“? Da jeste shvatili bi da nema nikakvog govora mržnje i da se radi o argumentovanom komentaru bez i najmanje naznake govora mržnje. I ne radi se ovde samo o gospodinu Ristivojeviću, već o činjenici da se diskriminišu svi koji koji razmišljaju i govore drugačije od nekakve LGBTQP ideologije i da sud daje podršku takvoj diskriminaciji.
А ко том левом и безначајном удружењу дозвољава да дискриминише знање и струку, српски језик и српску традицију ? Шта сад треба маргинална група људи са улице да одлучује ко ће бити декан на ком факултету? Што у Загребу,Ријеци, Софији,Подгорици или Будимпешти студенти Срби не могу да студирају на српском језику и пишу семинарске радове и дипломски или докторске дисертације на ћирилици?? Да ли је неком геју оспорено право на студирање? Наравно да није па се поставља питање ко том удружењу даје право да измишљеним оптужбама условљавају било какаву делатност у овом друштву? Ко им је дао право да прогањају и тероришу људе?
Ауторка би требало да се одлучи између хомофобије и мржње, јер то су две врло различите ствари. Претпостављам да је „мржња“ погодна етикета за наслов, али чињеница је да је једино набеђивање овде оно саме ауторке која Ристивојевића оптужује за „мржњу“. Наравно, ништа лично – само како је наручено. Ристивојевић изнео мишљење да геј параде и лоби повећавају насиље у породици – пази богати, па зар то није сасвим логично у патријархалном друштву? Значи човеку суде за изношење логичног мишљења, може се рећи професионално поткованог, а не за „мржњу“. Успут, изношење мишљења је „оптужба“, само у јефтиним памфлетима попут горепотписаног.