Novi izbori i stara praksa

0
798

pajtic-sutanovacProtekli neposredni izbori u Demokratskoj stranci su u političkim ocenama ovog događaja predstavljeni kao „veliki doprinos“ razvoju političke kulture i „značajna inovacija“ koja će doprineti demokratizaciji stranačkog, ali i našeg ukupnog političkog života. Ali kada se pogleda način vođenja unutarstranačke kampanje, sam tok glasanja, postignuti rezultati i slaba izlaznost preostalog članstava DS na ove izbore, može se opravdano postaviti pitanje – koliko su oni bili zaista demokratski i neposredni.

Već sama činjenica da u istoriji ove stranke nikada se nije desilo da neki od kandidata za predsednika (a na ovim izborima bilo ih je četiri) dobije tako visok procenat glasova, a da pri tome nije bilo disperzije glasova, jasno ukazuje da su ovo bili lobistički i mešetarski vođeni i dirigovani tzv. „neposredni izbori“. Kako je moguće da svi kandidati sa liste Dragana Šutanovca za potpredsedničke funkcije budu izabrani, a da je na listi bilo devet kandidata? Još je čudnije kako ni tu nije došlo do bilo kakvog rasipanja glasova – očigledno, zbog toga što je glasanje obavljeno po istom lobističkom obrascu kao i za predsednika stranke. Može se reći da u redovima DS, bar u tom pogledu, vlada zavidna disciplina i jednoobraznost. Kako je moguće da niko ne spominje nekoliko hiljada članova stranke kojima je uskraćeno pravo da glasaju na ovim izborima? Očigledno da je na delu bila stara i oprobana praksa lobističkog i dirigovanog glasanja, koja se kao i do sada uvek obavljala prikupljanjem podrške opštinskih odbora i njihovih funkcionera. Na delu je i ovog puta bilo delovanje dobro uigrane stranačke infrastrukture i nomenklature koja je od ovih tzv. neposrednih izbora napravila samo otužnu farsu.

Pod okriljem nove forme neposrednih izbora samo se nastavila stara praksa stranačkih izbora u kojima odlučujuću ulogu i dalje ima stranačka oligarhija. Odlučujuću ulogu je i ovog puta odigrala standardna lobistička grupacija Gradskog odbora DS u Beogradu koja je i do sada imala presudnu ulogu u postavljanju i smenjivanju predsednike ove organizacije. Ne treba zanemariti ni „organizacione sposobnosti“ novog-starog predsednika Izvršnog odbora DS Radoslava Milojčića-Kene. Ukratko, na ovim „neposrednim“ izborima ponovio se sindrom Bele Palanke, što postaje obrazac političkog života u Srbiji. U svakom slučaju, ovakva „ubedljiva“ pobeda Dragana Šutanovca (koji je, uzgred rečeno, imao i dominantnu medijsku podršku) neće doneti konsolidaciju DS jer on je predstavnik istrošenih i anahronih stranačkih struktura.

Da Vas podsetimo:  Slučaj Geoks: Da li ćemo sada staviti prst na čelo

Tokom unutarstranačke kampanje preovladavalaje težnja da se izborom novih ljudi i radikalnijim menjanjem dosadašnjeg načina rada zaustavi već dugi period urušavanja DS. Ali ovi izbori nisu doneli nove ljude, a ni nove ideje koje bi omogućile radikalniju reformu stranke. Što je još važnije, propuštena je jedinstvena prilika da se povrati izgubljeni moralni integritet, ali i jasno političko i ideološko određenje koje je odavno izgubljeno.

Interesantno je da je većina stranačkih funkcionera, iako dobro znaju da su ovi izbori bili vešto režirana predstava, pohitala da se preporuči novom rukovodstvu. I dešava se iznova proces koji je i razorio DS, odsustvo kritičkog mišljenja, hrabrosti da se ukaže na nedostatke ovog izbornog procesa, ali i nedostatak elementarne načelnosti i čestitosti da se ukaže na pojave mešetarenja koje i dalje razaraju ovu stranku. Verovatno ćemo tek nakon izvesnog vremena, kada stranka doživi još neki izborni poraz, biti u prilici da čujemo izraze naknadne pameti, kritičke ocene i izlive „hrabrosti“. A upravo je takvo zatvaranje očiju i nedostatak kritičkog pristupa pred kršenjem osnovnih demokratskih principa i dovelo ovu stranku na ivicu cenzusa i političke propasti. Zato prihvatanje hipokrizije i stvaranja političkih privida neće dovesti do otvaranja mogućnosti sabiranja i okupljana članstva DS. Nakon perioda dominacije „šaperizma“ u DS, ovi tzv. neposredni izbori jasno nagoveštavaju da sada preovlađuje njegova ogoljena i sirovija verzija oličena u „kenizmu“.

Ovi i ovakvi izbori u DS samo potvrđuju staru istinu da postoje pobede koje više liče na poraze.

Marinko M. Vučinić

NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime