Za prvi direktni let na relaciji Beograd–Njujork specijalnim avionom Er Serbija u indijskom vlasništvu, za Premijera Srbije karta je već kupljena. Mnogi se nadaju da karta nije povratna.
Čeda će se i ovom prilikom švercovati.
Premijer će sa sobom da povede i Bojana Pajtića sa njegovom grupom građana. Njihov zadatak je da u Njujorku pred spaljenim hramom SPC postave pitanje ko je to uradio a da nije imao čak ni fantomke? Drugi zahtev je, naravno, smena velikog gradonačelnika velikog grada Njujorka. Ako bi prvi čovek Njujorka to odbio, onda, za utehu, ostavku neka podnese gradonačelnik Beograda. Tim pre što, zbog njegovog prezimena, Beograđani već počinju da pate od kompleksa inferiornosti što se najdrastičnije oseća po smanjenom prilivu besposlenih Srba iz ionako devastirane Srbije i, što je još gore, priliva stranog kapitala.
Žene u crnom će, da bi prikrile svoju veliku tugu zbog takođe smanjenog priliva stranih investicija u nevladine sektore, umesto crnih, biti obučene u haljine raznih boja, ukusa i mirisa. Cilj njihovog puta koji opravdava sredstva je javno postavljanje pitanja: Zašto? I da im se objasni zašto postavljaju pitanje – zašto? – kad je ionako sve jasno.
Uspostavljanju direktnog leta Beograd – Njujork i obrnuto, otvoreno se suprotstavlja ministarka za građevine i puteve, g-đa Mihajlović. Njeno mišljenje je da bi bilo mnogo celishodnije da se na ovoj relaciji izgradi novi koridor 10A, čiji bi garant okončanja radova u predviđenom roku bila ona lično. Pod uslovom da do kraja izgradnje ostane na funkciji koju trenutno upražnjava.
Predsednik države, Nikolić, predviđen je kao slepi putnik. On je to potpuno zaslužio jer se stalno opravdava kako ne vidi ništa loše u državi Danskoj. Jedino što ga muči jeste činjenica da rezidencija u kojoj obitava s vremena na vreme prokišnjava. Doduše, ne uvek, ali kad pada kiša uspeh je zagarantovan. Još gore od toga je što u lavor, koji je podmetnut da prikuplja ono što procuri kroz plafon i iz pouzdanih izvora sigurnosnih službi, baš u vreme dok je Predsednik ophrvan teškim mislima o svetskoj situaciji i kome bi još trebalo dodeliti odlikovanje, krupne kapi padajući s plafona rezidencije direktno u lavor rezidencije proizvode nesnosne i uznemiravajuće zvuke: glup!… glup!… glup! Kadgod neka kap padne čuje se: glup!
Ova zemlja, žali se Predsednik, sa padavinama ne oskudeva. Izuzetak je vlast Premijera AV.
Na otvaranju Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, Nikolić se, kao predsednik i mali individualni poljoprivredni proizvođač, požalio skupu kako neke podzemne nemani uništavaju delo njegovih ruku i ruku Prve dame Srbije. Naime, podzemne zločinačke formacije, dakle organizacije iz zemlje a ne strani faktor, uništile su sve glavice crnog luka kako u njegovoj, tako i u Dragičinoj leji. A luk je prosto neverovatnog kvaliteta. Možeš da ga jedeš koliko ti je volja, a kada govoriš, ništa se ne oseća. Niti se čuje, niti se razume – istakao je u svojoj završnoj reči g Predsednik. A što ide uz „tomovaču“, proizvod iste kuhinje domaće radinosti, to se ne da opisati – nastavio je kao za sebe jer je, kao što je napisano, već dao završnu časnu reč.
„Zar ne pomaže ni toliki broj nezavisnih i slobodnih tabloida koji su van kontrole NUNS-a? i mogu da daju opis svega postojećeg i onog što se sprema da postoji“ – pitali su znatiželjni posetioci Sajma iz zemlje i inostranstva.
„Jok“! – odgovoreno je skrušeno Predsednik, uz neskriveno odobravanje oba novinara nezavisnih medija.
Borko Stefanović se sprema da u Njujorku zatraži vanredno zasedanje Skupštine Ujedinjenih nacija na kome bi se najzad razjasnilo zašto za Borka nije glasala ni njegova sopstvena supruga. AV je u tom smislu u startu imao sigurna tri glasa.
Da bi opravdao troškove puta, i Borko će zatražiti ostavku gradonačelnika Njujorka. U slučaju da se tom zahtevu ne izađe u susret, tražilo bi se da grad Njujork uplati bar desetak miliona dolara kazne kako bi se mogli vratiti dugovi nastali usled izbornog debakla Borkove stranke.
Ono što je sigurno, to je da na ovaj put neće ići Šutanovac, perspektivni lider prosperitetne Demokratske stranke. On će za svoja putovanja koristiti NATO avione.
Da je kojim slučajem, umesto što je indijski, avion bio ruski, glasno bi se čulo: „Eh, gde je ono pusto tursko?“
Dragoslav Pakić
stanjestvari.com
