NOVI POKUŠAJ JAČANjA KULTA TITA

I pored svih komunističkih filmova i novog serijala koji se snima o TITU (biće prikazan na RTS), i svih komunističkih filmova koji su snimljeni od 1945. srećom mi nismo ugasili u sebi taj duh viteštva i junaštva za svoju slobodu… ipak svesni smo istine a i laži koje su nam nametane a i dalje se nameću… kroz grupe pojedinaca sistemski i institucionalno ufiltrirane a i dalje komunistički nastrojene.

Mi smo narod koji je stao sam u tri navrata Velikom ratu, Drugom svetskom ratu i EU i Nato moćniku na megdan za slobodu i čast… ko bi poverovao da najmoćnija sila sveta tada nije mogla kopneno da uđe na teritoriju Srbije (Kosmeta)? Pa niko… a zaslužni su junci sa Košara i Paštrika (tada deca)… a o tome nemamo igrani film, zašto, ali imaćemo o ,,hrvatu“ Titu?

Zato, danas imamo ,,decu“ koja idu (trče ili voze bicikle) po pomoć baš kod tih naših vekovnih ,,dželata“ i njima se klanjaju u Strazburu i Briselu (Nato sedište)… kakvu li podršku tamo traže i ko ih usmerava i uči, to je veliko pitanje?

Kao i sa upotrebom ,,krvave šake“ koja nije naš simbol kao i ,,plenumi“ (štafete, zborovi) koji su odlika komunizma… kao i vitlanje i igranje oko jugoslovenskih zastava.

Za sve to naša deca nisu kriva, kriv je obrazovni sistem koji ih nije naučio odakle im preti opasnost i od koga je naš narod doživeo genocide u više navrata samo u 20.veku… sve to u udžbenicima je u par rečenica… tako štitimo samo sopstvenog dželata i i dajemo prostor da i dalje bidemo lak plen kao i do sada.

Definitivno je danas većini jasno da su nam istoriju krojili krojači bečko-berlinske škole.

Pa otuda albanci vode poreklo od Ilira i da su ,,autohton narod“ na Balkanu, ili ono Prvi i Drugi Srpski ustanak?… a ko zna koliko ih je bilo tokom osmanske okupacije Stare Srbije.

Skadar i ne spominjemo kao viševekovnu Srpsku prestonicu.

Ne znamo ni gde su nam starostavne srednjovekovne knjige… i zašto ih nemamo.

Ne spominjemo ni bogatu Srpsku istoriju pre Nemanjića, kao da nas je sramota tog perioda.

I da ne ulazim u tu sramnu problenatiku, bolje da tu stanem.

Nama je rodiljublje i junaštvo usađeno u gen… taj gen je samo uspavan, mi nemamo rodoljubivu politiku od 1945.

gde će Srpstvo i rodoljublje biti prioritet.

Kada smo zgazili na monarhiji i na krunu… tu nam se survalo i rodoljublje i Svetosavski put. Mi smo od vajkada bili monarhija, i to je naše realno okruđenje.

Kada je komunizam došao 1945. dobili smo prazne manastire i crkve… slave skoro da se nisu slavile (a vekovima su naši stari slavili i palili kandila i sveće) i u vreme turaka.

A zbog lojalnosti maršalu mi smo ikone zatrpali i svečće ugasili a komunističke vođe pucale u freske Isusa… zlo vreme prema Bogu i Svetosavlju… taga zamenismo ikone Svetog Save sa slikama Tita po učionicama a i zabiravismo da smo Srbi pa sebe počesmo mazivati nekakvim ,,jugoslovenima“ to nam je pisalo do devedesetih u ličnim kartama i pasošima.

Zar nije jadno…?

Šta bi nam tada rekao Mišić, Stepa, Putnik, Milunka, Gavrilović, Bojović… ili naši prađedovi?

Mi i danas (ne narod) negujemo kult Tita, gledamo partizanske filmove i njima se oduševljavamo i ponosimo (a rađeni samo da ojačaju kult maršala i puni su neistine i laži).

Zaboravljamo da ti komunisti nisu oslobodili Jasenovac, on je raspušten i branjen dok su se svi dokazi genocida uništavali… a deo tih ustaša su odmah obukli partizanske uniforme i ufiltrirali se u red ,,pobednika“ i dobili i činove, što im je omogućio Tito… i tako prikriveni čekali trenutak za formiranje svoje države i novi genocid sredinom devedesetih (što se i dogodilo… )… dok je srpski narod bio opijen i sluđen ,,bratstvim i jedinstvom“.

Isto kao komunisti koji su radili na jačanju kulta maršala Tita… oslobođena Srbija je morala da krene u izradu filmova koji su bili neophodni za jačanje rodoljublja i srpske svesti. Do sada smo morali da imamo filmove o srpskim kraljevima pre Nemanjića, Dušanu Silnom, Knezu Lazaru, Despotu Stefanu, voždu Karađorđu, Milošu… stradanju Srba od osmanlija, Ceru, Kolubari… o srpskim vojvodama… film o stradanju Srba u 20.veku… film o stradanju Srba u NDH… Aprilskom ratu 1941… o stradanju Srba od komunista… i da ne nabrajam dalje.

Ponašamo se kao da na taj način branimo istini da ugleda svetlost dana… kao da branimo sopstvenog dželata.

Do sada smo ulagali ogroman novac na razne serije i budalaštine od filmova, znači novca je bilo.

Dobro je što se krenulo u snimanje igranog filma Košare… i stalo se, zašto?

Ali zato imamo dva odlična filma ,,Božić 1943.“ i dokumentarni film ,,Bog i hrvati“… ta dva filma nikada nije emitivao RTS ili ostale najgledanije televizije u Srbiji… emitivala ih je RS.

Za pohvalu je i dokumentarna trilogija Kneževina Srbija, Kraljevina Srbija i Gde cveta limun žut i Veliki rat. Takođe i filmovi Kralj Petar Prvi, i dokumentarac Milunka Savić.

Da se vratim na partizanske filmove, koje sam ja kao klinac obožavao i redivno gledao.

Falsifikata u tim partizanskim filmovima ima toliko da bi samo o njima mogla da se napiše jedna knjiga. Jer, praktično u svim ovim filmovima istorija je drastično falsifikovana.

Najveći stub koji je imao za cilj da pomuti razum SRBA su partizanski (komunistički filmovi), ovi filmovi predstavljali su jedan od glavnih elemenata indoktrinacije masa u doba komunističke diktature. U snimanje jednog partizanskog filma ulagano je više novca nego danas u snimanje svih filmova za godinu dana. Za basnoslovne honorare, partizanske „heroje“ i njihove neprijatelje igrale su najveće svetske zvezde, poput Ričarda Bartona, Jula Brinera ili Orsona Velsa.

Izgleda da posle serijala od pre dve godine ,,Drug Marko“ (o Rankoviću) sa ovim novim filmom koji se snima o Titu ponovo jačamo taj kult maršala i komunizma.

Izgleda da neko mora ponovo da mu ojača kult ličnosti kod Srba… a ovaj način je najbolji.

Zašto i dalje nema filma o stradanju Srba u NDH ili o Golom otiku, Pasijim grobljima ili Lisičijem potoku? Bar na taj način da omladina i ,,zavedeni“ saznaju pravu istinu i kakvo nam je zlo doneo taj novi komunistički režim.

Možda je dobro da se snimi film o najveća ,,tajni“ koju je Josip Broz Tito morao da sakrije kako bi se srpskom narodu nametnuo kao vođa i „najveći sin“ deo je njegove vojničke biografije iz Prvog svetskog rata i učešće u austrougarskoj kaznenoj ekspediciji na Srbiju u 42. „vražjoj” domobranskoj diviziji koju su činili žitelji Hrvatske, njegova predaja i život u Rusiji, kretanje i dejstva njegove vojne jedinice na teritoriji Srbije. Taj naš ,,voljeni“ Tito učestvovao je u kaznenoj ekspediciji kao austrougarski kaplar na Srbiju, početkom 1914. otišao je na srpski front kao vodnik, gde je ostao do drugog odstupanja austrijske vojske u decembru iste godine.

Umesto da veličamo naše srpske junake, mi veličamo hrvata koji je na Ceru i Kolubari pucao na srpsku vojsku kao austrougarski kaplar… i koji je posle Drugog svetskog rata formirao Pasja groblja, Lisičiji potok, Goli otok… za srpske domaćine… i tako pobijo oko 80000 Srba.

Pitam se da li će u uvodu te serije biti i o tome reči? Teško.

Nema nama boljitka, dok se ne vrati stara Njegoševa kapela na Lovćen i Titovi posmrtni ostaci budu iz ,,Kuće cveća“ premešteni u Kumrovec (Hrvatsku) ili na Gradsko groblje u Beogradu, pošto ga ni hrvati ne traže.

I dok ne vratimo mošti našeg kralja Milutina iz Sofije (Bugarske) u Srbiju. I dok ne saznamo istinu o ,,spaljivanju“ Svetog Save.

*I BEZ USTAVNE PARLAMENTARNE MONARHIJE NE VALjA… moramo da se vratimo korenima… Svetosavskom putu.

Živela Srbija i nikad više jugoslavija. Dosta nam je ,,stranac“ krojio i kreirao srpsku sudbinu.

Priredio: Đorđe Bojanić, urednik sajta Srpska istorija