Vest da su Beograđani i Novosađani dobili “Sokola” koji će između dva grada i razdaljinu od 95 kilometara prelaziti za pola sata odjeknula je u javnosti, a da li će voz “Soko” i kada ići na jug, nije precizirano. Ipak, shodno trenutnom stanju pruge ka Nišu, adekvatniji naziv voza bi verovatno bio „Puž“, jer se od prestonice do najvećeg grada juga Srbije putuje punih 7 sati.
Čist, prostran, sa udobnim sedištima, zvučnim obaveštenjima o svakoj stanici, vremenu i brzini kojom se kreće – i prazan. Da su pruge sređene, umesto skoro sedam sati, putovanje bi bilo duplo kraće, objašnjava radnik koji će u Železnicama uskoro dočekati penziju.
Nekada se mnogo više ljudi vozilo vozom, ljudi su ulazili kroz prozor, danas su vozovi prazni, putuju samo najstrpljiviji – kaže železničar.
Iako je voz za Niš krenuo na vreme u 15:10, više od tri sata kasnije, za koliko se kolima stiže do NIša, odmaklo se tek oko 100 kilometara. Na nekoliko trasa kompozicija je bila prinuđena da stoji kako bi propustio drugi voz, jer nema dvopružnih prelaza.
Voz koji saobraća na ovoj relaciji ima sve uslove za udobno putovanje, ipak mali broj putnika odluči se da iz Niša do glavnog grada ide na ovaj način. Uglavnom ga koriste studenti, poneki penzioner kao i putnici koji prelaze kraće relacije.
Kada putujete vozom, možete da natenane sagledate svu jad i bedu ove zemlje. Stanice su zapuštene, sve je zaraslo, voz lep ali retko gde može brže od 30 kilometara na sat – kaže jedan putnik.
Na nekim relacijama voz ne može ni preko 20 na sat. Zato je kondukter nagovestio da se obrati pažnja na deonicu nakon Jagodine, kad se na jednom delu, doduše kratkom, razvija brzina od 120 kilometara na sat, što je pravo osveženje nakon spore vožnje kakva je ona kada se napusti Prokop.
Voz i danas važi za najjeftinije prevozno sredstvo, za povratnu na relaciji Niš Beograd, potrebno je izdvojiti oko do 1.500 dinara. U svim delovima ima grejanja, postoji i deo sa besplatnim internetom. Ljudi uglavnom sede u drugoj klasi koja je jefrinija. Oni koji bi da rade tokom puta, mogu da odaberu i prvu klasu u zadnjem delu voza, gde ima i improvizovanog stola.
Vozovi su čisti, udobni, digitalizovani – i uglavnom idu 30 km na sat; Foto: JVŽeleznička stanica u Beogradu sada se nalazi u stanici Prokop. Do nje iz centra grada sa Slavije putnici mogu otići taksijem što košta oko 600 dinara ili autobusom 36 koji ide sa Slavije ili trolejbusima 40 i 41.
Važno je napomenuti da na stanici nema prodavnica i pekara, već samo automata za vodu, tako da bi oni koji kreću na svakako duži put trebalo da se snabdeju pre nego što stignu.
Uz sva redovna stajanja, voz je na glavnoj stanici u Nišu bio oko 21:40, a ekipa Južnih vesti jedina koja je od polazne stanice išla do kraja.
Prvi voz na ovoj relaciji krenuo je 4. septembra 1884. godine, a 15. septembra iste godine, na današnji dan, na ovoj relaciji uspostavljen je redovni saobraćaj.
Voz ka Nišu je sa beogradske stanice pošao u 5:30 i 238 km, uz 23 stanice, prešao za 7 sati i 30 minuta. Vožnja je protekla svečano, a voz na svakoj stanici dočekivan sa oduševljenjem.
138 godina kasnije voz je stigao oko 40 minuta brže.
Podsetimo, poslednjih meseci česte su bile najave da će pruga na realciji Niš – Beograd biti rekonstruisana, a prva deonica koji bi trebalo da se uradi je ona kod Stalaća.
Autor:M. Milojević Kostić i T. Todorović
